BEOGRAD - Pitanje je hoće li ove godine redovni članovi biblioteka moći da pročitaju Basarin roman "Uspon i pad Parkinsonove bolesti", dobitnika ovogodišnje NIN-ove nagrade. Biblioteke će, naime, taj roman, kao i druga nova izdanja, nabaviti tek za nekoliko meseci, tokom redovnih godišnjih otkupa knjiga, pa će strasnim čitaocima ostati na raspolaganju samo stari fond ili kupovina knjiga.

U Srbiji postoji više od 180 biblioteka, a Mladen Vesković, savetnik u Ministarstvu kulture, kaže da je osnivanje biblioteka i njihovo održavanje na leđima lokalne samouprave.
- Jedini korisnik republičkog budžeta je Narodna biblioteka, a sve lokalne biblioteke su njoj hijerarhijski podređene. Svake godine Ministarstvo kulture organizuje veliki otkup knjiga i tako popunjava fondove biblioteka. Svaka biblioteka dobije po jedan primerak knjige koje otkupljujemo, a kapitalna dela naručujemo u tiražu od 36 primeraka, samo za matične biblioteke - objašnjava Vesković.

Ministarstvo kulture svake godine obrazuje komisiju koja bira knjige koje će biti nabavljene.
- Trudimo se da ravnomerno budu zastupljeni naslovi iz svih oblasti. Pre tri-četiri godine sve biblioteke su poslale spiskove potrebnih knjiga. Međutim, to se pokazalo nepraktično. Hteli su knjige koje građani najčešće traže, pa su se tako na tim spiskovima našle ekranizovane serije poput "Kasandre". Svake godine se povećavaju sredstva za otkup knjiga, pa smo 2003. godine potrošili 23-24 miliona dinara, 2004. godine 30 miliona dinara, sledeće godine oko 45, dok za 2006. godinu još nemamo podatke - kaže Vesković.

Biblioteka grada Beograda u svojim objektima ima oko 1,8 miliona knjiga, znači knjiga po glavi stanovnika. Međutim, broj članova biblioteke je mnogo manji, oko 90.000. Marjan Marinković iz službe marketinga Biblioteke grada Beograda kaže da je u njihovoj mreži i 13 opštinskih biblioteka. Godišnja članarina za odrasle je 600 dinara, a za decu i grupna učlanjenja 300 dinara.

- Neki naši korisnici ne vraćaju redovno iznajmljene knjige, pa tim čitaocima prvo šaljemo opomene, a onda pokrećemo sudski spor. Zapazili smo pozitivan trend u vraćanju knjiga. U 2005. godini 25 odsto opomena za nevraćene knjige su otišle na sud, a u 2006. godini tek svaki deseti spor je sudski rešen. Verovatno je tome doprinela kazna od 10 dinara za svaki dan kašnjenja - objašnjava Marinković.

Pored redovnog otkupa knjiga koje organizuje Ministarstvo kulture, Skupština grada Beograda takođe otkupljuje dva puta godišnje naslove za svoje biblioteke.
- Prošle godine smo u prolećnom okupu nabavili 42.906 primeraka knjiga u vrednosti od oko 28 miliona dinara. Svaka biblioteka u Beogradu je dobila po 2.523 naslova. U jesenjem otkupu smo nabavili još 39.039 naslova, a vrednost tih knjiga je bila 27 miliona dinara - navodi Darijan Mihajlović, gradski sekretar za kulturu.

Biblioteka grada Beograda najnovija izdanja knjiga nabavlja po istoj proceduri, kao i ostala dela, a književne nagrade nisu uvek merodavne za nabavku.
- Dosta izdavača nam ustupa knjige posle održanih promocija svojih izdanja. Najvrednije knjige dobijamo od svojih čitalaca koji nam ustupaju deo lične biblioteke. Poslednjih godina imali smo i poklone Američke čitaonice, Francuskog kulturnog centra, Gete instituta... - priča Marinković.

Situacija mnogo gora u drugim gradovima po Srbiji. Biblioteka "Radoje Domanović " u Surdulici, međutim, prošle godine je nabavila oko 2.000 knjiga. Svetlana Mijović, koja je u bibliotekarskom poslu više od 30 godina, kaže da se bibliotekari snalaze kako znaju i umeju.

- Knjige kupujemo iz sopstvenih sredstava i novca koji dobijamo od opštine, a imamo i stalnu prodajnu izložbu knjiga. Trebalo bi nam sigurno još ovoliko knjiga jer uvek nešto nedostaje. Mislila sam da će se sa godinama situacija promeniti, ali nije. Ako pare mogu da se nađu za nešto drugo, onda mogu i za knjige. Mi smo mali grad i nemamo pozorište, ali imamo veliku čitaonicu pa onda trebalo više novca da se ulaže u ovu delatnost - kaže Mijovićeva.

KUČEVLJANI VOLE DA ČITAJU

KUČEVO - Narodna biblioteka "Nikola Sikimić Maksim" ima važnu ulogu u kulturi opštine Kučevo. Ova ustanova formirana je daleke 1873. godine. Žitelji ove opštine najrevnosniji su čitaoci u Braničevskom okrugu kada se broj čitalaca uporedi sa ukupnim brojem stanovnika. Od 30.000 knjiga, koliko ih ima u fondu, godišnje se pročita oko 20.000 knjiga. Od 500 članova, oko 50 odsto su stari čitaoci i đaci. Svaki deveti žitelj je član biblioteke, odnosno iz svakog domaćinstva najmanje jedan ima člansku kartu ove ustanove.
- Činimo sve da se knjiga čita, da ne čami u rafovima, da ima svoga čitaoca. Godišnje našu biblioteku obogatimo za 800 novih naslova. Da bismo podstakli šire interesovanje za knjigu, organizujemo susrete s književnicima, takmičenja u čitanju lepe reči, kao i druge aktivnosti - kaže direktor Violeta Ilić.

NAJČITANIJE KNJIGE

Najčitanija knjiga u beogradskim bibliotekama prošle godine bila je "Zahir" Paula Koelja. Među 10 najtraženijih su "Digitalna tvrđava" Dena Brauna, "Žirafine suze" Mikele Smit, "Pogled kroz tunel" Sare Paredski, zatim "Poslednja legija" Valerija Masima Manfredi, "Zovem se crveno" Orhana Pamuka, "Dnevnik motocikliste" Ernesta de Čegevar, "Ptice bez krila" Luja de Bernijera i "Upijajući um" Marije Mantesori.

NEMA AKTUELNIH NASLOVA

Biblioteka "Jovan Popović" u Kikindi ima oko 180.000 knjiga, a prošle godine nabavljeno je oko 3.000 naslova. Vera Udicki, direktor biblioteke, naglašava da je prošle godine nabavljeno 3.000, a u 2005. godini oko 4.000 naslova. Kikinda ima oko 70.000 stanovnika.
- Taj broj ne pokriva sve naše potrebe. Imamo dosta knjiga, ali nemamo dovoljno aktuelnih naslova - kaže Vera Udicki.

Ostale vestiArhiva