Kakvo rešenje za Kosovo i Metohiju predlaže Marti Ahtisari znaće se danas, pošto ovaj specijalni izaslanik generalnog sekretara Ujedinjenih nacija preda svoj dokument predsedniku Srbije Borisu Tadiću i vođama kosmetskih Albanaca. Javnost će elemente predloga, kako je ranije najavljeno, moći da vidi na internet-stranici Kancelarije specijalnog izaslanika (Unosek), a sam Ahtisari će i u Beogradu i u Prištini održati konferencije za novinare. Nekoliko zapadnih zvaničnika izjavilo je da predlog bivšeg predsednika Finske neće biti konačno rešenje i da u sadašnjoj formi gotovo sigurno neće biti poslat Savetu bezbednosti UN na usvajanje.

Ministar spoljnih poslova Švedske Karl Bilt izjavio je juče u Prištini da će Ahtisari doneti „radni dokument, a ne konačan predlog”, kao i to da će predaja dokumenta značiti početak novog dijaloga. Međutim, savetnik premijera Srbije Slobodan Samardžić kaže da pregovori Beograda i Prištine ne mogu da budu nastavljeni dok ne bude formirana nova vlada Srbije koja bi imala pun legitimitet. Samardžić je za RTS rekao da zbog toga pregovarački tim ne može da obavlja svoja osnovna ovlašćenja, niti na bilo koji način da deluje.

Dogovor Rusije i Kine

Premijer Vojislav Koštunica najavio je ranije da neće primiti Ahtisarija jer to izlazi iz okvira mandata njegove, odlazeće vlade. Koštunica je juče, u razgovoru sa ministrom spoljnih poslova Belgije Karelom de Guhtom, rekao da rešenje za budući status Kosova i Metohije mora da se zasniva na poštovanju međunarodnog prava i Povelje UN i da bude u skladu sa evropskim vrednostima i standardima, odnosno da očuva suverenitet i teritorijalni integritet Srbije.

Proteklih dana su mediji, i strani i domaći, spekulisali o sadržaju Ahtisarijevog predloga. Agencija Rojters prenela je da je imala uvid u kopiju dokumenta i da se u planu ne pominju ni suverenitet Srbije, ni nezavisnost Kosova. Plan sadrži odredbe za koje diplomate kažu da bi, ako ga usvoji Savet bezbednosti UN, mogle da omoguće da albanska većina na Kosovu proglasi nezavisnost i da to priznaju pojedine države, naveo je Rojters.

Pitanje je šta bi se desilo u slučaju da se ovakav predlog, u neizmenjenom obliku i bez dodatnih pregovora, nađe pred Savetom bezbednosti. Prema nekim izvorima, Rusija bi, ako se u Ahtisarijevom predlogu i eventualnom predlogu nove rezolucije ne bude pominjala nezavisnost, mogla da se uzdrži od glasanja. Rezolucija bi tako mogla da bude usvojena, ali ako bi se njom Kosovu dala velika ovlašćenja, neke zemlje bi mogle da priznaju ovu srpsku pokrajinu kao samostalnu državu. Druge bi odbile da to urade, u strahu da separatistički pokreti koji deluju u nekoliko desetina država i sami ne iskoriste „kosovski presedan”. Ovakvu situaciju za sada žele da izbegnu i Sjedinjene Države, najveći zagovornik nezavisnosti.

I u slučaju da se u Savetu bezbednosti donese odluka bez pristanka Srbije, bilo bi to kršenje međunarodnog prava, ali bi posledice po međunarodno pravo i odnose u svetu bile manje ako se u tom telu UN postigne dogovor. Za to je, ako Srbija odbije budući predlog, neophodan pristanak Rusije i Kine, koje i same imaju problema sa separatistima. Analitičar londonskog instituta „Čatam haus” i bivši britanski diplomata Keri Braun ocenio je da Kina ima jasan interes u rešavanju budućeg statusa Kosova zbog otvorenih pitanja autonomne pokrajine Tibet i problema s Tajvanom. „Za Kinu su to izuzetno osetljiva pitanja i svaki mogući nagoveštaj nekog presedana u svetu koji bi se reflektovao na probleme sa jakim separatističkim tendencijama, kao što su Tibet i Tajvan, nešto je čemu se centralne kineske vlasti uvek oštro i odlučno protive”, rekao je on Bi-Bi-Siju.

