Dan pošto je Marti Ahtisari predstavio svoj plan za budući status Kosova i Metohije predstavnicima šest država Kontakt grupe, u javnost nisu procurili nikakvi novi detalji o sadržaju dokumenta specijalnog izaslanika UN. Jedina novost došla je juče iz ruskih izvora: predstavnik Rusije zatražio je u petak u Beču da se sa formalnim predstavljanjem Ahtisarijevog paketa sačeka do izbora nove vlade Srbije. Šef Odseka za Balkan ruskog Ministarstva spoljnih poslova obrazložio je zahtev nedostatkom političkog legitimiteta sadašnje vlade Srbije. To donekle baca novo svetlo i na odbijanje predsednika Vlade Srbije Vojislava Koštunice da primi Ahtisarija kada 2. februara doputuje u Beograd.

Odluka je u premijerovom kabinetu preksinoć objašnjena time da, posle izbora, „samo nova vlada ima mandat da sa specijalnim izaslanikom razgovara o budućem uređenju pokrajine". Koštuničinu odluku je nekoliko predstavnika nevladinih organizacija u Srbiji juče kritikovalo kao „neodgovornu”, a Demokratska stranka je izdala saopštenje u kom je ocenila da smatra da „u delokrug poslova koje vlada u ovom trenutku obavlja, u skladu sa Ustavom i zakonom, spada prijem specijalnog izaslanika” jer se radi o pitanju „od najvažnijeg državnog interesa”. Demokratska stranka Srbije je brže-bolje reagovala: portparol DSS Andreja Mladenović izjavio je sinoć kasno da će specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari morati da sačeka da se formira nova vlada Srbije da bi razgovarao sa premijerom o predlogu za Kosovo i Metohiju.

„Očigledno je da se Ahtisariju i Demokratskoj stranci (DS) žuri oko Kosova, ali stvari stoje tako da će Ahtisari morati malo da se smiri i sačeka da se formira vlada da bi razgovarao sa premijerom”, rekao je Mladenović agenciji Beta, povodom saopštenja DS-a u kojem je ocenjeno da bi Vlada Srbije trebalo da primi specijalnog izaslanika UN. Nikakvi pritisci neće promeniti ovaj redosled stvari, naveo je portparol DSS-a.

Nekoliko dana pre ove žustre razmene saopštenja, savetnik premijera Aleksandar Simić je označio Predsedništvo Srbije kao adresu na koju bi Ahtisari trebalo da se obrati, s obzirom na to da vlada sada može da obavlja samo tehničke poslove. Ministar pravde Zoran Stojković juče je rekao da će Ahtisarijev plan primiti pregovarački tim Srbije, koji je i do sada komunicirao sa Kancelarijom visokog predstavnika.

Koštuničin potez nije neočekivan posle izjava specijalnog izaslanika i njegovog zamenika Albera Roana o krivici srpskog naroda, a Koštunica je u nekoliko navrata žestoko kritikovao Ahtisarijev način vođenja pregovora o budućem statusu pokrajine, naročito zbog „samo jednog sastanka posvećenog statusnim pitanjima”.

Ahtisari će u svakom slučaju imati priliku da 2. februara predstavi plan predsedniku Srbije Borisu Tadiću, koji je pre dva dana obavestio javnost da će „kao i uvek do sada, obavljati sve svoje državničke obaveze”. Nije teško pretpostaviti da niko u Beogradu neće biti oduševljen sadržajem plana. Ako je zvanična Moskva „skeptična” prema planu, može se pretpostaviti da će Beograd biti u najmanju ruku veoma nezadovoljan njegovom sadržinom. Agencije su sinoć prenele da je potpredsednik ruske vlade Dmitrij Medvedev sa skepticizmom reagovao na plan za rešenje statusa Kosova koji je predstavio specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari.

„Uopšte nismo sigurni da je ta opcija najbolja”, rekao je Medvedev novinarima u švajcarskom odmaralištu Davos, gde se održava Svetski ekonomski forum.

„Politika” saznaje da Rusija neće zvanično komentarisati Ahtisarijev plan, sve dok on ne bude uručen Beogradu i Prištini, ali je juče zamenik ministra spoljnih poslova Rusije Vladimir Titov naglasio da će „reakcija dve strane na predlog specijalnog predstavnika imati principijelan značaj za određivanje daljih koraka u rešavanju problema”.

S druge strane, ne treba zaboraviti da su ruske diplomate već nekoliko puta upozoravale Beograd da će Moskva podržati stav Srbije samo ako bude potpuno čvrst oko Kosova i Metohije, a naša dopisnica iz Ljubljane Svetlana Vasović-Mekina izvestila je juče da se Kondoliza Rajs na prekjučerašnjem sastanku ministara spoljnih poslova Natoa (prema tvrdnji Dimitrija Rupela) pozvala na navodnu izjavu Vladimira Putina da Rusi ipak „ne mogu biti veći Srbi od Srba”.

Korak ka nezavisnosti

„Ni riba, ni rak”. Tako može da se oceni Ahtisarijeva predstava o statusu problematične južne srpske pokrajine pod upravom Ujedinjenih nacija”, ocenio je juče slovački dnevnik „SME”. List je na taj način ilustrovao saznanja iz nezvaničnih izvora da se u predlogu finskog posrednika ne spominje reč nezavisnost, ali da će Kosovo istovremeno dobiti nekoliko odlika suverene države.

