Kada jednoj banci za samo godinu dana vrednost akcija na Beogradskoj berzi poraste više od pet puta, sa 6.000 na 32.000 dinara, koliko su ovih dana koštali vrednosni papiri beogradske Univerzal banke, jedino prirodno pitanje njenom prvom operativcu, predsedniku Izvršnog odbora mr Ratku Banoviću, bilo je – kako se to postiže. U čemu je tajna tog rezultata?
Posle otvaranja procesa transformacije bankarskog i finansijskog sistema u našoj zemlji, a pogotovo nakon dolaska velikih stranih banaka pre četiri-pet godina na naše tržište, uspeha u bankarstvu nema bez teškog i strpljivog rada, ali samo po pravilima struke, kaže naš sagovornik i dodaje da je Beogradska berza pravo mesto za izricanje ocene o kvalitetu rada i uspeha u poslovanju. Iako Univerzal banka spada u red srednjih domaćih finansijskih kuća, suština nije samo u visini i snazi njenog kapitala već i u onome šta time postiže.

Lane je udvostručila bilansnu sumu, a s njom srazmerno i dobit.

Poslovne knjige za 2006. polako se zatvaraju i za sada se još sasvim „u cifru” ne zna koliki će biti profit, ali 832 akcionara, vlasnika banke, od kojih su barem 300 njih fizička lica, svakako imaju razloga za zadovoljstvo. Oni, svedoči Banović, čuvaju svoje akcije i ne iznose ih na berzu, ali to čine drugi, pa je lane oko 40 odsto hartija od vrednosti promenilo svog vlasnika, sve po višoj ceni.

Tajne u postizanju takvih rezultata nema. Banka širi poslove, obavlja sve veći broj transakcija u domaćem i inostranom platnom prometu, stara se da za svoje klijente angažuje što povoljnije izvore finansiranja, štedi se na svakom koraku i to sve uz lagano „skidanje” marže, kako bi ostala konkurentna na domaćem uzavrelom bankarskom tržištu. U 56 organizacionih jedinica ima svega 350 zaposlenih. Banka nema visokih rezervacija na plasmane, a time ni dinara otpisa odobrenog kredita. Zbog toga je naplata zajmova, kako građanima tako i pravnim licima, iz gotovo svih privrednih oblasti bezmalo stopostotna.

Na pitanje – kako gleda na sve oštriju konkurenciju „domaćih banaka sa stranim kapitalom”, Banović kaže da i one polako ulaze u fazu mirnijeg razvoja. Time se njegovoj banci, ali i ostalim domaćim bankama, otvara prostor za sticanje nešto većeg tržišnog kolača. Po njemu je najvažnije da nadležna regulatorna tela imaju isti pristup prema svim bankama i da na podjednak način kontrolišu poštovanje pravila igre na tržištu. Od fer konkurencije ne može da bude nikome loše. Naravno, pod uslovom da se u toj trci drži ritam najjačih.

Kada je u pitanju dalji razvoj našeg bankarskog sistema, pa time i njegove banke, po Banoviću, problem nije u njihovom broju već u prilično „plitkom” finansijskom tržištu. Neverovatno je, kaže on, da smo menicu jednostavno proterali sa tržišta. Umesto da institucije sistema učine sve da se u to sredstvo plaćanja i trgovanja povrati poverenje, menice su gotovo nestale sa tržišta, jer većina učesnika u njihovim transakcijama ne želi rizik pri sadašnjoj neefikasnosti sudstva i nedovoljne zaštite interesa poverilaca. Zbog toga se, nažalost, mnoge firme radije opredeljuju za, objektivno, skuplje kredite nego da tržištu ponude svoje vlasničke i druge papire. Izvori finansiranja sa dodatnim opterećenjima su dosta skupi i znatno jevtiniji pozajmljeni dinar od banaka može se očekivati kada se za to stvore sistemski i tržišni uslovi i profesionalno ponašanje.

Isto se, kaže Banović, može reći i za dopušteni ulazak u minus na tekućem računu. Te pozajmice nisu ništa drugo do jedna vrsta okvirnih kredita, ali koji se upravo zbog skupoće koriste veoma kratko. Koji dan. A ne kao što se kod nas uobičajilo – mesecima ili godinama. Univerzal banka uspeva da svojim klijentima na to ukaže i zato nema mnogo takvih klijenata. Međutim, i građani treba da povedu računa o ceni svake bančine usluge. Jer, život na veresiju bio je i ostao – najskuplji.

-----------------------------------------------------------

Skupi stambeni krediti

Čak i ako bi se banke odrekle bilo kakve kamate na stambene kredite, opet, smatra Banović, malo je naših ljudi koji bi se mogli zadužiti za sticanje svog krova nad glavom. Cene kvadrata, čak i u naseljima podalje od centra Beograda, kreću se između 1.200 i 1.300 evra. Za stan prosečne veličine za četvoročlanu porodicu potrebno je između 75.000 i 80.000 evra. Uz beneficiranu kamatu od pet odsto na 20 godina mesečni anuitet je oko 500 evra. Ako bi se banke odrekle kamate, rata bi bila oko 340 evra, što je mnogo ako se zna da su sadašnje plate u proseku jedva oko 300 evra.
Rešenje je, po Banoviću, namenska štednja, izgradnja stanova na jevtinijim lokacijama i „čišćenje” cene kvadrata od svih suvišnih nameta, ali i rast životnog standarda, a pogotovo plata, u Srbiji.

Ostale vestiArhiva