BEOGRAD - Najveći problem što Srbija nema veći izvoz mesa u Evropsku uniju jeste visoko postavljeni veterinarsko-sanitarni i ekološki standardi u proizvodnji. Zbog toga, ali i nedostatka najkvalitetnijeg junećeg mesa, "bejbi bifa", prošle godine na ovo tržište izvezeno je samo oko 2.000 tona junetine, iako smo imali izvoznu kvotu od blizu 10.000 tona. Za ovu godinu EU je Srbiji i Crnoj Gori dodelila kvotu od 9.975 tona "bejbi bifa", koliko je otprilike dobila i Hrvatska. Stručnjaci upozoravaju da je situacija alarmantna i da se ne treba zavaravati s navodno dobrim stanjem u našoj klaničnoj industriji.

"Juhor" i "Neoplanta", kao i "Big bul" i još neke klanice su izuzetak, a znatan broj ostalih u Srbiji ne ispunjava ni one minimalne kriterijume bezbednosti u proizvodnji mesa. U septembru Srbija treba da uputi nadležnim institucijama EU predlog liste klanica za koje će se garantovati da ispunjavaju sve uslove za plasman mesa na evropsko tržište. Tako će se izvoz junećeg mesa u EU nastaviti, a koji sada obavlja samo "Stokoimpeks" iz Knjaževca. Za sada neće biti smanjene kvote iako su inspektori Komisije za hranu i veterinu, koji su početkom februara kontrolisali naše klanice i veterinarski sistem, imali primedbe. Posle toga je usledila odluka naše Uprave za veterinu da se obustavi izvoz junećeg mesa iz jedine dve klanice koje su imale dozvolu. Posle pauze od nekoliko nedelja i otklonjenih nedostataka, izvoz je ipak nastavljen iz knjaževačkog "Stokoimpeksa". Sve klanice koje su u međuvremenu ispunile uslove moći će da se nađu na listi.
Momir Jovanović, generalni direktor "Neoplante" i predsednik grupacije za stočarstvo u PKS, kaže da je razlog za mali izvoz mesa iz Srbije u EU tokom prethodne tri godine i to što se na ovo tržište prodaje samo ekstrakvalitet, odnosno junad do 12 meseci, jer nema opasnosti da ova grla budu zaražena bolešću ludih krava. Drugi problem je, dodaje on, nedostatak referentne laboratorije koja je osposobljena da utvrdi da li je grlo zaraženo ovom bolešću. - U Srbiji ima klanica koje mogu dodatnom opremom i investiranjem da zadovolje standarde EU, ali je suštinski problem što u poslednjih 15 godina stočarstvo ima negativnu stopu rasta, a višak kapaciteta u klaničnoj industriji - ocenjuje Jovanović.
Prema podacima PKS, čak 70 odsto tih kapaciteta je neiskorišćeno zbog tehničke neopremljenosti i neispunjavanja standarda. S druge strane, za poslednjih deset godina broj grla stoke opao je za najmanje 20 odsto. Tako je 2000. godine u Srbiji proizvedeno 103.000 tona goveđeg mesa, a 2004. samo 93.000 tone. Prošle godine izvoz mesa bio je vredan samo 6,2 miliona dolara.

VEĆOJ TRAŽNJI NEMA ODGOVORA

Procena je da će se u EU sve više osećati nedostatak junećeg mesa koji je samo u ovom trenutku na ovom tržištu oko 600.000 tona. Momir Jovanović upozorava da je zato nužno da država radi na edukaciji klaničara da nam se ne bi desilo da moramo da zatvaramo klanice poput Poljske kada je ulazila u EU. On prognozira da će u Srbiji od 1.100 klanica samo deset moći da izvozi meso na tržište 25 evropskih zemalja. Direktori klanica su pre dva dana na skupu u PKS zatražili i veću pomoć države kroz prelevmane, izvozne stimulacije i odgovarajuću carinsku politiku.

Ostale vestiArhiva