Panel od oko 2.500 stručnjaka iz 130 zemalja, okji su radili pri Ujedinjenim nacijama u Međuvladinoj ekspertskoj grupi o klimatskim promenama (IPCC), predviđaju da će do kraja veka prosečna temperatura porasti za najmanje tri stepena, nivo vode će se podići, a led na Arktiku istopiti. Oni navode da je to najviša temperatura stotinama hiljada godina unazad.

Takođe, stručnjaci su zaključili da će se posledice otopljavanja osećati stotinama godina.

Prosečna temperatura će do kraja veka verovatno biti viša između 1,8 i 4 stepena Celzijusa, dok bi nivo okeana mogao da se poveća između 19 i 58 centimetara, upozorava se u izveštaju koji je objavljen u Parizu.

Prema njihovim procenama, nivo mora će se povećati najmanje od 19 do 37 centimetara, a najviše između 28 i 58.

U izveštaju IPCC-ja, organizacije koja od 1998. godine prati klimatske promene, upozorava se na mogućnost da sa Arktika do 2100. godine nestane led, kao i da budu mnogo učestaliji vreli i kišni talasi.

Direktor programa UN-a za životnu sredinu Ahim Štajner naglasio je da će analize koje budu predstavljene staviti tačku na sve rasprave o uzrocima globalnog zagrevanja.

U prethodnom izveštaju IPCC-a iz 2001. navedeno je da su ljudske aktivnosti "verovatno" povezane sa globalnim zagrevanjem.

Vlade da učine što više


Neki od stručnjaka za pojedine oblasti, koji su učestvovali u istraživanju, kažu da rezultati pokazuju "da je globalno otopljavanje realnost i da ne sme više da se žmuri nad tim".

To znači da sve države sveta, odnosno njihove vlade, treba da preduzmu korake da se zagađenje smanji.

U Evropskoj uniji se već razmatraju načini da se dodatno smanji emisija štetnih gasova, a kao jedan od načina pominje se i uvođenje velikih poreza na gorivo za aviokompanije, čemu se za sada niskobudžetne aviokompanije protive.

Direktor beogradske kancelarije Regionalnog centra za životnu sredinu Milan Dacić kaže za B92 da sam izveštaj po sebi ne obavezuje članice UN.

"Međutim, izveštaj čini osnovu za dalji pregovarački proces pod Konvencijom o klimi i pod Kjoto-protokolom, koji mogu da obavežu na nešto konkreniju redukciju", kaže on.

"Posle izveštaja da je veoma evidentno da je čovek uzročnik klimatskih promena, nada je velika da će pod Kjoto-protokolom u sledećem periodu, koji je obavezujući period za redukciju emisija od 2013. do 2017, biti još strože norme koliko pojedine države mogu da emituju gasova koji su uzročnici efekta 'staklene bašte'", kaže on.

"Tu leži ključ mogućnosti da se spreči dalje uništavanje klimatskog sistema", rekao je Dacić.

Ostale vestiArhiva