Vesti
Politika
Rusija za kompromis
06.02.2007. 17:00
Izvor: Politika
Beograd i Priština treba da se dogovore, kaže Sergej Lavrov. Ako se ne dogovore, Savet bezbednosti će im nametnuti rešenje, uveren Havijer Solana
Moskva – Šef ruske diplomatije Sergej Lavrov izjavio je nakon razgovora sa predstavnicima Evropske unije da Beograd i Priština treba da nađu rešenje za status Kosova prihvatljivo za obe strane, a visoki predstavnik za spoljnu politiku i bezbednost Havijer Solana izjavio je da podržava taj stav.
Na pitanje novinara kako Rusija gleda na plan Martija Ahtisarija, Lavrov je kratko odgovorio da plan nije predstavljen Rusiji, već Beogradu i Prištini i da od njih zavisi kakva će biti njegova sudbina. Lavrov je kazao da je još u okviru Kontakt grupe dogovoreno da se „teži tome da strane na osnovu tog plana nađu opšteprihvatljiva rešenja za status Kosova”.

Kasnije, Solana je, gostujući na radiju Eho Moskve, kazao da podržava izjavu Lavrova, naglasivši da je plan Ahtisarija inicijalni predlog i da o njemu treba da uslede pregovori. „Zajednička pozicija EU i Rusije je da jasno pozivamo Beograd i Prištinu da krenu u pregovore o planu Ahtisarija”, naglasio je Solana.

On je naveo da će sutra u Beogradu razgovarati sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem i premijerom Vojislavom Koštunicom kako bi čuo njihov stav. Po njegovim rečima, „najbolje, optimalno” rešenje za Kosovo bilo bi ono sa kojim se mogu složiti obe strane, a najbolja rezolucija Saveta bezbednosti UN bila bi ona koju bi prihvatili i Beograd i Priština. „Upravo tu poziciju želimo da podržimo, zato prekosutra i putujem u region. Veoma je važno da Beograd i Priština uđu u pregovore”, naglasio je Solana zajednički stav EU i Moskve. „Treba nam nova rezolucija, da se promeni status Kosova. Bilo bi mnogo bolje da ta nova rezolucija bude prihvaćena od obe strane. Ako ne, to će biti rezolucija koju će im Savet bezbednosti nametnuti”, kazao je Solana.

I u intervjuu za agenciju Interfaks, glavni diplomata EU ponovio je da obe strane treba da sarađuju sa Ahtisarijem „jer je njegov predlog dobra osnova za rešenje”, ali je potom rekao da „u ovoj fazi verovatno neće biti dogovora”. „Očekuje se da će Ahtisari predstaviti svoje predloge Savetu bezbednosti, a Rusija kao stalni član Saveta bezbednosti, ima posebnu odgovornost da pronađe rešenje za pitanje statusa Kosova. To pitanje jedan je od ključnih izazova u Evropi ove godine”, izjavio je Solana.

On je izbegao da odgovori na pitanje da li je EU spremna da prizna nezavisnost Kosova, kao i šta traži od Rusije u rešavanju tog problema. Delegaciju EU u Moskvi predvodio je šef nemačke diplomatije Frank Valter Štajnmajer, a umesto najavljene „trojke” ona je postala dvojac, jer evropski komesar za spoljne poslove Benita Ferero-Valdner zbog bolesti nije doputovala na razgovore. Ona je u razgovoru za „Rosijsku gazetu” rekla da rešenje za Kosovo sigurno neće biti primer za rešavanje „nepriznatih republika” na teritoriji bivšeg Sovjetskog Saveza, odnosno da neće biti presedan. Jedan od strahova u Moskvi je da bi separatisti mogli da iskoriste „kosovski presedan” kako bi otcepili razne delove Ruske Federacije, ali na drugoj strani neki analitičari tvrde da Kremlj može da iskoristi nezavisnost Kosova i Metohije da bi priznao otcepljene delove Gruzije, Moldavije ili Azerbejdžana i tako ojačao svoju poziciju na prostoru Kavkaza.

Prvi kanal ruske televizije navodi da od glasanja o statusu Kosova u Savetu bezbednosti UN umnogome zavisi kako će biti ustrojena međunarodna politika u ovom veku. „Da li će biti dozvoljeno da se bez asimilacije naseli pokrajina jedne nevelike evropske zemlje i da se zatim, uz pomoć mudžahedina i američkih bombardera, dobije nezavisnost od te države. Ako Ahtisarijev plan bude usvojen, to će značiti da će biti dozvoljeno. Ali, to će označiti i punu legitimnost nepriznatih republika na teritoriji bivšeg SSSR, jer pravila moraju da važe za sve. Niko neće da pravi izuzetak za kosovske Albance”, navodi se.

A otpravnik poslova ambasade Srbije u Rusiji Jelica Kurjak kaže da je Ahtisarijev plan neprihvatljiv za Srbiju jer on „pretpostavlja da Kosovo u budućnosti dobije nezavisnost, što je neprihvatljivo”. Jelica Kurjak je za Interfaks izjavila da kosovski problem ne zahteva hitno rešavanje. „Ne treba nametati neke rokove, taj problem se nije pojavio juče i neće se rešiti sutra”, rekla je ona i dodala da će nametnuta nezavisnost Kosova predstavljati opasan međunarodni presedan.

-----------------------------------------------------------

Slovačka traži garancije

Bratislava – Slovačka vladajuća Socijaldemokratska partija i njen koalicioni partner Nacionalna partija upozorile su da bi nezavisnost Kosova mogla da izazove secesiju etničkih Mađara u Slovačkoj. Funkcioner Socijaldemokratske partije i predsednik Komiteta za međunarodne odnose slovačkog parlamenta Boris Zala izjavio je da bi na Ahtisarijev dokument „trebalo da uslede mnoge mere”. „Sve zainteresovane države bi trebalo da dobiju uveravanja da taj model ograničenog suvereniteta neće biti primenjivan na druge teritorije na Balkanu ili u drugim regionima u Evropi”, rekao je on.

Šef mađarske Koalicione partije Bela Bugar, koji predstavlja interese manjina u slovačkom parlamentu, odbacio je komentare o otcepljenju kao „apsurdne”.