Pušači u Srbiji, prema procenama, svakog dana popuše blizu 73 miliona cigareta, a za to dnevno izdvajaju tri miliona i sto hiljada evra, a za godinu dana više od milijardu i sto miliona evra, piše „Blic“ od ponedeljka.

U dimu cigarete nije pronadjena nijedna korisna materija, a potvrdjeno je prisustvo čak 4.000 štetnih i 43 kancerogene materije.

Broj pušača u Srbiji za poslednjih šest godina smanjen je za pet procenata. Godine 2000. pušio je svaki drugi muškarac, danas to čini 39,7 odsto. Što se tiče žena, procenat žena pušača u odnosu na 2000. smanjen je sa 33,7 na 30,5.

Podaci takodje pokazuju da je u zemljama gde je smanjen broj pušača umanjena i pojava pušačkog raka pluća, hronične opstruktivne bolesti pluća, kao i srčanih udara.

„U našoj zemlji svake godine registrujemo 4.300 novoobolelih od pušačkog raka pluća. Žene koje puše u trudnoći 300 odsto češće radjaju decu sa rascepom gornje usne, nepca, nosa, ali i sa urodjenim srčanim manama. Od 100 mališana koji do 15. godine života dobiju leukemiju, smatra se da su za 50 odsto krive mamine cigarete u trudnoći. Od sto mališana koji do 15. godine života dobiju rak vilice, Hočkinsovu bolest ili tumor mozga, smatra se da su za 52 odsto krive cigarete“, izjavio je doktor Petar Borojević iz Instituta za javno zdravlje „Batut“.

Borojević kaže da duvanske industrije, kako bi zadržale pušače, u duvan ubacuju dodatnih 600 hemikalija. To su kao prvo sumpor (ubacuje se kako bi duvan požuteo i u toku fermentacije dobio zlatnožutu boju), zatim preparat na bazi olova da bi se korigovao ukus duvana (zato pušači ujutru imaju metalni ukus), antifriz radi nivelisanja vlage u duvanu, otrovni titan-dioksid radi postizanja bele boje kod pepela cigareta, azbestna vlaga da se pepeo ne bi krunio.

„Radi povećavanja prinosa na poljima duvana i poboljšanja ukusa duvana dodaje se i radioaktivni polonijum 210, pa su pušači praktično i ozračeni“, zaključuje Borojević.

Najnovija istraživanja pokazuju značajan napredak kada je reč o svesti pušača o ovoj opasnoj navici.

Naime, sada je svaki drugi odrasli stanovnik svestan štetnih posledica duvanskog dima, dok je 2000. godine na taj način razmišljalo samo 34,6 odsto stanovništva. Izloženost duvanskom dimu na radnom mestu smanjena je za pet odsto.

U populaciji omladine, uzrasta od 15 do 19 godina, takodje se uočava pad upotrebe duvana. Danas puši svaki sedmi omladinac, dok je 2000. godine pušio svaki peti.

Ostale vestiArhiva