Beograd - Ako čelnici demokratskog bloka prevaziđu sujetu i formiraju novu vladu, ona će verovatno biti veća od sadašnje. Preuzimanje dela nadležnosti s ranijeg saveznog nivoa znači sigurna ministarstva spoljnih poslova i odbrane, a najverovatnije i za ljudska i manjinska prava, a sve je izglednija i podela pojedinih ministarstava, pre svega onog za kapitalne investicije. Učestalo se govori i o neophodnosti resora za ekologiju, sport i za mlade. Inicijativu da se formira ministarstvo za sport juče su pokrenuli predstavnici pet sportskih saveza. Jedan od kandidata za mandatara Božidar Đelić još u predizbornim nastupima ukazivao je na nužnost funkcije vicepremijera koji bi se samo bavio stranim investicijama.
Stručnjaci, međutim, upozoravaju da nova vlada mora da bude racionalnija od prethodne, ali i da ne sme da bude posledica podele između koalicionih partnera. Podsećamo da se mandatar Zoran Đinđić 2000. suočio sa šesnaestočlanom pobedničkom koalicijom DOS, pa je njegov kabinet imao čak šest potpredsednika. Ipak, u tu vladu su ušle i tada nestranačke ličnosti kao Božidar Đelić, pa Goran Pitić, Tomica Milosavljević i Aleksandar Vlahović.
Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra da se problem velikog broja ministarstava može rešiti grupisanjem ministarskih mesta, ili postavljanjem određenog broja potpredsednika koji bi koordinirali radom određenih oblasti. Stojiljković za Danas ističe da bi razuman broj bio do 20 ministarstava.
- Logično je optimalno širenje vlade, podela Ministarstva za kapitalne investicije, ali i uvođenje ministarstva za ekologiju i razdvajanje resora rada i zapošljavanja od socijalne politike - navodi Stojiljković.

Zoran Stojiljković, profesor Fakulteta političkih nauka, smatra da podela poslova u vladi mora biti jasno razgraničena kako bi ministarstva nesmetano funkcionisala.
- Glupo je doći sa spiskom želja i praviti Vladu jer tada ni u sledeća tri-četiri saziva ne bismo imali standardan sastav - kaže Stojiljković i upozorava da bi više od 4-5 potpredsednika bili kabinet u malom.
Rodoljub Šabić, Poverenik za informacije i bivši ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije, smatra neophodnom racionalizaciju vlade, ali i objašnjava da povećanje broja ministarstava ne znači automatski i skuplju administraciju, jer već postoji veliki broj agencija i radnih tela koji se bave poslovima koji bi pripali novoformiranim ministarstvima.
- Možete imati više ministarstava u jednom, ali onda imate veliki broj pomoćnika i ne dobijate tako mnogo. Kriterijum ne treba da budu brojke, već za isti novac što bolji uslovi - ističe Šabić za Danas.
Šabić je postao ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu 2002. godine, kada je ova oblast odvojena od Ministarstva pravde.
- Ovo ministarstvo ne treba cepati, niti ga vraćati u Ministarstvo pravde. Ova oblast će uskoro postati hit, pogotovu što je najavljena racionalizacija državne uprave koja uskoro mora postati elektronska - prognozira Šabić.
Branislav Lečić, ministar kulture u Vladi Zorana Đinđića, koji je posle restrukturiranja dobio i resor informisanja, kaže za Danas da nije problem kada se jednom ministarstvu pridoda još jedno i da je sve u podeli rada.
- Problem se rešava pomoćnicima; ja sam ih imao petoricu i svako je bio zadužen za određenu oblast - kaže Lečić, navodeći da jedan broj ministarstava treba ukinuti.
Prema njegovim rečima posao ministra u tranzicionim vladama je da smanji ingerencije i omogući zakonsku regulativu i primenu pravila igre kako bi se ušlo u novi sistem.

