Obruč evropskih istražitelja steže se oko američkih agenata CIA, i njihovih evropskih pomagača, koji su u ilegalnim operacijama na tlu država EU kidnapovali lica kad god bi posumnjali u njihovu umešanost u širenje terorističkih aktivnosti. Posle Italije, gde je na zahtev javnog tužilaštva u Milanu pokrenut sudski proces protiv dvadesetak agenata CIA, u Nemačkoj su raspisane poternice za trinaestoricom lica, mahom američkih državljana, saradnika te agencije, za koje se sumnja da su bili umešani u otmicu Nemca libanskog porekla Kaleda al Masrija.

Minhenski vrhovni javni tužilac Kristijan Šmit Zomerfeld saopštio je juče da su nalozi za hapšenje i poternice raspisane pre nekoliko dana, ali se sa obelodanjivanjem čekalo dok vest preko zvaničnih kanala ne stigne do istražnih organa u SAD – od kojih se traže podaci o istinskom identitetu agenata. Sam nalog za hapšenje „nepoznatih lica pod pseudonimom” obrazložio je nadležni tužilac August Štern: „Reč je o ’akutnoj sumnji’ da su agenti CIA kidnapovali Masrija, pri tom povredili (nemačkim) ustavom zagarantovano pravo građana na nedodirljivost ličnih sloboda, a prilikom otmice i naknadnog tamničenja naneli su mu i teške telesne povrede.”

Podaci o predvodnicima otmičara, međutim, obelodanjeni su pre više od pola godine u nemačkim medijima. Grupa nemačkih novinara otkrila je trojicu „penzionisanih” agenata CIA iz otmičarskog tima na sunčanoj Floridi. Potom je klupko istine počelo da se odmotava. Najpre je do detalja rekonstruisana otmica Kaleda al Masrija. Pri poseti Bivšoj jugoslovenskoj republici Makedoniji, u januaru 2004. godine, Masri je otet, smešten u specijalni avion CIA, koji je doleteo sa aerodroma u španskoj Palma de Majorki i prebačen u tajni američki zatvor u Avganistanu. Sumnjalo se da je saučesnik u pripremama terorističkih atentata Al kaide. Kada je, na kraju, utvrđeno da je Masri nevin, i pušten na slobodu, u javnost je procurila vest da su nemačke nadležne službe bile u svakom trenutku do detalja informisane o otmici, o procesu tamničenja, ali i o samim otmičarima. Imale su mogućnosti (i obavezu) da pravovremeno pokrenu zakonske mehanizme u cilju zaštite Kaleda al Masrija, ali su od te namere odustali, ne bi li izbegli sučeljavanje sa američkim kolegama.

Poslednji podatak obelodanila su trojica novinara nemačkog magazina „Štern”, pozivajući se na tajne dokumente nemačke obaveštajne službe, ali i na prepisku o identitetu otmičara i otetog, koja je vođena sa pripadnicima španske civilne garde. Kao „nagrada” za istraživačko novinarstvo, trojici autora, Oliveru Šremu, Hansu Martinu Tilaku i Uliju Rausu, sada se preti drastičnim sudskim kaznama – zbog saučesništva u odavanju državnih tajni. Paralelno sa izdavanjem naloga za hapšenje američkih agenata i raspisivanjem odgovarajuće poternice u Minhenu, javno tužilaštvo u Hamburgu pokrenulo je istražni postupak protiv predstavnika sedme sile.

U razgovoru za „Politiku”, Hans Martin Tilak je istakao: „Odgovarajući zakon se u načelu ne sprovodi konsekventno... Sudska praksa nije zabeležila slučajeve kažnjavanja novinara – zatvorske kazne do maksimalno pet godina robije ili novčane globe. ipak, taj zakon nije mrtvo slovo na papiru... neretko se koristi, ne bi li se novinari zaplašili i privoleli na ćutanje.”

Kome bi ćutanje koristilo proizlazi iz reakcije visokih nemačkih političara, kojima se na teret stavlja politička odgovornost, ali i odgovornost za direktnu umešanost. Ministar spoljnih poslova nemačke Frank Valter Štajnmajer i njegov prethodnik Joška Fišer već su se obratili javnosti, poričući bilo kakvu umešanost. A bivši ministar unutrašnjih poslova Oto Šili je priznao da je bio delimično obavešten o otmici, ali ne tako da bi reagovao na odgovarajući način.

S obzirom na to što se imena trojice političara pominju i u (sličnom) slučaju otmice nemačkog Turčina Murata Kurnaca, postaje sve izvesnije da bi mogli da budu sankcionisani. To se, pre svega, odnosi na socijaldemokratskog ministra Štajnmajera. Zahtevi za njegovu smenu, ili u najmanju ruku za njegovu ostavku, sve su glasniji – dolaze i iz redova koalicionog partnera, iz Hrišćansko demokratske unije. Ozbiljnost situacije našla je svoju potvrdu u susretu kancelarke Angele Merkel i šefa socijaldemokrata Kurta Beka. Bek je u razgovoru, koji je vođen u četiri oka, zahtevao od Merkelove da „prekine kampanju protiv Štajnmajera, ukoliko ne želi da rizikuje raspad koalicije”. A šef frakcije zelenih u istražnoj komisiji nemačkog Bundestaga Kristijan Šteberle, koji se bavi rasvetljavanjem afere ilegalne saradnje nemačkih obaveštajaca i agenata CIA, izjavio je juče da postoje „obimni dokazi o Štajnmajerovoj direktnoj umešanosti u aferu”.

Ostale vestiArhiva