U ovo vreme prošle godine većina ekonomista bila je dosta skeptična prema projekcijama Vlade Srbije u pogledu rasta inflacije i to nisu krili. Tako je, recimo, Miroslav Prokopijević tvrdio da će "inflacija umesto 9,3 u najboljem slučaju biti oko 14 a u lošijoj varijanti 20 odsto". Zoran Popov je izašao sa procenom da je "nerealno očekivati da će inflacija biti niža od 15 odsto". I drugi ekonomisti, pridružili su im se i neki privrednici, poput Zorana Drakulića, isticali su da će inflacija u 2006. godini "sigurno biti dvocifrena". Kada je 2006. završena sa inflacijom od 6,6 odsto svoje promašaje u prognozama najčešće su objašnjavali time da "država nije dopustila pomeranje cena iz svoje nadležnosti zbog izbora" ili "da centralna banka nije dozvolila da se kurs dinara zaista formira na tržištu, iako je tako nešto tvrdila". Tek uzgred je pominjano da su svi najviše promašili u proceni kretanja cena nafte na svetskoj pijaci, što je, uz pad vrednosti dolara, kreiralo inflaciju ne samo kod nas, već i u svetu.

UMERENI OPTIMIZAM
Bilo kako bilo, tek ekonomisti su izvukli nauk iz prošlogodišnjeg iskustva, sada su veoma oprezni kada govore o tome kolika bi inflacija mogla da bude u 2007. godini, mada ni sada nisu preveliki optimisti. Njihov oprez je razumljiv kada se ima u vidu to da tek predstoji formiranje nove vlade koja će kroz predloženi budžet pokazati sa kakvim ambicijama zapravo ulazi u naredni četvorogodišnji mandat. Od ekonomske politike buduće vlade, ali i od političke preraspodele fotelja, zavisiće i buduća monetarna politika zemlje. Što se tiče trećeg faktora koji bi mogao da utiče na rast cena, a to je svetska ekonomija, tu su stvari nešto jasnije.
Dakle, dok se ne slože sve kockice oko osnovnih parametara buduće ekonomske politike, zaista je teško i govoriti o tome kolika se inflacija u ovoj godini može očekivati i sve se svodi na procenu ko bi koliku inflaciju voleo da vidi na kraju 2007. Za sada su u "igri"dve manje-više opšte formulacije i dve konkretne brojke. Reč je najpre o projekciji Narodne banke Srbije koja je još prošle godine, kada je krenula sa sprovođenjem novog monetarnog okvira, za 2007. godinu utvrdila rast bazne inflacije od četiri do osam odsto na godišnjem nivou. Obrazloženje zašto je postavljeni okvir tako širok, širi nego u 2006, bilo je upravo to da se barata nepoznatim parametrima ekonomske politike.
Opštu procenu dale su gotovo sve partije u predizbornoj kampanji čiji su predstavnici izrazili nadu da će "biti niža od prologodišnje".
Prva konkretna brojka (7,5 odsto) figurira u predlogu budžeta koji je pripremila sadašnja vlada. Sa drugom je izašla koalicija okupljena oko LDP koja je izrekla kritičku misao da "Srbija mora da svedve inflaciju na onu u evro zoni, dakle na dva odsto godišnje". To je izazvalo domaće ekonomiste da reaguju tvrdeći da "takvu stopu inflacije kao poželjnu ne vide ni u perspektivi od narednih šest do deset godina" jer procenjuju da bi sa tako niskom stopom inflacije, bila dovedena u pitanje konkurentna sposobnost srpske privrede. Jedini koji su se nešto detaljnije bavili inflacijom na početku ove godine bili su eksperti okupljeni oko mesečnika Makroekonomske analize i trendovi. Prema njihovom mišeljenju prosečan mesečni rast cena na malo u prvom kvartalu ove godine mogao bi da bude, zahvaljujući privremenom finansiranju države, oko 0,6 odsto. "Projektovana inflacija od 7,5 odsto tokom 2007. godine implicira prosečan rast cena na malo kao deflatora budžetske potrošnje u 2007. u odnosu na 2006. od 5,9 odsto, a to je važno sa stanovišta budžetskih rashoda jer se ispostavlja da oni realno rastu između 11,7 i 12,2 odsto ukoliko inflacija bude nešto niža od prošlogodišnje". Uz konstataciju da bi taj rast bio duplo viši od planiranog rasta GDP eksperti zaključuju da bi to dovelo u pitanje i realnost planiranih prihoda, posebno od PDV, pa otuda, po njihovoj oceni, ideja o povećanju stope poreza od dva odsto izrečena u predizbornoj kampanji nije nemoguća opcija". Sve u svemu, uprkos nižem prenosu cena nego što se računalo zbog izuzetno niske decembarske stope inflacije od samo 0,1 odsto, u 2007. godini će iflacija u značajnoj meri zavisiti od ekspanzivnost fiskalne politike koja je već na delu, i sve prognoze su da će inflacija, ukoliko se na tom planu nešto ne promeni, biti veća od prošlogodišnje.


