Izbori, uprkos nevernim Tomama, nisu značajnije uticali na oscilaciju kursa dinara. Evro, koji je juče po zvaničnom srednjem kursu vredeo 80,15 dinara, a menjačnice su ga prodavale za 80,80 dinara, prvog dana nove godine iznosio je 79 dinara, da bi na sam dan izbora njegova vrednost malo „poskočila”– na 80,27 dinara.
Dr Danijel Cvjetićanin ne očekuje nagle promene i, po njemu, kurs će se ponovo stabilizovati na našem tržištu. Evro je malo ojačao, kako kaže ovaj ekonomista, zbog gastarbajtera, koji su otišli, a ne zbog izborne euforije.

I dok je u svetu uobičajeno da se raspisivanje izbora odrazi na pad aktivnosti na finansijskom tržištu, u Srbiji je bilo suprotno. Tako je, recimo, na Beogradskoj berzi 19. januara postignut istorijski maksimum vrednosti indeksa BELEKS. Fenomen našeg tržišta se ogleda i u tome što je poslednjeg radnog dana pred izbore obavljen najveći dnevni broj transakcija zabeležen od juna 2006.

Premda su pojedini ekonomski stručnjaci prognozirali da će jak dinar biti održavan samo do izbora, guverner NBS Radovan Jelašić i dalje tvrdi da je sve što se na tržištu dešavalo u proteklim sedmicama isključivo posledica ponude i tražnje za devizama. Baš kao i u mesecima pre izbora.

Narodna banka očito drži kurs pod budnim okom uz princip da ne bi trebalo dozvoliti veća dnevna kolebanja. Iako je lane od menjača otkupila čak 1,7 milijardi evra i istovremeno prodala tek 228 miliona. Tačnije, intervenisala je samo da bi sprečila dodatno jačanje dinara. Međutim, od početka 2007. godine do 18. januara NBS je prodala 414,4 miliona evra da bi zaustavila veću depresijaciju domaće valute. Upravo zahvaljujući tome kurs se na dan „D” zaustavio na pomenutih 80,27 dinara za evro.

Neosporno je da u našoj zemlji u ovom trenutku ima najviše deviznih sredstava koje su „dovukle” banke iz inostranstva, kao i od privatizacije. To je, kako ističe dr Cvjetićanin, naravno, dobro i može na dobro da izađe, ali i ne mora ako se novac ne troši u prave svrhe. Jer, kako napominje ovaj ekonomista, ne može privreda da bude jaka sa velikim spoljnotrgovinskim deficitom samo zato što ima jaku valutu.

– Kurs jeste odraz neke ravnoteže koja može da bude realna, ali i veštačka. Ako prodate kuću i sve što imate uz nju i odete da sve te pare potrošite na muziku, u tom trenutku ste gazda jer imate pune džepove. Ali, dok Bil Gejts to može da učini, šta će onaj ko nema više ništa. U sličnoj situaciji bi mogla da bude i naša privreda. Devizne rezerve, kao i potrošnja, jesu velike, a šta ćemo kada sve potrošimo i kada se suočimo sa istinom koja može da bude tužna, upozorava dr Cvjetićanin.

Uz jaču privredu za dalju stabilnost dinara veoma je važno da se brzo formira nova vlada i nastave pregovori o pridruživanju sa EU. Srbija već sada, kako je naglasio guverner Radovan Jelašić, koristi politički kredit, a to se, po njemu, vidi po tome što nema značajnijih ekonomskih posledica prekida pregovora sa EU, niti su smanjene strane direktne investicije, a nisu ni pogoršani uslovi zaduživanja naših pravnih lica u inostranstvu. Dinar je očito bio imun na predizbornu euforiju, ali bi nadalje bilo dobro da mu „leđa čuva” i jaka privreda.