Narodnjaci o Kosovu, G17 Plus za dogovor

Beograd - Predsednik Srbije Boris Tadić nastavio je juče konsultacije o formiranju nove vlade odvojenim razgovorima s predstavnicima koalicije Demokratska stranke Srbije/Nova Srbija i predstavnicima G17 Plus. Predstavnici narodnjaka, koje je predvodio Dragan Jočić, nisu rekli ime kandidata za premijera i nisu se izjasnili da li bi taj kandidat mogao da obezbedi podršku u parlamentu za izbor vlade.
Predstavnici G17 Plus, koje je predvodio predsednik stranke Mlađan Dinkić, preneli su predsedniku Srbije da se zalažu za brzo formiranje vlade DS, DSS/NS, G17 Plus i stranaka manjina, kao i da prihvataju mandatara o kome se dogovore DS i DSS.
Na konsultacijama u ponedeljak predstavnici SRS i DS tražili su mesto premijera.

Manjinska vlada

Vlada Vojislava Koštunice bila je prva manjinska u novijoj istoriji Srbije. Ona je ujedno imala i manje članova od prethodne i doživela je manje promena. Zapravo jedina promena bila je ostavka potpredsednika Miroljuba Labusa. Njega je nasledila dotadašnja ministarka poljoprivrede Ivana Dulić Marković koju je, pak, u ministarstvu nasledio Goran Živkov. Oktobra 2006. ministri iz G17 Plus podneli su ostavke, a na njihova mesta postavljeni su koordinatori. Istovremeno su raspisani izbori.
U Vladi premijera Koštunice bili su: Dragan Jočić (policija), Zoran Stojković (pravda), Zoran Lončar (državna uprava i lokalna samouprava), Predrag Bubalo (privreda), Radomir Naumov (rudarstvo i energetika), Bojan Dimitrijević (trgovina i turizam), Milan Parivodić (ekonomski odnosi sa inostranstvom), Slobodan Lalović (rad, zapošljavanje i socijalna politika), Slobodan Vuksanović (prosveta i sport), Dragan Kojadinović (kultura i informisanje), Milan Radulović (vere), Vojislav Vukčević (dijaspora), Tomica Milosavljević (zdravlje), Goran Živkov (poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda), Mlađan Dinkić (finansije).
Posle raspada državne zajednice SCG Vladi su mimo odluke parlamenta dodati resori spoljnih poslova (Vuk Drašković) i odbrane (Zoran Stanković).

Postoktobarske vlade

U vladama Zorana Đinđića i Zorana Živkovića četvorica potpredsednika su ostala do izbora (Nebojša Čović, Žarko Korać, Dušan Mihajlović i Jozef Kasa), dok su ostavke podneli Momčilo Perišić (marta 2002. godine) i Aleksandar Pravdić (avgusta 2001), a Vuk Obradović je razrešen dužnosti u junu 2001. Mile Isakov je postao vicepremijer juna 2002, a Čedomir Jovanović marta 2003. godine.
Vlada Zorana Đinđića kao i potonja Živkovićeva, uz ovoliko potpredsednika, imala dvadeset ministarstava: Božidar Đelić (finansija i ekonomije), Goran Novaković (rudarstva i energetike, do juna 2002. kada ga je nasledila Kori Udovički), Vojislav Milovanović (vera), Goran Pitić (ekonomske veze s inostranstvom), Aleksandar Vlahović (privreda i privatizacija), Marija Rašeta Vukosavljević (saobraćaj i telekomunikacije), Gašo Knežević (prosveta i sport), Gordana Matković (socijalna pitanja), Dragan Domazet (nauka, tehnologija i razvoj), Dragoslav Šumarac (urbanizam i građevine), Rodoljub Šabić (državna uprava i lokalnu samouprava, od juna 2002), Tomica Milosavljević (zdravlje, nasledio Obrena Joksimovića), Branislav Lečić (kultura i kasnije informisanje), Vladan Batić (pravda), Dragan Milovanović (rad i zapošljavanje), Dušan Mihajlović (unutrašnji poslovi), Dragan Veselinov (poljoprivreda, šumarstvo i vodoprivreda, do maja 2003. kada ga je nasledio Slobodan Jevtić), Slobodan Milosavljević (trgovina, turizam i usluge), Anđelka Mihajlov (zaštita prirodnih bogatstava i životne sredine, od juna 2002. godine).

Ostale vestiArhiva