DVA SCENARIJA
Do sličnog zaključka došli su i eksperti okupljeni oko časopisa Kvartalni monitor. Prema njihovim istraživanjima u ovoj godini su moguća dva divergentna scenarija. Prvi je onaj koji podrazumeva nastavak ekspanzivne fiskalne politike započete u poslednjem kvartalu prethodne godine kada bi neminovno, zbog restriktivne monetarne politike, došlo do "gubitka konkurentnosti, traljavog privrednog rasta i do rasplamsavanja inflacije". Po drugom scenariju, ukoliko bi nova vlada bila rešena da obuzda fiskalnu ekspanziju time što bi pre svega ad akta stavila Nacionalni investicioni plan i pokrila rupu u budžetu, došlo bi do "spuštanja kamatnih stopa, zaustavljanja privrednog usporavanja i cene i kurs bi u tom slučaju ostali stabilizoavani". Zaključak je da Srbija u svakom slučaju može da očekuje da će kurs, blago realno ili nominalno, da jača a da će inflacija bar blago da se ubrza.
Kada je reč o ovogodišnjoj inflaciji sve je dakle u domenu nagađanja. Najizvesnija komponenta pri tom je ona eksterna, očekivanje da će doći do usporavanja cena nafte ili bar njihovo zadržavanje na oko 60 dolara po barelu, do pada cena osnovnih metala, osim zlata kao i procena da će inflacija u evro zoni biti negde oko od dva odsto, zbog očekivanog smanjenja privrednog rasta. Dve interne komponente - ekonomska i monetarna, za sada su neizvesne. Ako je suditi prema najavama odlazećih ministara, na domaćem terenu pre kraja aprila neće doći do korekcije cene struje, a šta će se posle toga dešavati, ostaje da se vidi. Prema nekim nezvaničnim procenama struja će poskupeti za 20 do 25 odsto. Poskupljenje grejanja planirano je pre isteka prvog kvartala (u Beogradu za 15-tak odsto). Najavljeno je i poskupljenje cigareta, zbog povećanja akciza, kao i kafe. U međuvremenu, u prodavnicama uvozne robe, kako su ekonomisti i najavljivali, konačno je došlo do pada cena u proseku za 10 odsto. Još jedanput je pojeftinio i benzin ali su neki poljoprivredni proizvodi zato sezonski poskupeli.
Biće veoma zanimljivo videti kolika će biti januarska inflacija jer, dovoljno je podsetiti se 2005, kada januarsko zahuktavanje inflacije nije moglo da bude zaustavljeno do kraja godine. Raduje to što su inflatorna očekivanja privrednika (prema anketama iz decembra 2006. godine) splasnula i najniža su od maja 2005. godine. Samo 21,6 odsto privatnika priznalo je da u naredna tri meseca računa na rast cena svojih proizvoda dok je u društevnim sektoru taj procenat nešto viši i iznosi 22, 1 odsto. Ako je to znak da se privreda polako navikava da posluje u uslovima niske inflacije, to je veća obaveza buduće vlade da beskompromisno krene u smanjenje javne potrošnje kako bi takav poslovni ambijent obezbedila.

Ostale vestiArhiva