Poslovne banke nisu više spremne da zbog minusa na tekućim računima svojih klijenata izdvajaju više sredstava na ime obaveznog rezervisanja. Zato su krajem prošle godine na adrese klijenata počela da stižu obaveštenja o novim uslovima odobravanja najčešće korišćene pozajmice - dozvoljenog minusa na tekućem računu. Do sada je ovaj, inače, najskuplji oblik zaduživanja na koji su godišnje kamate dostizale i 30 odsto, koristilo više od 75 odsto vlasnika tekućih računa, a čak 90 odsto klijenata bilo je povremeno u dozvoljenom minusu.
Reakcija banaka na «drugu loptu» bila je različita. Neke su, kao recimo, Poštanska štedionica ili HVB banka, odmah obavestile svoje klijente da u predviđenom roku moraju da izmire sve svoje obaveze ukoliko žele da nastave sa korišćenjem dozvoljenog minusa na svom tekućem računu. Novi kredit u HVB banci podrazumeva i podnošenje novog zahteva banci ali i saglasnost da se u ime klijenta pošalje upit Kreditnom birou koji ima sve podatke o njegovom dugovanju i tek ako su zadovoljena sva tri uslova, može da se računa na produženje pozajmice. Komercijalna banka spada u red onih banaka koje su pokušale da što duže ne menjaju ništa u načinu kreditiranju građana po osnovu tekućih računa ali se ispostavilo da je to za banku preskupo pa će i ona nove uslove početi da primenjuje od 5. februara. To znači da će svi klijenti koji poslednjeg dana isteka prethodno odobrene pozajmice budu na nuli ili u plusu, moći da računaju na automatsko produžavanje pozajmice i to na rok od 12 meseci. Posle novogodišnjih praznika i Rajfajzen banka je obavestila svoje klijente da očekuju promenu u odobravanju pozajmica na tekućim računima, iako formalne odluke o novom modelu kreditiranja baš kao i u Banci Inteza, Meridijan banci i Hipo grupaciji Alpe Adrija još nema. Erste banka i Privredna banka Beograd ništa nisu morale da menjaju u svojoj politici jer su i pre odluke NBS tražili od svojih klijenata da na dan isteka odobrene pozajmice moraju da imaju bar nešto novca na svom računu. Za sada jedino u Sosijete ženeral banci i dalje ostaje pravilo da se pozajmice na tekućem računu odobravaju automatski, bez obzira na visinu obaveznog rezervisanja.
Odlaganje poslovnih banaka da promene uslove kreditiranja može se objasniti njihovim očekivanjem da će pod pritiskom građana centralna banka odustati od svoje odluke, ali sudeći prema izjavi guvernera NBS Radovana Jelašića, nema ni jednog dobrog razloga zašto bi NBS menjala propis kojim nevraćenu pozajmicu tretira kao rizičan bankarski plasman. Procene da će zbog promene uslova odobravanja kredita doći do velikih gužvi u bankama, s obzirom na to da svaki klijent mora lično da dođe do šaltera i da zatraži novu pozajmicu, izgleda da nisu bile tačne. HVB je recimo odmah uvela korisnički centar na koji se klijenti mogu javiti i zakazati svoj dolazak u banku radi nove pozajmice. A primedbu da će novi način odobravanja dozvoljenog minusa na tekućim računima povećati troškove klijenata zbog plaćanja upita Kreditnom birou, treba uputiti samo na adresu banaka koje taj trošak mogu da ukalkulišu u svoje troškove s obzirom na to da, kako same priznaju, zahvaljujući visokim kamatama na te pozajmice obezbeđuje gotovo celokupni platni fond zaposlenih u banci. Ništa čudno kada se zna da su dozvoljene pozajmice po tekućim računima prošle godine premašile 10 milijardi dinara, a broj klijenata koji su ih koristili meri se stotinama hiljada, među kojima nije bilo malo ni onih koji su odlazili i u nedozvoljene minuse na koje su plaćali mesečne kamate veće i od četiri odsto.
Dozvoljeni minusi na tekućim računima bili su, inače, najomiljenija vrsta pozajmice, jer se do nje najlakše dolazilo. Bilo je dovoljno podneti zahtev za dozvoljenim minusom, doneti potvrdu o visini plate u prethodna tri meseca, i sačekati odgovor banke, koji je uglavnom bio pozitivan. U nekim bankama je minus na računu čak odobravan automatski sa otvaranjem računa. Iako su formalno bili odobravani na određeni vremenski rok, najčešće dug tri do šest meseci, smatrani su praktično kreditima bez roka otplate, jer su automatski bili produžavani ukoliko klijent nije izmirio svoje obaveze na vreme, pod uslovom da su prilivi na računu bili redovni. U oktobru prošle godine, međutim, Narodna banka Srbije odlučila je da i ove pozajmice stavi pod kontrolu tako što će propisati obavezu bankama da za sve one kredite koji nisu vraćeni u predviđenom roku mora da rezerviše 100 odsto sredstava, jer je takve pozajmice svrstala u kategoriju rizičnih plasmana. Prva reakcija banaka i građana bila je vrlo nepovoljna. U javnosti se spekulisalo da centralna banka želi da ukine popularni minus na tekućim računima, zahvaljujući kojem, kako se tvrdi, prosečan stanovnik Srbije preživljava. Iz NBS su takve tvrdnje demantovane uz objašnjenje da banke ne moraju ništa da menjaju u svojoj kreditnoj politici osim što moraju da imaju pokriće za svaki rizični plasman.

Konkurencija na delu

Da je konkurencija i u ovom slučaju odigrala značajnu ulogu potvrđuju sami klijenti banaka koji su, tragajući za onima koji još pozajmice odobravaju automatski, ustanovili da neke banke presek stanja prave prvog, a druge petog u mesecu. To je veoma bitno, imajući u vidu da neke firme isplaćuju plate prvog, neke petog, a neke tek desetog u mesecu. Osim toga, neke banke obnovu zahteva za pozajmicom traže i od onih klijenata koji prethodno odobreni minus nikada nisu koristili, a neke to ne čine. Od značaja su i razlike u kamatama na odobreni minus. Tako, recimo, kamata u Komercijalnoj banci iznosi 2,2 odsto mesečno, koliko i u Banci Inteza gde se još pridodaje i mesečna inflacija. U Sosijete ženeral banci i Rajfazen banci mesečna kamatna stopa je 2,5 odsto, u Poštanskoj štedionici tri odsto, a u HVB banci 27 odsto na godišnjem nivou.

Ostale vestiArhiva