Na burnoj sednici Senata Univerziteta u Beogradu pre nekoliko dana izabrani su redovni profesori fakulteta. I ništa ne bi bilo čudno da se među njima nisu našli i oni čiji je naučni rad u najmanju ruku diskutabilan. Tako je sada redovan profesor Pravnog fakulteta, nastavnik koji poslednjih pet godina nije objavio nijedan naučni rad. Jedini koji se otvoreno usprotivio ovakvom izboru je Živoslav Tešić, dekan Hemijskog fakulteta.


U poslednje vreme stalno se govori o Bolonji i uslovima koje moraju ispuniti naši fakulteti da bi se približili evropskom obrazovnom sistemu. Usvajaju se novi programi, studenti se teraju na kontinuiran rad, nema prenošenja ispita, podižu se kriterijumi, počinje akreditacija... I onda na sednici Senata, pred uvaženim profesorima, dekan Hemijskog fakulteta ustane i javno kaže da kandidati koji su predloženi za redovne profesore imaju nedopustivo mali broj naučnih radova. Sa njegovim mišljenjem složio se i novoizabrani rektor Beogradskog univerziteta prof. dr Branko Kovačević koji kaže da je to „zatečeno stanje koje se ne može promeniti preko noći, ali da se mora raditi na tome“. Podržala ih je i nekolicina dekana, uglavnom sa prirodnih fakulteta. I kandidati koji, po rečima dekana Tešića, nikako ne ispunjavaju uslove da budu redovni profesori, ipak su izabrani većinom glasova.

- Ne možemo više trpati glavu u pesak. Govorimo o Bolonji, a dešavaju nam se takve stvari. Naš nastavnik, kao i student, mora biti ekvivalentan sa nastavnikom u Evropi. Materijalne prilike u Srbiji su još daleko od evropskih, ali to ne znači da ne treba da se bavimo naukom. Mora postojati saglasnost u pisanju referata sa nekim već važećim principima u našoj državi. Ti principi odnose se na nastavni rad nastavnika, njegov naučni rad i druge aktivnosti. Nisam imao primedbe na nastavni rad predloženih kandidata. Moje primedbe odnosile su se na njihov naučni rad - upozorava dekan Tešić.

Ministarstvo nauke, ističe naš sagovornik, usvojilo je pravilnik o klasifikaciji naučnih časopisa, gde je jasno napravljena razlika između naučnih i stručnih časopisa, kao i kvalifikacija naučnih radova u međunarodnim časopisima za svaku naučnu oblast.

- U pojedinim referatima koje su priložili sada već redovni profesori Beogradskog univerziteta prikazani su časopisi koji su daleko ispod ove kategorije. Primedba je i što pojedini nastavnici nemaju odgovarajući broj rukovođenja magistarskim i doktorskim tezama, a to je kruna naučnog rada nastavnika. I što je najvažnije, da za poslednjih pet godina neki od njih nemaju odgovarajuće naučne rezultate. Po meni pojedini kandidati nisu mogli da budu izabrani ni u isto zvanje - kaže Tešić.

Tešić navodi da je imao zamerke i na navođenje indeksa citiranosti pojedinih kandidata. Uobičajena procedura je da ovu potvrdu izdaje Univerzitetska biblioteka „Svetozar Marković“, a ne sami kandidati.

- Ovim se jasno vidi koliko ste citirani u načnom svetu, a u jednom referatu stoji: „Prema izjavi kandidata citiran je 20 puta“. To je nedopustivo - kaže Tešić.

I pored toga, smatra Tešić, što je Beogradski univerzitet raznolik i što su pojedini fakulteti fundamentalni i bave se naučnim radom, a drugima je pored nauke prioritet stručni rad, moraju se uspostaviti kriterijumi prema kojima se vrednuje naučni rad redovnih profesora.

Do tada će se dešavati da za redovne profesore na Pravnom, Medicinskom, na nekim tehničkim fakultetima i ostalim visokoškolskim ustanovama mogu biti izabrani nastavnici koji nisu zadovoljili elementarne kriterijume o objavljivanju naučnih radova za poslednjih pet godina.

Ostale vestiArhiva