-----------------------------------------------------------

Evra dovoljno

Znatno veća tražnja za devizama je sezonskog karaktera i, kako potvrđuje Borislav Brujić iz menjačnice „Pirana”, karakteristična je za ovaj mesec. Uz ocenu da bi već danas evropska valuta mogla za nijansu da sklizne, on ističe da evra ima dovoljno u menjačnicama, a da tražnja – jenjava.

-----------------------------------------------------------

Strah od poskupljenja

Ekonomisti prognoziraju kraj idili u kojoj cene miruju a dinar jača. - Na udaru komunalije, struja i usluge

Izborna prašina se još nije ni slegla a neki stručnjaci već prognoziraju da će novu uzbunu podići sve izvesnije poskupljenje komunalija usluga, struje i pojedinih namirnica. I pre „dana odluke” se šuškalo da je stabilnost cena samo deo predizbornog marketinga i da najavljeno poskupljenje kafe i cigareta potrošači treba da shvate kao poruku da će inflacija ove godine biti nešto veća od lanjske.

Opšte je poznato, ističe, Danilo Šuković, direktor Centra za ekonomska istraživanja Instituta društvenih nauka, da se posle izbora, uvek nađe opravdanje za povećanje cena.

- To nije samo naša tradicija, ovakva praksa postoji svuda u svetu. Jedino što domaćim potrošačima ide u prilog jeste pad cene nafte na svetskom tržištu, koji bitno utiče na stepen inflacije kod nas, pa takav spoljnoekonomski činilac bar neće podsticati poskupljenja. Ipak, činjenica je da je u predizbornom periodu stabilnost zadržavana i da je do nekih dispariteta već došlo. Pitanje je samo kako će se oni „ispeglati”. Činjenica je da država, bilo direktno, bilo indirektno, kontroliše 40 odsto cena. Plašim se da su neke osnovne životne namirnice najpodložnije korekciji - ocenjuje Šuković i dodaje da će odloženo poskupljenje električne energije biti prvo neprijatno iznenađenje za građane.

I kurs dinara, koji je prema njegovim rečima nerealan, mogao bi da „pogura” poskupljenja. Cenovna politika će u velikoj meri zavisiti i od toga za kakve principe će se zalagati nova vlada. Da li će, recimo, dozvoliti dolazak konkurencije, koji uvek donosi korist potrošačima.

Miroslav Prokopijević, direktor Centra za slobodno tržište, kaže da 21. januar ujedno znači i kraj idile između političara i birača u kojoj cene miruju, a dinar jača. Sada vlada, ističe on, može otvorenih ruku i malo slobodnije da dozvoljava poskupljenja, pitanje je samo kojom dinamikom će se cene povećavati. Za razliku od perioda pre nove godine kada je centralna banka kupovala devize, sada je situacija obrnuta.

- To samo znači da je u međuvremenu u opticaj pušteno mnogo više dinara. Ako domaća valuta krene brže da pada, onda je potpuno logično očekivati porast svih cena, jer je to glavni mehanizam za poskupljenja. Bez obzira na to, poskupljenje električne energije, komunalija i usluga je neminovnost - objašnjava Prokopijević.

Baš kao i Šuković, on dodaje da će zalet u startu biti smanjen padom cena nafte na svetskom tržištu i da srpski potrošači treba da zahvale toploj zimi koja je smanjila potrošnju goriva i izazvala pojevtinjenja. Ovakva slika se, predviđa on, neće skoro ponoviti.

Petar Bogosavljević, direktor Pokreta za zaštitu potrošača, podseća da su sve vlade pravile kompromise sa trgovcima i proizvođačima na štetu potrošača.

- Sigurno je da nas poskupljenja očekuju, samo je još neizvesno u kom obimu. Praksa nam govori da su trgovci uvek povećavali cene onih proizvoda koji su im donosili najviše profita. Upoređujući naše cenovnike sa cenovnicima zemalja u okruženju, izvodi se zaključak da čak ima i prostora za pojevtinjenja. Međutim, situacija u radnjama je potpuno drugačija - kaže Bogosavljević.

Ostale vestiArhiva