Dok Savet ministara Evropske unije poziva Beograd da brzo formira vladu „posvećenu evropskom putu Srbije”, dodatni kamen spoticanja lako može da postane i Kosmet, bez obzira na to što glavni akteri potencijalne demokratske vlade imaju jedinstven stav o sudbini pokrajine. Ne zato što će predlog specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija bilo koga u Beogradu naročito iznenaditi, već zato što može izazvati rascep oko prioriteta buduće vlade.
I predsednik Boris Tadić i premijer Vojislav Koštunica, kao glavni pregovarači u pitanju budućeg statusa Kosova i Metohije i glavni akteri formiranja nove vlade učestvovali su u stvaranju sadašnje srpske politike prema Kosovu i Metohiji.

Direktor Upravnog odbora Foruma za etničke odnose Dušan Janjić sumnja da će Kosovo imati direktan uticaj na formiranje vlade. „Osim ukoliko to pitanje ne bude zloupotrebljeno od strane nekog od pregovarača, pa da se izostanak dogovora oko nekih drugih stvari pokrije stavom da ne mogu da prave kompromis oko Kosova”, kaže Janjić.

Test konstruktivnosti

Jedno od prvih pitanja biće stepen do kojeg su tri najverovatnije stranke buduće vlade (Demokratska stranka, Demokratska stranka Srbije i G 17 plus) spremne da slede zapadne „preporuke” o prioritetima i dinamici rešavanja gorućih srpskih problema koji stoje na putu ka EU.

Pitanje Kosova i Metohije, uz ostale tvrde uslove – hapšenje generala Ratka Mladića, a odskora i Radovana Karadžića – biće pravi test „konstruktivnog ponašanja Srbije”. Problem je što se, sudeći prema najavama iz zapadnih diplomatskih krugova, napredovanje Srbije ka EU direktno kosi sa nastojanjima da se obezbedi teritorijalna celovitost Srbije.

Janjić kaže za „Politiku” da bi rešavanje budućeg statusa Kosova i Metohije moglo da podeli demokratski blok najverovatnije buduće vlade na dve struje, upravo po liniji političke manipulacije ulaskom u EU. „DS i G17 plus će verovatno forsirati brzi politički dogovor praćen marketinškim efektima, dok će drugu koncepciju zastupati DSS, koji će se zalagati za ulazak u EU, ali tek posle suštinskih priprema u ispunjavanju standarda i bez pristanka na uslove”.

Radikalni uticaj

Čini se verovatnim da će međunarodna zajednica očekivanja u vezi sa ispunjavanjem uslova usmeriti na predsednika Tadića. Međutim, bez obzira što je on u prošlosti bio spremniji da javno iznese utisak da je Kosovo bliže nezavisnosti nego autonomiji, rezultati izbora, čak i kada bi predsednik DS kojim čudom promenio odluku da se za pokrajinu bori svim diplomatskim sredstvima, ne ostavljaju mogućnost da se ka EU krene brzim koracima bez Kosova i Metohije.

U svim postizbornim analizama Koštunica, uprkos slabom rezultatu, još uvek drži karte za formiranje vlade i sigurno neće propustiti mogućnost da zahteva takav program vlade koja neće moći da prekrši Ustav i odrekne se Kosova bez obzira na brzinu pridruživanja EU. Ili u suprotnom u njoj neće učestvovati.

Bez obzira što, najverovatnije, Koštunica neće praviti vladu sa radikalima, stranka koja je dobila najviše glasova i dalje će predstavljati tvrdi glas koji će se čuti u Skupštini. Osim toga, radikali neće imati motiv da budu kooperativni i radikalizovaće svoj stav o Kosovu i Metohiji.

Iako nisu osvojili „50 plus 1” i ne mogu da formiraju vladu, zapadna štampa ne propušta da naglasi da su „srpski ultranacionalisti pobedili”. Britanski „Independent” juče zaključuje da je „uspeh ultranacionalista rezultat inata birača na pozive Zapada vladi da sarađuje u vezi sa Kosovom i da preda ratne zločince, što su dva glavna problema odnosa Srbije sa Evropskom unijom i NATO”.

Britanska agencija „Rojters” slikovito navodi da „rezultat izbora predstavlja mrtvački kovčeg za očekivanja EU i Sjedinjenih Američkih Država da će dobiti naprednu vladu Srbije sa kojom će imati posla, kada jednom bude odlučen status Kosova i kada budu obnovljeni zamrznuti pregovori sa Evropskom unijom”. Otprilike u istom tonu piše juče i „Fajnenšel tajms” i zaključuje da će „žestoki nacionalisti koji su dobili najviše glasova, držati demokratske snage u naredne četiri godine u defanzivi”. Ovaj britanski list navodi da bi Koštunica „mogao dodatno da ukoči zapadne napore da odluče da Kosovo bude nezavisno” i da bi to, kao jedan od razloga, mogao da bude motiv za njegovu borbu da zadrži premijersko mesto.

-----------------------------------------------------------

Francuski stav

Francusko ministarstvo spoljnih poslova izrazilo je juče nadu da će Kontakt grupa ostati jedinstvena po pitanju Kosova, ističući istovremeno da ne treba Kontakt grupa da pronađe rešenje za budući status, već cela međunarodna zajednica.

Kada je reč o održanim izborima u Srbiji i eventualnim konsekvencama koje oni mogu da imaju na odluku članova Kontakt grupe kada je u pitanju Kosovo, s obzirom da su se birači izjasnili protiv nezavisnosti Kosova, iz Ke d’Orseja su odgovorili da se „ne radi o konsultacijama za budućnost Kosova, nego o srpskim parlamentarnim izborima”.

Ostale vestiArhiva