BEOGRAD - Prema podacima popisa iz 2002. godine, u Srbiji ima 232.925 ljudi starijih od deset godina koji ne znaju da čitaju i pišu, a Strategijom o obrazovanju odraslih planira se da do 2013. godine ovaj broj bude značajno smanjen.

- Postoje različiti statistički podaci o broju nepismenih, a najčešće spominjan je onaj iz poslednjeg popisa prema kome je 3,45 odsto stanovništva kod nas ne zna da čita i piše. Ovaj podatak je značajan zato što je broj analfabeta značajno opao od popisa 1991. godine kada je bio 6,1 odsto. Ipak, ono što se nije promenilo je to da žene i dalje čine većinu te populacije - kaže Bogoljub Lazarević, pomoćnik ministra prosvete za srednje obrazovanje.

On dodaje da postoji nekoliko modela prema kojima se meri pismenost i da osim onih koji nemaju ni najosnovnije poznavanje pisma, postoje i oni koji su funkcionalno nepismeni.
- To su oni ljudi koji su se obrazovali, ali su u međuvremenu radili ili druge poslove pa nisu napredovali ili su, jednostavno, zaboravili ono što su nekad znali, pa je razvojem novih tehnologija njihovo nekad stečeno znanje postalo neupotrebljivo - objašnjava Lazarević.

Da bi problem funkcionalno nepismenih bio rešen, dodao je on, Vlada Srbije je i donela Strategiju o obrazovanju odraslih sačinjenu na osnovu već donesenih strategija kakve su za smanjenje siromaštva, za smanjenje nepismenosti...

- Obrazovanje odraslih se deli na dve kategorije. Potpuno nepismeni idu u osnovne škole za obrazovanje odraslih, kojih trenutno ima 12. Funkcionalno nepismeni ili, tačnije rečeno, funkcionalno nesposobni za rad idu u škole u kojima stiču nova znanja. Njihovo obrazovanje obavlja se u saradnji sa Ministarstvom za rad, Nacionalnom službom zapošljavanja, Privrednom komorom...

- Naš zadatak je stručna obuka ljudi koji su izašli iz sistema pre završetka osnovne škole ili čija je znanja jednostavno pregazilo vreme. Procenjuje se da takvih ljudi u Srbiji ima oko dva miliona. Trenutno postoji projekat za funkcionalno opismenjavanje u koji je uključeno deset škola, tako da sada njih 275 završava sedmi i osmi razred - kaže Lazarević.

On dodaje da će najverovatnije akcionim planom koji će biti donet do kraja aprila biti postavljen cilj da se nepismenost iskoreni ili svede na najmanju moguću meru do 2010. ili 2013. godine.
- Sve strategije i svi programi usklađuju se sa strategijama evropskih zemalja i zemalja u regionu. Srbija je, prema broju potpuno nepismenih, na nivou ostalih zemalja u regionu. Na primer, ako se poredimo sa novim članicama EU možemo da kažemo da smo lošiji od Rumunije, a bolji od Bugarske. Procenat nepismenih u Evropi je jedan i po odsto - dodaje Lazarević.

Prema njegovim rečima, sistem obrazovanja u socijalističkim zemljama je bio nešto drugačiji, pa su tokom sedamdesetih godina organizovani mnogi analfabetski kursevi.
- To je razlog što danas ubedljivo najveći broj nepismenih čine stariji od 60 godina. Veći procenat nepismenih među mlađima postoji jedino kod Roma. To je zato što večina njih završi najčešće samo četvrti razred - kaže Lazarević.

Inače, prema podacima Zavoda za statistiku, 2002. godine je u Srbiji bez Kosova i Metohije bilo 232.925 nepismenih osoba starijih od deset godina. Kako u Zavodu kažu, pismenost se meri prema preporukama Ujedinjenih nacija, a pismenim se smatraju sve osobe koje mogu da napišu ili pročitaju kratak tekst iz svakodnevnog života. Tokom popisa, ljudi se ne ispituju već im se veruje na reč.

Iako se podaci o pismenosti razlikuju od opštine do opštine, vidljiva je razlika između sela i grada. Tako je od ukupnog broja analfabeta, čak tri četvrtine njih iz seoskih sredina. Primetna je i razlika između severnog i južnog dela zemlje, pa najveći procenat nepismenih živi u opštinama Bojnik, Gadžin Han i Žitorađa, a najmanji u beogradskim opštinama Vračar, Stari grad i Savski venac.

NEKAD

Prema podacima Republičkog zavoda za statistiku, 1953. godine je na teritoriji Srbije bez Kosova i Metohije, bilo je 24,82 odsto nepismenih. Ovaj broj je značajno smanjen već do 1981. godine, kada je procenat onih koji su se potpisivali krstićem ili palcem bio 9,72.

POREĐENJA

Prema broju nepismenih, Srbija nije najgora u regionu. U Grčkoj, na primer, ima četiri odsto onih koji ne znaju da čitaju i pišu, a u Makedoniji 3,5 odsto. Malo bolja je situacija u Bosni i Hercegovini gde je nepismeno 3,3 odsto, Rumuniji 2,7 i Crnoj Gori 2,35. Manji broj nepismenih imaju Hrvatska sa 1,9 odsto i Albanija sa 1,3, dok je Slovenija jedina država iz regiona u kojoj je broj nepismenih ispod jednog procenta.

Ostale vestiArhiva