Iako je krajem novembra objavljen prospekt za privatizaciju Beogradskog i Novosadskog sajma, koji će u taj proces ući kroz javni tender, veliki broj konsultantskih kuća izrazilo je spremnost da preuzme ulogu privatizacionog savetnika a neki od potencijalnih kupaca već su Agenciji za privatizaciju dostavili pismo o namerama. Prema nezvaničnim informacijama, veće interesovanje vlada za Beogradski sajam, što je razumljivo imajući u vidu lokaciju na kojoj se nalazi i ćoste imovinsko pravne odnose (nije bilo prethodne privatizacije niti postoji nerešen problem sa bivšim vlasnicima zemljišta).
Stručnjaci tvrde da su sajamski kompleksi, zbog značaja te delatnosti za ukupnu privredu, od strateške važnosti i da je dva najveća sajma, Beogradski i Novosadski, trebalo najpre staviti na listu za restrukturiranje. Pošto to nije učinjeno, tenderska privatizacija nametnula se kao najlogičniji izbor, jer pruža mogućnosti da se postave kvalifikacioni uslovi učesnicima na tenderu, odnosno da se odredi profil kompanija koje mogu da uđu u nadmetanje. Osim toga, tenderska komisija imaće mogućnost da izabere novog vlasnika ceneći sve uslove koje on može da ponudi, tako da je to u izvesnoj meri ipak garancija da će sajamske manifestacije biti nastavljene, ako ne i unapređene. Iako će privatizacioni savetnici, kada budu izabrani, predložiti strategiju privatizacije oba sajma, već sada se u stručnim krugovima može čuti da bi za Beogradski sajam najprihvatljivije rešenje bila kompletna privatizacija i društvenog i državnog kapitala, dok se kod Novosadskog ne isključuje mogućnost da država zadrži svoj deo vlasništva. Kada je reč o Leskovačkom sajmu, čiji je prospekt takođe objavljen, predviđeno je da se on privatizuje metodom aukcije, tako da se do njenog zakazivanja, ne može govoriti da li postoje zainteresovani kupci.
Teorijski je moguća i privatizacija samo prateće službe, ali kada je reč o Beogradskom sajmu, to je već učinjeno, što znači da razne usluge koje prate organizovanje sajamskih postavki, pružaju kuće specijalizovane za konkretne poslove. Jedna od opcija je da se proda samo deo firme koji se bavi organizacijom sajamskih priredbi, ili samo izložbeni prostor, ali je moguća varijanta i da se novom vlasniku ponudi jedinstven sajamski kompleks koji podrazumeva i organizaciju i vlasništvo nad objektima.
Ovi modeli već su isprobani u nekim od zemaljama u okruženju. Tako je, recimo, prilikom privatizacije Ljubljanskog sajma odvojen organizator manifestacija, a imovina je ostala vlasništvo države. U Budimpešti je, pak jedinstven sajamski kompleks prodat velikoj francuskoj kući GL Event. Crnogorski Jadranski sajam već je prošao drugi krug privatizacije i 85 odsto kapitala već se nalazi u vlasništvu privatne firme Atlas mond, dok je sajam u Tirani u potpunosti prešao u vlasništvo jedne privatne kompanije. I u svetu je vlasništvo nad sajmovima raznoliko. Zanimljiv je primer Italije, gde je sajam u Bariju ostao u državnom vlasništvu, dok sajamskim halama u Rimu i Bolonji raspolaže konzorcijum kompanija koje funkcionišu kao investicioni fond. U Austriji, pak, sajmovi u Beču, Lincu i Salcburgu, vlasništvo su specijalozovane kompanije Rid egzibišns, ali to ne isključuje i zajedinička ulaganja sa gradskim vlastima za koje sajamske manifestacije predstavljaju ne samo dobar imidž nego i značajan izvor prihoda. Sudeći prema izjavi predstavnika Rid egzibišns, Matijasa Limbeka, ta kompanija je zainteresovana za kupovinu Beogradskog sajma.
- Ne vidim šta bi privatizacija novo donela utoliko pre što softverski deo sajma nije predmet privatizacije. Veliki broj priredbi koje godišnje organizujemo, ne može neko ko dođe sa strane da organizuje bolje od nas, a to je čisto komercijalna priča koja donosi dobit od pet do osam odsto, zavisno od manifestacije, pri čemu se neke od važnijih priredbi, po potrebi i subvencionišu. Ali efekti uspešno organizovanog sajma prevazilaze ostvareni profit. Mnogo je značajniji prihod koji ostvaruju tercijalne i druge delatnosti koje prate održavanje manifestacija. Ne treba zanemariti i slika o državi i organizacionim mogućnostima domaćina, koju posetioci sajma ponesu - kaže za Biznis Aleksandar Andrejević, direktor Novosadskog sajma.
Bilo kako da je organizovan, za upliv u poslovanje sajmova u svetu vlada veliko interesovanje, a u Srbiji se procenjuje da veću šansu za privlačenje stranog kapitala ima Beogradski sajam. On je, za razliku od sajmova opšteg tipa, kakvi su Zagrebački ili Plovdivski, razvio organizaciju specijalizovanih priredbi a taj moderniji koncept odrazio se i na veći broj uspešno organizovanih i dobro posećenih manifestacija.

Struktura kapitala Beogradskog sajma

Prema svojinskoj strukturi, najveći deo, odnosno 42,34 odsto kapitala Beogradskog sajma nalazi se u društvenom vlasništvu, 22,47 odsto je državni udeo dok je 35,19 odsto kapitala firme privatno. Na tenderu će biti ponuđen sav državni i 70 odsto društvenog kapitala, što čini 52,1 odsto ukupne vrednosti preduzeća. Od preostalog dela društvenog kapitala, 15 odsto namenjeno je zaposlenima a 15 odsto biće usmereno u privatizacioni registar. Sajam zauzima oko 200 hiljada kvadrata a izlagačima je u halama na raspolaganju oko sto hiljada kvadrata izložbenog prostora.

Po uzoru na nemačke sajmove

- Mislim da je priča o privatizaciji sajmova ishitrena jer čeka i ovih dana ćemo završiti elaborat o statusu sajamskih manifestacija u Srbiji, koji ćemo proslediti Vladi Srbije koja bi trebalo inventivnije da se pozabavi tim pitanjem, s obzirom na to da nije reč o običnom preduzeću kome je potrebna nova tehnologija, socijalni program i sveži kapital. Ja se zalažem se za nemački koncept organizacije sajmova. Nemci su lideri u sajamskoj industriji, a kod njih su svi sajmovi u vlasništvu države. U velikim kućama, poput Minhenskog ili Dizeldorfskog sajma, postoje specijalizovane firme koje se bave promocijom privrede i države, na način kako to kod nas radi SIEPA, ali su isključivo vezane za sajmove i usmerene na posetioce i izlagače priredbi. Mislim da će taj model može rimeniti i na Beogradski i Novosadski sajam koji spadaju u uspešnije siteme tog tipa - kaže za Biznis Aleksandar Andrejić, direktor Novosadskog sajma.

Ostale vestiArhiva