Braun je kazao da, iako je teško proceniti kako će se Kina postaviti prema očekivanoj novoj rezoluciji o Kosovu u Savetu bezbednosti UN, „sadašnji kontakti Rusije i Kine oko Kosova mogu da znače da se razmatra mogućnost da se Kina ne uzdrži pri glasanju u UN, već da se pridruži Rusiji u otvorenom protivljenju nezavisnosti Kosova”.

Da li će biti pregovora

A prištinski dnevnik „Epoka e Re” objavio je dokument za koji navodi da je predlog Martija Ahtisarija. U tekstu koji prenosi taj list tvrdi se da će Kosovo „imati pravo na pregovore o sklapanju međunarodnih sporazuma, uključujući i pravo da traži učlanjenje u međunarodne organizacije”. Službeni jezici na Kosovu su, prema predlogu, albanski i srpski. Kosovo će imati pravo na svoje simbole, uključujući zastavu, grb i himnu, koje će predstavljati multietnički karakter Kosova. „Kosovo neće imati teritorijalne pretenzije prema bilo kojoj državi, delu države i neće zahtevati ujedinjenje sa nekom državom i delom države”, navodi se u dokumentu.

I grčki „Katimerini” pominje ovakvu odredbu u Ahtisarijevom planu, objašnjavajući da je ona ustupak Srbiji, jer „otklanja albanske ambicije da naprave veliku Albaniju”. Taj list navodi da se „Grčka i Rusija protive bilo kakvoj promeni granica Srbije i naglašavaju da bilo koje rešenje mora da bude prihvatljivo za Beograd”.

U bečkoj kancelariji Martija Ahtisarija nisu želeli da potvrde autentičnost dokumenata koji su se pojavili u novinama. Portparol Remi Durlo, u izjavi agenciji Beta, kaže da Unosek „nikome nije pokazao plan budućeg statusa Kosova sem generalnom sekretaru UN i članicama Kontakt grupe”. On je objasnio da predajom dokumenta Beogradu i Prištini započinje takozvani „period angažovanja”, u kojem Unosek očekuje da će Beograd i Priština uputiti svoje komentare na dobijeni predlog. „Za to nije predviđen neki vremenski rok. Međutim, odredili smo da će period angažovanja trajati dobar deo februara”, objasnio je Durlo.

Za sada nije poznato ko će u ime Beograda poslati komentare na predlog, s obzirom na to da je član pregovaračkog tima Slobodan Samardžić izjavio da taj tim ne može da funkcioniše dok ne bude izabrana nova vlada, koja bi imala pun legitimitet. Neki evropski posmatrači ovo vide kao novu taktiku Srbije i Rusije da se odloži rešenje, pošto i Rusija insistira na tome da se o Ahtisarijevom predlogu vode ozbiljni pregovori Beograda i Prištine koji bi doveli do kompromisa. Na poslednjem sastanku Kontakt grupe, prošlog petka u Beču, Rusija je tražila odlaganje bilo kakve odluke dok Srbija ne dobije vladu.

Profesor Fakulteta političkih nauka Ivo Visković kaže da „ne vidi” spremnost međunarodne zajednice da Srbiji da još vremena pre nego što konačno iznese predlog rešenja o Kosovu. On smatra da bi za Srbiju bilo loše ako odbije da učestvuje u pregovorima o Kosovu, jer postoji spremnost međunarodne zajednice da se rešenje donese i bez Beograda. „To ne bi bilo dobro, jer bi, ne samo među političarima nego i u narodu u Srbiji, neminovno izazvalo dosta veliko nezadovoljstvo i različite oblike revolta”, ocenio je Visković za B-92.

Amerikanci o podeli

Na drugoj strani, otkako je postalo jasno da Rusija nije blefirala kad je pominjala da će uložiti veto na odluku koja ne odgovara Beogradu, iz nekih krugova u Vašingtonu stižu signali da bi Sjedinjene Države bile spremne da prihvate i „podelu Kosova” samo da bi što pre dobile pristanak Srbije i time sprečile dugotrajne pregovore. Po toj ideji Srbija bi dobila samo severni deo Kosova, oko Kosovske Mitrovice, a oko sto hiljada Srba iz ostalih delova pokrajine verovatno bi morali u izbeglištvo, dok bi praktično svi srpski kulturni i verski spomenici bili prepušteni kontroli Albanaca.

