BEOGRAD - Nezaposlenost u Srbiji vrtoglavo raste, tako da sada ima milion ljudi koji su bez posla, iako srpski ministar rada, zapošljavanja i socijalne politike Slobodan Lalović tvrdi da broj onih koji hoće da rade a nemaju posao nije veći 550.000 lica. Najviše nezaposlenih ima u kategoriji mladih do 30 godina i starijih od 45 godina, što je posledica privatizacije, tranzicije, ratova i sulude politike prethodnih petnaest godina.

- Bez posla sam ostala 1993. godine, a na evidenciji Nacionalne službe za zapošljavanje sam od 2000. godine. Završila sam gimnaziju i 15 godina sam radila u knjigovodstvu. Te 1993. godine platu nismo primali, a kada smo je i dobili, bila je ponižavajuće niska. Deca su mi bila mala, muž otišao na ratište, u zemlji je bila ludnica, ratovi... Izgubila sam posao. Nadala sam se da je to samo privremeno, da će sve proći i da ću ponovo naći posao. Mislila da će biti bolje. Sada sam shvatila da mi je u tom čekanju prošlo 15 godina života, i to onih kada mi je radna sposobnost bila na vrhuncu - kaže pedesetpetogodišnja Beograđanka koja nije htela da se predstavi jer se plaši da bi joj to poremetilo plan da uzme mikrokredit od države i organizuje privatni posao.
Za šest godina boravka na evidenciji NSZ, kaže, niko joj nije ponudio nijedan posao. Ništa bolje nije prošao ni sada već ostareli pedesetogodišlji lekar. U vreme kada je počeo da traži posao bio je mlad i perspektivan student medicine, a listu NSZ "popunjava" već 18 godina!

- Prijavio sam se na evidenciju 1988. godine! Čim sam poslednji ispit položio, dotrčao sam u Zavod. Čekao sam, nešto sam se i nadao, a onda je počeo rat i tada mi je bilo jasno da sam uludo potrošio godine na fakultetu. Posao i dalje čekam uredno, obilazim šaltere, a u međuvremenu radim svašta. Išao sam i u Crnu Goru da molim za posao i da vučem prijatelje za rukav. E, da mi je da vratim vreme... - kaže on.
Dragica Ivanović, načelnik odeljenja za posredovanje Filijale Beograd, kaže da nezaposlenost u Srbiji zauzima mah.

- Evidentno je da svake godine imamo povećanje broja nezaposlenih. Sada ih je samo u Beogradu na evidenciji oko 140.000. Još gore je to što je struktura nezaposlenih lica jako nepovoljna, kako obrazovna tako i starosna i polna. Takođe, sve je veći broj lica koji dugo čekaju zaposlenje. To su lica koja imaju od 41 do 51 godinu starosti, a koja su uglavnom tehnološki višak. Od 1. septembra 2004. godine za zapošljavanja ovih lica uvedeno je niz subvencija za poslodavce i nekoliko programa podrške zapošljavanja. Prosečna starost nezaposlenog lica bila je 27, a sada je 37 godina - kaže Ivanovićeva. Biljana Paspalj, savetnik u NSZ, filijala Beograd, kaže da se na evidenciji nalaze lica koja su tu deset ili više godina, ali da ti ljudi uglavnom negde rade i imaju kakav-takav posao.
- Oni negde rade neprijavljeni ili honorarno, preprodaju na ulici, imaju svoje preduzeće registrovano na drugu osobu. Mali je broj onih koji zaista toliko čekaju posao, a da su se trudili da ga zaista nađu. Takođe, bitne su i kvalifikacije ljudi, pa tako oni koji najduže čekaju posao uglavnom imaju skromno obrazovanje - kaže Paspaljeva.

NA HILJADE "CRNIH" RADNIKA

Veliki problem u Srbiji je i to što siva ekonomija "cveta", a država godišnje gubi 200 miliona evra.
- Uz pomoć inspekcije rada tokom 2005. godine nađeno 29.000 ljudi koji rade na crno i naveo da je mesečni gubitak države zbog neplaćanja samodoprinosa samo za njih oko 143 miliona dinara. Broj onih koji rade na crno je i veći i realno je očekivati da ih ima oko 300.000, zbog čega je država godišnje na gubitku za 200 miliona evra - rekao je Lalović. ministar Slobodan Lalović je ukazao i na činjenici da nestručne radne snage u evidenciji službe za zapošljavanje ima oko 36 odsto.

Ostale vestiArhiva