Bivši sudija i predsednik Trgovinskog suda u Beogradu Goran Kljajević našao se „sa druge strane sudijskog stola”, na mestu predviđenom za okrivljene u Specijalnom sudu za organizovani kriminal. Brani se od optužbi da je nezakonito iskoristio svoj ugled i položaj koji mu je poveren. Uzavrela atmosfera u sudnici prvih dana suđenja članovima takozvane „stečajne mafije”, moglo bi se reći, podsećala je na pravu filmsku dramu nabijenu različitim emocijama. Na jednom mestu, za trenutak, isprepletale su se sudbine „krema” društva i njegove mračne krajnosti.

Naspram okrivljenog Kljajevića sedi sudski vrh, njegove dojučerašnje kolege pred kojima je samo jedan zadatak – utvrđivanje istine. Desno od optuženog su njegovi najbliži, rođeni brat i supruga koji će, sudeći po izrazima na licu i dosadašnjim postupcima, „svim silama” stajati i braniti njegovu čast, a time i ugled cele porodice. Naspram njih tužilac, autor optužnice koju bi trebalo da opravda, a do njega predstavnici oštećenih koji očekuju da „pravda bude zadovoljena”. Svakome od njih na pameti je samo jedno – da njihova priča bude krajnja istina.

U ulozi okrivljenog za zločinačko udruživanje i organizovanje kriminalne grupe ljudi koja je pokušala da izigra zakon i nezakonito se obogati, u tamnom odelu i sa kravatom Kljajević je stao pred sud.

Od samog početka, prvooptuženi je zakon i ustanovu u kojoj se nalazi postavio na tron. Gestikulacijom, tonom i sveukupnim ponašanjem odavao je utisak poniznog čoveka kojem je sud svetinja.

– Poštovani sude i gospodine predsedavajući, verujem u Boga i slobodu Srbije. Postupanje ovog suda u procesu protiv mene vraća mi nadu da će suđenje biti zakonito – bilo je prvo što je Kljajević u obraćanju sudu rekao. Zahtevao je da stoji, iako mu je prethodno sudija dozvolio da zbog bola u nozi sedne.

Teško je zamisliti krupnog čoveka sa grubim izgledom lica, kako Kljajević inače izgleda, da se tako transformiše i sebe predstavi kao žrtvu. Većina ljudi koja je prisustvovala Kljajevićevom iznošenju odbrane pripisala je to ne samo njegovom iskustvu već i činjenici da mu je rođeni brat, Marko Kljajević, donedavno sedeo na mestu predsedavajućeg sudije ovog istog suda.

„Dobro se drži”, bili su najčešći komentari onih koji su posmatrali prvooptuženog kako listajući ispred sebe „more” papira i dokumenata govori da je „žrtva političkog progona centara moći”.

Svoju odbranu prvookrivljeni je nazvao „moja zatvorska ćelija – moja tvrđava”, a na pitanje o imovini koju poseduje rekao je da je suvlasnik jednog stana u centru Beograda. Ovo poslednje je među publikom naročito izazvalo podsmeh, budući da se on tereti za organizovanje grupe koja je „zaradila” 50 miliona evra.

O upravo tim optužbama da je „navodio” druge sudije da postupaju po njegovim naređenjima odlučujući o sudbini određenih preduzeća koja se navode u tužbi, Kljajević kaže da su ponižavajuće i sramne.

– Sudije su profesionalci i državni funkcioneri koji rade samostalno, po zakonu i savesti. A reč „navoditi”, po meni, nije za ovu sudnicu – rekao je prvooptuženi i ovoga puta braneći svoju profesiju.

Skromno, ukazujući sudu veliko poštovanje, prvookrivljeni je tri dana iznosio odbranu. Završio je citirajući odlomak iz Danteove „Božanstvene komedije”, pokušavajući da ostavi što snažniji utisak na prisutne.

Ostale vestiArhiva