U podsećanju na tragediju više od šest miliona Jevreja koji su bili žrtve nemačkih fašista i njihovih saradnika širom Evrope, predsednik Srbije Boris Tadić je rekao da „više nikada ne sme da se dogodi da milioni stradaju samo zato što pripadaju drugoj rasi, veri ili naciji. Iako ih ima tek nešto više od 3.000, Jevreji u Srbiji i danas su meta antisemitskih grupa, kaže za B92 Aca Singer, predsednik Saveza jevreskih opština

Kada su 27. januara vojnici Crvene armije ušli u logorski kompleks Aušvic-Birkenau u njemu su zatekli oko 5.000 logoraša koji su čudom preživeli višegodišnju torturu zloglasnog nacističkog logora.

Procenjuje se da oko milion njihovih sapatnika nije dočekalo oslobođenje. Završili su u krematorijumima Aušvica, u operaciji osmišljenoj kao "konačno rešenje jevrejskog pitanja" u Evropi.

Rezolucijom Ujedinjenih nacija, koja je usvojena 50 godina kasnije, dan oslobođenja Aušvica proglašen je za međunarodni Dan sećanja na sve žrtve holokausta.

Svečanom akademijom u Domu vojske Vlada Srbije i Savez jevrejskih opština odaće još jednom počast stradalima. U izjavi za B92, predsednik Saveza jevrejskih opština Srbije Aca Singer kaže da je broj antisemitskih incidenata u Srbiji porastao posle 2000. godine. "Valjda ljudi misle da je došla demokratija, pa da svako može da radi šta hoće", kaže Singer.

Tako srpske ekstremističke organizacije na svojim veb-sajtovima negiraju holokaust a u prodaji je oko 100 naslova antisemitskog sadržaja. Parole protiv Jevreja pojavljuju se po grobljima ali i na spomenicima njihovih stradanja kakvo je i ono u Topovskim šupama, na Autokomandi u Beogradu: "E sad, zamislite pre koji dan javljaju nam da je na spomen-ploči u Topovskim šupama, koju je inače otkrio prošle godine premijer Koštunica, izašlo s masnim slovima ispisano: smrt Jevrejima. Onda najneverovatniji natpisi na zidovima protiv Jevreja a neki su čak pisani na engleskom, gde se kaže smrt Jevrejima, ovo je Srbija, marš u Aušvic i tako. Da čovek ne veruje", kaže Singer.

Malobrojna jevrejska zajednica u Srbiji godinama pokušava da se izbori za vraćanje imovine koju su nemačke okupacione vlasti uz pomoć vlade Milana Nedića, oduzele Jevrejima.

Država, međutim, nije uvažila predlog jevrejske zajednice da se zakoni koji će to omogućiti odnose na period od početka Drugog svetskog rata, što je princip u drugim evropskim zemljama. Koncentrišući se, umesto toga, na period posle 1945. godine, zakonodavac je zanemario istorijsku činjenicu da je sva imovina Jevreja u Srbiji oduzeta na samom početku rata, dakle pre 1945. godine.

Problem usložnjava i činjenjenica da je 80 odsto jugoslovenskih Jevreja ubijeno a da su se naslednici raselili po svetu ili ih nije bilo. Zato je danas teško proceniti vrednost oduzete imovine Jevreja u Srbiji.

Jevrejska zajednica predlaže da taj problem bude rešen dogovorom sa Vladom, kao u susednim državama: "Grci su vratili imovinu jevrejskoj zajednici Grčke, Makedonci su imovinu bez vlasnika i naslednika stavili u fond kojim upravlja jevrejska zajednica i država. Iz tog fonda su gradili na obali Vardara jednu poslovnu zgradu od čijih će se prihoda izdržavati", kaže Aleksandar Lebl, predsednik Pravno-statutarne komisije Saveza jevrejskih opština.

Osim deklarativne podrške vlasti, Jevrejima u Srbiji značajno bi pomoglo kada bi, kako su predlagali, osporavanje holokausta bilo regulisano Krivičnim zakonikom Srbije.

Negiranje tog zločina kažnjivo je u deset do 27 članica EU a predsedavajuća Nemačka upravo se zalaže da zakonodavstva svih članica počnu da kažnjavaju ne samo negrianje pogroma Jevreja već i svako isticanje nacizma i rasizma i upotrebu nacističkih simbola.

Aušvic u 2006. obišlo milion posetilaca

Bivši nacistički kompleks koncentracionog logora Aušvic-Birkenau na jugu Poljske blizu Krakova obišlo je prošle godine skoro milion posetilaca.

Da se na svoje oči uvere u monstruoznost nacističkog plana "konačnog rešenja jevrejskog pitanja" u paklu gasnih komora, u nekadašnju najveću nacističku fabriku smrti, sada državni muzej, došlo je prošle godine rekordnih 989.500 ljudi.

To je dva puta više nego 2001. godine kada su kompleks logora obišle 492.500 posetilaca.

Najviše je prošle godine po običaju bilo Poljaka, a najbrojnije grupe iz inostranstva dolazile su iz SAD, Velike Britanije, Italije, Nemačke, Francuske, Izraela i iz Južne Koreje.

"Najvažnija funkcija našeg muzeja je obrazovna, a posebno važna grupa za nas su učitelji", ističe zamenica direktora muzeja Kristina Oleksi.

Za njih se već devet godina u Aušvicu organizuju poslediplomske studije "Totalitarnost-Nacizam-Holokaust", a od prošle godine organizuje se za učitelje iz Poljske i sveta letnja škola "O holokaustu".

Državni muzej Aušvic-Birkenau osnovan je uz moto "da se više nikada ne ponovi" u leto 1947. godine na terenu istoimenog najvećeg nacističkog koncentracionog logora.

U Aušvicu su nacisti ubili preko 1,1 milion ljudi, prvenstveno Jevreja i Roma, ali i Poljaka i pripadnika drugih evropskih naroda i sovjetskih vojnih zarobljenika.

Ostale vestiArhiva