Kako je članstvo u upravnim odborima javnih preduzeća veoma unosan biznis, realno je očekivati da će se, paralelno sa pregovorima o formiranju nove vlade, sklapati i dogovori o raspodeli tog kolača. Prema oceni stručne javnosti razlog više zbog koga će pozicioniranje u upravnim odborima, ovoga puta, biti još unosnije za stranke i njene predstavnike, treba tražiti u činjenici da predstoji privatizacija nekih javnih preduzeća, pre svega Naftne industrije Srbije.
- Ono što je odlazeća vlada Srbije radila sa upravnim odborima javnih preduzeća koja je jednostavno predala na milost i nemilost velikim političkim strankama iz vladajuće koalicije bila je velika greška. Javnim preduzećima nije upravljala vlada, kako bi to inače trebalo da bude, već pojedine stranke koje su svoje uske stranačke interese često stavljale iznad državnih - tvrdi za Danas Milan Kovačević, ekonomski ekspert za strana ulaganja.
Prema njegovim rečima pozicije u upravnim odborima donose veliku korist ne samo strankama već i njenim predstavnicima u tim telima.
- Delegiranjem svojih kandidata u upravne odbore stranke obezbeđuju kontrolu nad poslovanjem preduzeća, što im omogućava da kroz razne donacije steknu i pozamašnu dobit. Takav milje odlična je podloga za korupciju koja se, između ostalog, manifestuje kroz obezbeđivanje poslova firmama koje kontrolišu rođaci ili poslovni partneri članova upravnih odbora, ali i kroz nameštanje procedura za dobijanje tih poslova. Problem predstavlja i to što političke stranke preko svojih predstavnika u upravnim odborima mogu da usmeravaju poslovanje javnih preduzeća u pravcu svojih dnevno političkih i demagoških interesa što im može doneti bodove u izbornoj kampanji, ali se pri tom zaboravlja da su takve aktivnosti pogubne za tržišnu orijentaciju našeg društva, ali i državnih firmi - smatra Kovačević.
Na pitanje kako prevazići takvu situaciju u kojoj javna preduzeća ali i građani trpe zbog mešanje politike u rad upravnih odbora Kovačević odgovara da je rešenje u "imitiranju privatnog sektora. To praktično znači da bi trebalo inicirati stvaranje jednog holdinga koji bi bio zadužen za vođenje poslovanja svih javnih preduzeća, ali na transparentan način, kroz javnu kontrolu koja bi se manifestovala podnošenjem završnih izveštaja dostupnih celokupnoj javnosti. Tako bi se stepen malverzacija i korupcije sveo na minimum. Osnivač holdinga trebalo bi da bude država, ali ta institucija trebalo bi da ima određenu autonomiju. Preduslov za efikasan rad holdinga bio bi da javnim preduzećima, a samim tim i njihovim upravnim odborima, rukovode stručnjaci i profesionalci, a ne ljudi iz stranačkih struktura bez ikakvog iskustva u određenim oblastima", zaključuje Kovačević.
- Gužva koja se, nažalost, nakon svakih izbora pravi oko učešća u upravnim odborima odnosno rukovodstvima preduzeća u javnoj svojini ukazuje na činjenicu da su ova preduzeća ekonomski veoma moćni subjekti. Lavovski deo javnih nabavki otpada na njih a reč je o milijardama dinara. Pri tom ne treba imati iluziju, jasno je da oni koji to žele, mogu kroz sistem javnih nabavki, taj potencijal da stave u funkciju finansiranja sopstvenih stranaka - ističe Rodoljub Šabić, poverenik za informacije od javnog značaja.
On takođe podseća da su naknade za učešće u upravnim odborima tih preduzeća za naše prilike veoma velike. To ne bi bilo sporno, smatra Šabić, kada bi stranke popunjavale mesta u upravnim odborima rukovodeći se stručnošću, a ne lojalnošću svojih kadrova.
Komentarišući činjenicu da predsednici upravnih odbora ne žele da otkriju kolike naknade za svoj angažman dobijaju, naš sagovornik kaže da bi u načelu sva raspolaganja finansijskim i materijalnim državnim odnosno javnim resursima trebalo da budu dostupna javnosti a to se odnosi i na plate javnih funkcionera, kako političkih tako i drugih. "Javnost, građani i poreski obveznici treba da budu u poziciji da mogu da procene koliko nešto plaćaju i šta za to dobijaju. Zato mislim da informacije ove vrste treba da budu javne. Ne razumem motive zbog kojih su mnoga javna preduzeća podatke te vrste novinarima davala tek nakon moje intervencije. Objašnjenje da su ti podaci poslovna ili službena tajna nije prihvatljivo. Zašto bi to bilo tajna - pita se Šabić.

Unosno "zanimanje"

Prema podacima dostupnim javnosti čelni ljudi urpavnih odbora Telekoma Srbije, Milan Božić ( funkcioner Srpskog pokreta obnove) i Aerodroma Nikola Tesla u Beogradu, Miodrag Milovanović( kadar Demokratske stranke Srbije) inkasirali su u 2005.godini više od 1,3 miliona dinara. Predsedniku UO Telekoma mesečna nadoknada za predsedavanje sednicama UO stizala je čak i kada sednice nisu bile održavane. Na listi dobro plaćenih predsednika UO javnih preduzeća našao se i predsednik UO JAT. Reč je o funkcioneru DSS Milošu Aligrudiću čija mesečna plata iznosi 57.000 dinara. Zaposleni u tom preduzeću su veoma nezadovoljni jer se Aligrudić već dugo ne pojavljuje u kompaniji, pa još uvek nije održana sednica UO na kojoj bi trebalo da bude usvojen poslovni plan za ovu godinu.

Ostale vestiArhiva