Za podelu se u komentaru u uticajnom „Njujork tajmsu” zalaže i Timoti Vilijam Voters, profesor prava sa Univerziteta u Indijani. Voters, koji je, kako se navodi, učestvovao u pripremanju optužnice protiv Slobodana Miloševića u Hagu, piše da će Ahtisari Albancima dati premalo, a Srbima oduzeti previše. „Ali, postoji jedna alternativa, samo kad bi je međunarodna zajednica razmotrila – podela. Popustljivost u vezi sa granicama mogla bi da olakša vladanje potpuno nezavisnim Kosovom, da obezbedi veću zaštitu manjina i da doprinese postizanju sporazuma. Podela je moguća i to je verovatno jedina isprava stvar... Većina Srba na Kosovu živi u malom pojasu na samom severu. Podelom bi oni mogli da nastave da žive u Srbiji. Preostali džepovi bili bi manja pretnja Albancima, zbog čega bi bilo lakše upravljati Kosovom, a ono malo preostalog srpskog stanovništva bilo bi bezbednije”, tvrdi Voters.

Nemački listovi ocenjuju da je najveća prepreka nezavisnosti Kosova i Metohije Vojislav Koštunica. Evropska unija je postupila lakomisleno kad je računala da će nezavisnost Kosova i Metohije biti ostvarena lako, bez velikog otpora Srbije, ocenio je „Zidojče cajtung”, tvrdeći da je nezavisnost srpske pokrajine od početka bio jasan cilj Brisela. „Sada se, međutim, pokazalo da to baš i neće biti tako lako, jer se pojavio jedan veliki problem – srpski premijer Vojislav Koštunica”, ocenio je minhenski list.

Istovetan stav, kako prenosi Tanjug, imaju i oba frankfurtska dnevnika – levičarski „Frankfurter rundšau” i desničarski „Frankfurter algemajne cajtung” (FAC). Oba u srpskom premijeru vide „glavnu prepreku” ostvarenju cilja koji, kako tvrde, Evropska unija želi da ostvari na Kosovu i Metohiji, a FAC čak direktno optužuje Koštunicu da je odgovoran za „pojačan antizapadni ton” u Srbiji. „Srpskom premijeru nedostaje ′konstruktivno držanje′ koje Zapad zahteva od Srbije uoči odluke o nezavisnosti Kosova”, piše „Frankfurter rundšau”, uveren da Zapad ima samo jedno na umu – da Kosovo što pre proglasi nezavisnim i time se otarasi „haosa koji bi nastao u slučaju da frustrirani kosovski Albanci budu nezadovoljni”.

Koštunica je na meti kritike i zbog najave da, u periodu konsultacija radi formiranja nove vlade, neće primiti specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija, a naročito zbog „pretnje ozbiljnim posledicama u uzajamnim odnosima zemljama koje bi priznale nezavisnost Kosova”. „Zidojče cajtung” podseća, u tom kontekstu, da je svojevremeno Savezna Republika Nemačka postupila na sličan način, prekinuvši diplomatske odnose sa zemljama koje su priznale Nemačku Demokratsku Republiku (NDR) – zato što je osnivanje NDR doživela kao „otcepljenje dela sopstvene teritorije”.

Iako se u platformi DSS-a za pravljenje nove vlade ne pominje mogućnost prekida diplomatskih odnosa sa zemljama koje bi priznale nezavisnost Kosova bez saglasnosti Srbije, čak je i američka ambasada u Beogradu našla za shodno da komentariše pogrešne novinske izveštaje. Ambasada SAD saopštila je da je „veoma razočarana ovim pristupom” i da čeka novu demokratsku vladu „koja će ispuniti želje većine građana da se nastavi konstruktivan put prema Evropi i evroatlantskom partnerstvu”.

-------------------------------------------------------------------------

Podudarni stavovi Moskve i Pekinga

Pomoćnik ruskog ministra inostranih poslova Vladimir Titov izjavio je tokom posete Pekingu da su stavovi Rusije i Kine o Kosovu „podudarni” i da obe zemlje žele kompromisno rešenje, bez vremenskih rokova za njegovo iznalaženje.

Kako prenosi Bi-Bi-Si, Titov je upozorio da će budući status Kosova uticati i na „druge regionalne i međunarodne” slučajeve jer bi odvajanje teritorije predstavljalo „negativan presedan” za slične situacije u svetu.

Ostale vestiArhiva