Britanski „Tajms” juče zaključuje da plan za suverenitet Kosova povećava tenzije u srcu Evrope. „Posle iznošenja plana specijalnog izaslanika UN, Kosovo je juče napravilo značajan korak na putu nezavisnosti od Srbije. Taj potez je odmah izazvao kopanje diplomatskog rova između Zapada i Rusije, koja je predložila odlaganje Ahtisarijeve inicijative. To je takođe povećalo strah od nasilja na ulicama”, navodi „Tajms”.

Iako se Ahtisarijev plan zvanično drži u tajnosti, već je „javna tajna” da će on južnoj srpskoj pokrajini dozvoliti pridruživanje međunarodnim institucijama, kao što su Međunarodni monetarni fond, Svetska banka, a mesto u UN je još pod znakom pitanja.

Kako se zaključuje u jučerašnjoj emisiji „Glasa Amerike” na albanskom jeziku, Ahtisarijev plan „nudi okvir za funkcionisanje države Kosovo, ali u isto vreme i jake garancije za manjine”.

„Sigurnost na Kosovu garantovaće međunarodno prisustvo (Kfor), ali će Kosovo imati i svoje snage bezbednosti, profesionalne i nepolitičke, sa 2.500 aktivnih vojnika i 800 rezervista, naoružanih lakim oružjem”. „Glas Amerike”, koji napominje da je imao uvid u Ahtisarijev plan, tvrdi da će na postojećoj teritoriji opštine Kosovska Mitrovica biti formirane dve nove opštine (Severna i Južna Mitrovica), dok će biti osnovan zajednički odbor koji bi koordinisao njihovu saradnju.

Druge opštine gde su Srbi u većini imaće ovlašćenja u kulturnim i verskim pitanjima, a kako je i dogovoreno na sastancima u Beču formiraće se zaštitne zone oko crkava i manastira.

Embrion pod UN

Jučerašnji „Independent” u glavnom članku pod naslovom „Dobro došli na nezavisno Kosovo” navodi da je u petak Ahtisarijev plan nakratko zaustavio punu i neodložnu nezavisnost Kosova – ali samo nakratko. „Kosovo će funkcionisati kao država, ali poslednja formalna veza sa Srbijom neće biti konačno prekinuta. Embrion države će ležati pod protektoratom UN još nekoliko narednih godina”.

„Independent” zaključuje da je jasno da je ovakva solucija nedovoljna za kosovsku vladu, ali i preambiciozna za Srbiju i njenog slovenskog patrona, Rusiju. „Obe strane imaju mogućnost da naprave nevolje: Srbija da nahuška preostale Srbe na Kosovu, a Rusija da obezbedi podršku”. Kako zaključuje britanski dnevnik, Rusija ipak može savetovati Srbiji da proguta ponos i prihvati predloženi suverenitet Kosova.

Slično piše i moskovski dnevnik „Komersant”, koji uobičajeno u svojim tekstovima posvećenim statusu Kosmeta ne daje preteranu podršku Srbiji. Ovaj ruski dnevnik zaključuje da problema sa Rusijom oko Kosova neće biti ukoliko Zapad ubedi Srbiju da prihvati Ahtisarijev predlog. „Iako su ruski predstavnici na najvišem nivou najavljivali da Moskva može da upotrebi veto u SB UN ukoliko rešenje za pokrajinu ne bude prihvatljivo za Srbiju, verovatnoća da se to desi nije velika”, ocenjuje taj list.

Komentator „Komersanta” takav zaključak bazira na činjenicama da je pomoćnik državnog sekretara SAD Denijel Frid ocenio krajem decembra prošle godine da je „uloga Rusije u rešavanju konstruktivna”. Drugi argument je da je predsednik Putin prošle nedelje, posle susreta sa nemačkim kancelarkom Angelom Merkel, rekao da Rusija „nije protiv predloga koje priprema Ahtisari”, ali se zalaže da „ta rešenja zadovoljavaju i Beograd i Prištinu”. Putin se, takođe, založio da „ako se na određeni način reši problem Kosova, taj pristup, to rešenje, mora biti univerzalno za slične slučajeve”. To znači, ako Kosovo dobije nezavisnost, to pravo treba da dobiju i nepriznate republike na postsovjetskom prostoru, jer taj prostor interesuje Moskvu više od pokrajine na Balkanu.

Jasno je da će pregovora ili konsultacija – biti još. I da ima prostora za delovanje. Direktor Foruma za etničke odnose Dušan Janjić kaže za Betu da je tačno da se sve nadležnosti prenose na kosovske institucije, ali i da ostaje kontrola prenosa – što nije puna suverenost, ali klizi ka tome. „Pune suverenost biće tek kada kosovske institucije ostvare efikasnu kontrolu na svim delovima teritorije”, kaže Janjić.
Kako je najavljeno, Savet bezbednosti UN, najverovatnije, neće tokom februara raspravljati o statusu Kosova i Metohije, čime Beogradu i Prištini, ali i članicama EU i Kontakt grupe ostavlja još mesec dana da pokušaju da „ispeglaju” razlike u pogledima na predlog rešenja specijalnog izaslanika UN.

Ostale vestiArhiva