BEOGRAD – U predlogu rešenja zastatus Kosova specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija ne pominje se nezavisnost Kosova, kao ni očuvanje teritorijalnog integriteta i suvereniteta Srbije, ali se navodi da će Kosovo imati pravo da zaključuje međunarodne sporazume, uključujući i pravo da traži članstvo u međunarodnim organizacijama. Tekst predloga, objavljen na sajtu kancelarije specijalnog izaslanika UN (UNOSEK), glasi: Izvršni rezime

Uvod

I. Cilj Sveobuhvatnog predloga za rešenje statusa Kosova je da definiše odredbe neophodne za jedno buduće Kosovo koje je sposobno za život, održivo i stabilno. Predlog uključuje detaljne mere koje će obezbediti promovisanje i zaštitu prava zajednica i njihovih članova, stvarnu decentralizaciju vlasti kao i očuvanje i zaštitu kulturnog i verskog nasleđa.

Pored toga, Rešenje propisuje ustavne, ekonomske i bezbednosne mere čiji je zajednički cilj da doprinesu razvoju multietničkog, demokratskog i prosperitetnog Kosova. Važan elemenat Rešenja je mandat za buduće međunarodno civilno i vojno prisustvo na Kosovu kako bi se nadgledala primena Rešenja i pružila pomoć nadležnim vlastima Kosova u obezbeđivanju mira i stabilnosti širom Kosova. Odredbe Rešenja će imati pravnu snagu iznad svih drugih pravnih odredbi na Kosovu.

II. Odredbe Rešenja

Rešenje se sastoji od glavnog dela u kojem se nalazi četrnaest članova koji uspostavljaju ključne principe i dvanaest aneksa kojima se ti principi razrađuju Kosovo će biti multietničko društvo, koje će upravljati samo sobom demokratski i uz puno poštovanje vladavine zakona, po najvišim međunarodno priznatim standardima ljudskih prava i osnovnih sloboda, i koje promoviše mirnu i prosperitetnu egzistenciju svih svojih stanovnika.

Kosovo će usvojiti ustav kako bi se takvi principi utemeljili. Iako Rešenje ne propisuje kompletan ustav, ono definiše osnovne elemente koji moraju biti deo ustava. Kosovo će imati pravo da pregovara i zaključuje međunarodne sporazume, uključujući i pravo da traži članstvo u međunarodnim organizacijama. Centralni element Rešenja je zaštita i promovisanje prava članova zajednica. Rešenje se bavi ključnim aspektima koji treba da budu zaštićeni, uključujući kulturu, jezik, obrazovanje i simbole.

Ono takođe predviđa konkretne mehanizme predstavljanja za članove zajednica na Kosovu koji nisu Albanci u ključnim javnim institucijama kako bi se očuvalo i podstaklo njihovo stvarno i aktivno učešće u javnom životu. Kako bi se u zakonodavnom procesu zaštitila prava članova zajednica na Kosovu koji nisu Albanci, Rešenje takođe predviđa da određeni taksativno nabrojani zakoni mogu biti usvojeni samo ukoliko se većina ne-albanskih članova kosovske Skupštine složi oko njihovog usvajanja.

Rešenje daje širok predlog za decentralizaciju, koji je po opsegu obiman i ima za nameru promovisanje dobre vlasti, transparentnosti i efikasnosti javnih usluga. Predlog se posebno koncentriše na konkretne potrebe i bojazni zajednice Srba na Kosovu, koji će imati visoki stepen kontrole nad svojim poslovima.

Elementi decentralizacije uključuju inter alia, nove opštinske nadležnosti u opštinama u kojima su Srbi većina (kao što je to slučaj kod sekundarnog zdravstvenog osiguranja i visokog školstva); široku opštinsku autonomiju u finansijskim pitanjima, uključujući i mogućnost primanja finansiranja iz Srbije koje je trasparentno a namenjeno širokom spektru opštinskih aktivnosti i ciljeva; odredbe o među-opštinskom partnerstvu i saradnji sa institucijama u Srbiji; i osnivanje šest novih, ili značajno proširenih, opština u kojima su Srbi većina (Gračanica, Novo Brdo, Klokot, Ranilug, Partes, Severna Mitrovica).

Rešenje takođe predviđa pravosudni sistem na Kosovu koji bi bio jedinstven, nezavistan, profesionalan i nepristrasan i koji bi omogućavao svim licima na Kososvu pristup pravdi. Ono takođe predviđa mehanizme koji treba da obezbede da sistem pravosuđa uključuje sve, a da sastav sudija i javnih tužilaca odražava multietnički karakter Kosova. Odredbe o zaštiti i promovisanju verskog i kulturnog nasleđa će osigurati slobodno i neometano postojanje i funkcionisanje srpske pravoslavne crkve (SPC) na Kosovu. Više od četrdeset ključnih verskih i kulturnih lokaliteta će biti okruženo Zaštitnim zonama kako bi se sprečilo bilo kakvo ometajuće komercijalno ili industrisko poslovanje ili izgradnja, i kako bi se očuvalo kulturno dostojanstvo ovakvih mesta.

Rešenje takođe nalaže uspostavljanje dodatne fizičke zaštite za određene izabrane objekte. SPC i njene interne organizacije će eksplicitno biti priznate od strane kosovskih vlasti i biće im data nepovredivost njihove imovine kao i oslobođanje i olakšice kod plaćanja poreza i carina. SPC na Kosovu će takođe imati slobodu da održava veze sa SPC u Beogradu. Sve izbeglice i interno raseljena lica sa Kosova imaće pravo na povratak i povraćaj njihove imovine i lične imovine.

