Na operaciju katarakte i ugradnju sočiva u Srbiji čeka oko 5.000 pacijenata. I pored toga što je Republički zavod za zdravstveno osiguranje svim očnim klinikama još sredinom prošle godine ponudio dodatan novac za sve intervencije koje se urade mimo plana, liste čekanja se ne smanjuju.

Za 17.000 operacija katarakte i ugradnju sočiva RZZO je izdvojio još 181 milion dinara kako bi se do kraja 2006. godine ukinule liste čekanja. Međutim, nijedna operacija van redovnog programa nije urađena. Primera radi, za Institut za očne bolesti u Beogradu, pored 9,5 miliona dinara izdvojenih iz kase zdravstvenog osiguranja za redovan program operacija katarakte, dodatno je opredeljeno 44,8, a za Novi Sad 27,3 miliona dinara.

- Ni na jednoj očnoj klinici nisu urađene operacije preko plana. Međutim, ni taj plan nije bio dovoljno realan. Za godinu dana u Srbiji se uradi 11.700 operacija na oku, a plan je bio da se uradi 16.000 - kaže za „Blic“ Svetlana Vukajlović, direktorka RZZO.

Sa druge strane, u Institutu za očne bolesti Kliničkog centra Srbije kažu da svakog dana 10 hirurga čeka da se oslobodi jedan operacioni sto. Ističu da je kapacitet operacionog bloka toliko ograničen da svaki od ukupno 50 hirurga sa 10 odeljenja, u operacionu salu, po rasporedu, može dva dana nedeljno.

- Ne vidim u čemu je tu problem. Ne znam šta su preduzeli da bi bili svi hirurzi u mogućnosti da dođu do operacione sale. Treba da se napravi plan, da se, recimo, radi u dve smene kako bi tih 50 hirurga pružilo kvalitetne usluge pacijentima - objašnjava Vukajlovićeva. Ona dodaje da treba da se napravi realan plan i da ako 50 hirurga ne može da radi, možda bi mogli da edukuju druge lekare po unutrašnjosti, gde postoje uslovi i aparati za rad.

Logično se nameće pitanje zbog čega očne klinike nisu iskoristile mogućnost da povećaju broj operacija i smanje liste čekanja. Za razliku od njih, kardiolozi su, takođe zbog manjka sala, opreme, potrošnog materijala, pa i stručnjaka, uveli vanredni program intervencija vikendom. Rezultati su im odlični, ali i lekarima se rad dodatno plaća. Ali, nije bilo u planu da se očnim hirurzima dodatni rad plati. Za svaku izvršenu operaciju oka preko redovnog, novac bi bio uplaćivan zdravstvenoj ustanovi, a ne lekaru. Tako bi, po pacijentu, za ugradnju mekih sočiva ustanova dobila 18.000 dinara, a za ugradnju tvrdih sočiva 11.000 dinara.

- Postavlja se pitanje plaćanja prekovremenog rada očnim hirurzima. Zato ćemo utvrditi cenu za prekovremeni rad. Da bi se utvrdila ta cena, očni lekari bi u radno vreme morali da pružaju adekvatan broj usluga. Primera radi, ako osam oftalmologa sa VMA uradi 3.500 operacija godišnje, norma 50 oftalmologa iz KCS morala bi da bude tri puta veća - ističe Vukajlovićeva.

Intervencije u četiri klinička centra

Oko 15.000 ljudi godišnje dobije uput za operaciju katarakte u četiri klinička centra u Srbiji - u Beogradu, Novom Sadu, Nišu i Kragujevcu. Na 22 očna odeljenja u Srbiji tek ulaze u proceduru uvežbavanja operacije katarakte sa ugradnjom sočiva.

Cene

Operacija katarakte na Vojnomedicinskoj akademiji košta od 35.000 do 50.000 dinara po oku, zavisno od vrste sočiva koje se ugrađuje. U privatnim klinikama cene su više, i to od 1.000 do 1.500 evra po oku.

Ostale vestiArhiva