Programom Ahtisarijeve posete predviđeno je da finski diplomata već u jedan po podne bude u Prištini. Uoči njegovog dolaska, belgijski ministar spoljnih poslova Karel de Guht pozvao je Beograd da ne odustaje od učešća u pregovorima o Kosovu.

Portparol Martija Ahtisarija Remi Durlo rekao je za B92 da će sastanak sa predsednikom Srbije trajati sat vremena, a da će Ahtisari posle toga finski diplomata održati konferenciju za novinare.

Durlo kaže da Ahtisarijeva kancelarija ne želi da komentariše odbijanje premijera Koštunice da se sa njim sastane i dodaje da u tom timu postoji razumevanje za unutrašnje prilike u Srbiji.

"Ne, mi nemamo kometar na to. Specijalni izaslanik Ahtisari je poslao pisma i predsedniku Srbije i premijeru Koštunici da se sastanu i razgovaraju", kaže Durlo.

TV B92 sutra će od 11 časova direktno prenositi konferenciju za novinare Martija Ahtisarija.

Takođe, o Ahtisarijevom planu biće reči u večerašnjoj "Replici" na TV B92 u 20 časova. Gosti emisije su Oliver Ivanović (Srpska lista za KiM), Vuko Antonijević (potpredsednik Koordinacionog centra za KiM), Momčilo Trajković (nekadašnji lider Srpskog pokreta otpora na Kosovu) i Dušan Janjić (Forum za etničke odnose).

De Guht: Ne odustajte od učešća

Belgijski diplomata Karel de Guht, kome je, za razliku od Ahtisarija, pošlo za rukom da ga prime i Tadić i Koštunica i Vuk Drašković, rekao je da, iako se spekuliše da plan donosi nezavisnost Kosovu, Srbija ne bi trebalo da odustaje od učešća u pregovorima o Kosovu, jer predstoji rešavanje ključnih pitanja za srpsku manjinu na Kosovu.

"Koliko je meni poznato, u predlogu Ahtisarija postoji nekoliko odredaba koje se odnose na zaštitu srpske manjine na Kosovu. Na primer, predlaže se da u Mitrovici postoje dve gradske skupštine, kao i da granice nekih sela budu izmenjene tako da se stvore celine u kojima živi srpska manjina", rekao je De Guht.

"I najvažnije, govori se o prirodi direktnih odnosa koje će srpska manjina na Kosovu imati sa Srbijom. Naročito je bitno kako te veze mogu biti produbljene, to je nešto na čemu je Srbija ranije insistirala", kaže on.

"Konačno, tu je i pitanje kako osigurati da na Kosovu funkcioniše sistem zaštite srpske manjine. Ima, mislim, mnogo toga o čemu može da se razgovara", kaže on.

"Na Srbiji je da odluči, ali mislim da je bolje da učestvuje nego da stoji po strani. Ako ne učestvujete u razgovorima, bojim se da će taj voz jednostavno nastaviti pored vas", kazao je Karel de Guht.

Ministar spoljnih poslova Srbije Vuk Drašković veruje da još postoji mogućnost da se postigne kompromis o Kosovu, koji bi omogućio da Albanci njime upravljaju, ali da pokrajina ostane u sastavu Srbije.

Drašković je pozvao Evropsku uniju da na Srbiju i Kosovo primeni modalitete koji već postoje u svetu. "Ako već postoji i dobro funkcioniše formula, recimo, "jedna Kina-dva sistema", zašto ne i jedna Srbija dva sistema", zapitao se Drašković.

"Imamo danas realnost u Evropi "jedan Kipar-dva sistema". Zašto bi Srbija bila jedini izuzetak? Ovo nisu pitanja hleba niti jakni, ovo su pitanja statusa jedne države. Zašto bi Srbija bila jedina republika bivše Jugoslavije čije će granice odjednom biti promenjene", pita se Drašković.

Drašković nije želeo da precizira da li će se i on sutra sastati specijalnim izaslanikom Martijem Ahtisarijem. Nezvanično se moglo čuti da je Ahitsari naknadno naveo želju da se i sa njim vidi.

Na pitanje da prokomentariše platformu DSS-a koja predviđa prekid diplomatskih odnosa sa zemljama koje priznaju nezavisnost Kosova, Drašković je rekao da za to nije vreme i dodao da je reč o dokumentu koji nikada nije bio na razmatranju pred Vladom Srbije.