Rešenje takođe poziva Kosovo i Srbiju da u potpunosti sarađuju sa Međunarodnom komisijom Crvenog krsta kako bi se utvrdila sudbina nestalih lica. Rešenje uključuje konkretne odredbe koje imaju za cilj promovisanje i obezbeđivanje održivog ekonomskog razvoja na Kosovu. Rešenje navodi transparentne postupke za razgraničavanje spornih imovinskih zahteva i nastavak procesa privatizacije sa značajnim učešćem međunarodne zajednice.

Pored toga, Rešenje definiše mehanizme za određivanje kosovskog učešća u spoljnom dugovanju Srbije i za rešavanje pitanja resititucije imovine. Rešenje takođe predviđa uspostavljanje profesionalne, multietničke i demokratske službe bezbednosti na Kosovu, podstičući značajno lokalno učešće u njenom razvoju, ali uz zadržavanje izvesnog nivoa međunarodnog nadzora neophodnog za krajnji uspeh u ovom osetljivom području. Policijske snage Kosova će imati jedinstveni lanac komade na celom Kosovu sa lokalnim policajcima koji će odražavati etnički sastav opština u kojima rade.

U opštinama na Kosovu gde su Srbi većinski deo stanovništva, skupštine opština će imati veća ovlašćenja kod izbora lokalnog komandira stanice. Nove profesionalne multietničke snage bezbednosti Kosova (SBK) će biti uspostavljene u roku od godinu dana. U početku one će preuzeti odgovornost reagovanja u kriznim situacijama, uklanjanje eksploziva i zaštite civila. One će imati najviše do 2.500 aktivnih pripadnika i 800 rezervista. Rešenje predviđa da će sadšnji Kosovski korpus za zaštitu (KKZ) biti rasformiran u roku od jedne godine.

Imajući u vidu da ispunjavanje obaveza od strane Kosova u okviru Rešenja zahteva širok spektar složenih i teških aktivnosti, dokument predviđa buduće međunarodno prisustvo radi nadzora i pomoći u značajnim naporima kosovskih vlasti. Ovo prisustvo se sastoji od tri osnovne komponente: Međunarodni civilni predstavnik(MCP), koji je istovremeno i Specijalni predstavnik Evropske unije, biće postavljen od strane Međunarodne grupe za nadzor (MGN) koja je sastavljena od glavnih međunarodnih zainteresovanih učesnika. MCP će imati najviša ovlašćenja za nadzor nad primenom Rešenja. MCP će imati konkretna ovlašćenja koja će biti dodeljena njemu ili njoj, kako bi bio ili bila u mogućnosti da preduzima akcije neophodne za nadzor i obezbeđenje uspešne primene Rešenja. Ovo uključuju ovlašćenje da poništi odluke ili zakone donete od strane kosovskih vlasti i da kazni ili smeni javne funkcionere čije su akcije ocenjene od strane MCP da nisu u skladu sa slovom ili duhom Rešenja. MCP će takođe biti konačna instanca na Kosovu u vezi civilnih aspekata Rešenja.

Misija Evropske unije za pitanja politike odbrane (MEUPPO) koja će nadlegati, voditi i savetovati u vezi svih područja vezanih za vladavinu zakona. Konkretno, ona će pomagati Kosovu u razvoju efikasne, pravične i reprezentativne policije, sudija, carine i kazneno-popravnih institucija, a imaće i ovlašćenja da preuzme druge odgovornosti kako bi obezbedila održavanje i promovisanje vladavine zakona, javnog reda i bezbednosti.

Međunarodno vojno prustvo pod rukovodstvom NATO-a skupa sa MCP i uz saradnju kosovskih institucija će pružiti mirno i bezbedno okruženje širom Kosova, sve dotle dok kosovske institucije ne budu u stanju da u punoj meri preuzmu odgovornosti u vezi bezbednosti. Radi pomoći u nadzoru koji je neophodan za uspešnu primenu Rešenja, biće potrebno široko prisustvo OSCE-a (Organizacija za bezbednost i saradnju u Evropi) na terenu na Kosovu.

III. Primena Rešenja

Nakon stupanja na snagu Rešenja, biće prelazni period od 120 dana, tokom kojeg će postojeći mandat UNMIK-a ostati nepromenjen. Kako bi se omogućio neposredni nadzor nad primenom Rešenja od strane Kosova, MCP će imati ovlašćenje da nadgleda tu primenu i daje preporuke UNMIK-u o akcijama koje treba preduzeti kako bi se obezbedilo poštovanje Rešenja. Tokom prelaznog perioda će Skupština Kosova, uz konsultacije sa MCP-om, biti odgovorna za usvajanje ustava i zakona neophodnih za primenu Rešenja.

Novi ustav i zakoni će stupiti na snagu odmah nakon isteka prelaznog perioda. Na kraju prelaznog perioda mandat UNMIK-a će prestati i sva zakonodavna i izvršna vlast koja je bila data UNMIK-u biće kompletno prebačena na vlasti Kosova u skladu sa Rešenjem.

U roku od devet meseci nakon stupanja na snagu Rešenja, treba da se održe opšti i lokalni izbori. Mandat MCP-a će se nastaviti sve dok MGP ne utvrdi da jeKosovo izvršilo primenu odredaba Rešenja”.

Ostale vestiArhiva