Ovih dana, uz informaciju o poskupljenju šećera na domaćem tržištu, objavljen je i podatak da je šećer jedan od glavnih izvoznih proizvoda i da zauzima visoko mesto na listi 100 izvoznih artikala iz Srbije . Pri tom, na domaćem tržištu već ima problema u snabdevanju šećerom jer trgovine ne dobijaju potrebne količine, a i cena šećera konstantno raste.Tako se ponovo nametnulo pitanje snabdevanja tržišta ovim artiklom, po cenama primerenim domaćem potrošaču, ili kako sprečiti prekomeran izvoz... Prema podacima statističara, od januara do aprila izvezen je šećer u vrednosti od oko 56,7 miliona dolara. "Domaća proizvodnja, čak i kada bi se ukinula mogućnosti preferencijalnog izvoza 180.000 tona na tržište Evropske unije, teško bi mogla da podmiri domaću potrošnju," tvrde analitičari Privredne komore Srbije. Milan Prostran, sekretar Odbora za poljoprivredu Privredne komore Srbije ipak procenjuje da situacija na tržištu nije tako alarmantna.
- Šećer se izvozi jer postoji velika tražnja na inostranom tržištu. Šećerane, njih osam ( povremeno se uključi i šećerana u Zrenjaninu ) rade u skladu sa svojom poslovnom politikom - izvoze ili prodaju šećer na domaćem tržištu. Kada su šećerane prodavane, od novih vlasnika niko nije tražio da odeđene količine šećera isporučuju domaćem tržištu. Zbog toga od njih ne treba ni očekivati da brinu o potrebama domaćeg potrošača - smatra Prostran.
Ipak, poskupljenje šećera iznenadilo je trgovce, ali i potrošače u Beogradu, a dodatnu konfuziju unele su različite cene u maloprodajnim objektima. Negde kilogram šećera košta 70 dinara, negde 65, a može se naći i za 63, pa i 61, 9 dinara.
Prema rečima Dragana Filipovića, direktora Delta maloprodaje, šećer je od maja prošle do maja ove godine poskupeo dva puta ( ukupno oko deset odsto), a najavljeno je još jedno poskupljenje .
Svetska kretanja "govore" da je šecer, ne samo berzanska nego i deficitarna roba. Država bi zato, smatraju proizvođači, ponovo trebalo da podsticajnim merama ( premije i subvencije) stimuliše uzgoj šecerne repe . Ove godine šećernom repom zasejano je oko 65.000 hektara, ali je zbog poplava, kasne setve i loših vremenskih uslova, teško prognozirati ovogodišnje prinose. Prema podacima PKS, u Srbiji je prošle godine bilo zasejano 64.325 hektara šećerne repe i prosečni prinos kretao se oko 48,21 tona po hektaru. Deset šećerana preradilo je 3,1 milion tona šećerne repe, a proizvedeno je nešto više od 386 hiljada tona šećera. Izvozom, najviše na tržište Italije i Grčke, ostvaren je devizni priliv od 164,7 miliona dolara, dok je na uvoz šećera i melase potrošeno 19,2 miliona dolara.

SREĆKOVIĆ : Smanjićemo prelevmane na uvoz šećera

- Do nove kampanje za preradu šećerne repe na domaćem tržištu neće biti dovoljno šećera, iako su izvozni rezultati, posle sporazuma o preferencijalnom statusu za šećer, više nego dobri. Zbog smanjene ponude na domaćem tržištu Ministarstvo trgovine će zajedno sa Ministarstvom poljoprivrede uskoro razmotriti mogućnost smanjenja prelevmana na uvoz šećera, što će sigurno olakšati uvoz tog artikla. To bi trebalo da rezultira i snižavanjem sadašnje, previsoke cene - izjavio je za Danas Srđan Srećković, pomoćnik ministra trgovine, turizma i usluga.

Ostale vestiArhiva