"Politički vakuum"


Savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić kaže da pregovori Beograda i Prištine ne mogu da budu nastavljeni dok ne bude formirana nova vlada Srbije, koja bi imala pun legitimitet.

Samardžić je za RTS rekao da zbog toga pregovarački tim ne može da obavlja svoja osnovna ovlašćenja niti na bilo koji način da deluje.

On je zamerio Martiju Ahtisariju na trenutku u kom predstavlja predlog. "Ahtisari je, ako je očekivao pravilnu i dinamičnu reakciju Vlade, trebalo da sačeka konstituisanje Vlade", smatra Samardžić.

"To što je izabrao da uruči predlog u vreme kada vlada još nije konstituisana i kada parlament još nije sazvan, zapravo ima direktan i automatski odgovor. On mora da bude strpljiv dok to ne bude učinjeno i onda će stvar ući u normalan kolosek", kaže on.

"Prema tome, nemamo neku naročito veliku niti principijelnu primedbu zašto je iskoristio taj trenutak, to je njegov izbor, ali je on unapred mogao da očekuje da Vlada neće reagovati, samim tim ni predsednik Vlade, na njegov predlog onako kako je očekivao", kaže Samardžić.

Savetnik predsednika Srbije Leon Kojen izjavio je da bi odlaganjem objavljivanja plana Ahtisari obezbedio normalan pregovarački proces.

Kojen se nada da će Ahtisari imati razumevanje za trenutnu situaciju i sačekati formiranje vlade kako bi bili nastavljeni pregovori, a da neće insistirati na brzim konsultacijama.

"On dolazi u trenutku delimičnog političkog vakuuma u Srbiji, što samo po sebi nije zgodno, ali to naravno ne znači da će ga Srbija dočekati nespremna", kaže on.

"Pregovaračka platforma našeg tima ostaje na snazi, nju u ovom trenutku s punim političkim i pravnim kapacitetom može da zastupa jedino predsednik Srbije i on će upravo to i učiniti kada bude primio Ahtisarija i kada bude dobio njegov predlog", rekao je on.

"Bez nametanja i ubrzavanja"

Predsednik Rumunije Trajan Basesku ocenio je da je 2007. godina istine za Balkan i godina u kojoj će međunarodna zajednica morati da dokaže da može da predloži održivo rešenje za Kosovo.

Basesku je u govoru u Evropskom parlamentu rekao kako se nada da rešenje statusa Kosova neće biti nametnuto i ubrzano i ocenio da je potrebno da to rešenje osigura jasnu evropsku perspektivu zemalja Zapadnog Balkana.

"Epoka e re" objavio predlog


Prištinski dnevnik "Epoka e re" objavio je danas dokument za koji navodi da je predlog Martija Ahtisarija za rešenje statusa Kosova. Dokument je objavljen na tri strane, ali nije precizirano da li je reč o političkom delu predloga Ahtisarija ili o dodacima koji su deo predloga.

U tekstu koji prenosi dnevnik navodi se da će Kosovo imati pravo na pregovore i sklapanje međunarodnih sporazuma, uključujući pravo da traži učlanjenje u međunarodne organizacije.

Službeni jezici na Kosovu su, prema predlogu, albanski i srpski. Kosovo će imati pravo na simbole, uključujući zastavu, grb i himnu, koje će predstavljati multietnički karakter Kosova.

"Kosovo neće imati teritorijalne pretenzije prema bilo kojoj državi, delu države i neće zahtevati ujedinjenje s nekom državom i delom države", navodi se u dokumentu.

U tekstu se dodaje da će međunarodna zajednica nadgledati i imati sva potrebna ovlašćenja da bi obezbedila efikasno ostvarivanje sporazuma.

U predlogu se navodi da će biti formirana međunarodna upravljačka grupa, koja će imenovati međunarodnog civilnog predstavnika, a za čije će imenovanje tražiti podršku Saveta bezbednosti UN.

U dokumentu se govori i o međunarodnom vojnom prisustvu, ovlašćenjima EU u oblasti pravosuđa i policije, ljudskim pravima i pravima manjina, pravima raseljenih i problemu nestalih osoba, kulturnom i verskom nasleđu i o imovinskim i privrednim pitanjima.

Ostale vestiArhiva