Po svemu sudeći i u Srbiji se sve više odomaćuje deviza zapadnjaka – štedi za starost. Dobrovoljni penzijski fondovi u svetu decenijama obezbeđuju sigurnost za stare dane, a takvu mogućnost sada imaju i budući srpski penzioneri.
U Srbiji su do sada dozvolu za dobrovoljno penziono osiguranje od NBS dobili – Delta Đenerali, Rajfajzen Future, Garant i DDOR Penzija plus. Prva osiguravajuća kuća koja je ponudila dobrovoljno penzijsko osiguranje – Dunav – očekuje preregistraciju.

Trenutno u Srbiji dobrovoljne penzije, iako nisu vezane za radni odnos, uplaćuje tek petina stanovništva, što je najniži procenat u jugoistočnoj Evropi. Niska mesečna primanja zaposlenih od oko 300 evra često nisu dovoljna da bi se pored državnog uplaćivalo i dobrovoljno penzijsko osiguranje pa ovako mali broj onih koji već sada misle na sigurnu starost i nije iznenađujući, potvrđuju u Ministarstvu za rad.

Navode se i drugi razlozi – nepoverenje u finansijske institucije, rizik ulaganja, ali i činjenica da kod većine građana još ne postoji svest da će državne penzije za nekoliko godina biti toliko male da će od njih teško ko moći pristojno da živi. Već sada one u prosečnoj zaradi učestvuju sa oko 61,8 odsto, sa tendencijom daljeg pada, pa tako prosečna penzija ne prelazi 13.700 dinara.

A da je većina današnjih penzionera imala prilike da pre 30 godina sebi pored državnog uplaćuje i dobrovoljno penzijsko osiguranje, nesumnjivo je da bi imali znatno veći iznos na čeku od onog koji daje državni fond.

Građani koji postanu članovi nekog od fondova uplaćeni novac mogu da počnu da troše najranije u 53. godini a najkasnije sa navršenih 70. Dobrovoljni penzijski fondovi, koji su pod kontrolom NBS, dužni su da novac investiraju na pravi način, a država nije garant isplate.

Ako član fonda prestane da plaća ugovorene iznose, ne gubi pravo na do tada uplaćenu i za prinos uvećanu sumu. Član fonda sav ušteđeni novac može da podigne odjednom, ali će u tom slučaju platiti porez na kapitalnu dobit. U izuzetnim situacijama, na primer kada je novac potreban za lečenje, operaciju ili trajne nesposobnosti može se podići i pre navršene 53. godine.

Štednja u fondu nije vezana za radni odnos te za starost mogu da štede i nezaposleni, kao i roditelji za decu. Član fonda trebalo bi da unapred odredi na koga će se preneti novac u slučaju smrti. Ako to ne učini, novac će postati deo zaostavštine. Ukoliko se odabere takozvana programirana isplata – znači da član fonda sam bira dužinu perioda isplate – jednu, pet, 10, 15 ili više godina. Ako se odluči da 15 godina mesečno prima penziju, a onda se posle pet predomisli i zatraži isplatu – sav novac dobiće odjednom.

Ako je stopa prinosa niska, član fonda može svoja sredstva da prebaci u drugi gde je viša, bez plaćanja naknade. Ova sloboda izbora povećava odgovornost menadžera fondova i konkurentnost. Imovina fonda je u svojini članova i odvojena je od imovine društva za upravljanje koje se osniva samo radi njegovog organizovanja i upravljanja.

Računica pokazuje da se zaposlenima, ali i poslodavcima, isplati da, umesto na ruke, deo zarade uplaćuju u fond, tvrdi Nebojša Divljan, predsednik uprave Delta Đenerali osiguranja. Ako preduzeće zaposlenom mesečno uplaćuje do 3.000 dinara u DPF, on će taj iznos u celosti podići kao penzioner, uvećan za godišnju kamatu. Ulaganja u DPF država ne oporezuje, podstičući tako štednju i stvaranje još jednog od tri poželjna stuba penzijskog osiguranja. Visina prinosa nije garantovana ugovorom, ali, koliki god bio, ceo pripada članu fonda.

Da li je novac ulagača siguran, jedno je od neizbežnih pitanja.

Država je zakonom obezbedila da se dobrovoljni penzijski fondovi ne mogu zloupotrebiti – kaže Divljan. – Banke i osiguravajuće kuće mogu štednju građana i premije osiguranja da koriste kako hoće. Novac DPF-a se strogo kontroliše, a kompanija koja njime upravlja samo odlučuje o njegovom plasmanu. Takav odnos prema sredstvima DPF-a obezbeđuje NBS, i od nje licencirana kastodi banka, odnosno banka staratelj. Sredstva ulagača su na računu kastodi banke koja ih plasira tamo gde joj naloži penziona kompanija i o tome izveštava NBS, upravljača fonda i penzionere.

Inače, Društva za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom zakon obavezuje da novac ulažu u sigurne poslove i da ih ravnomerno rasporede u bankarske depozite, državne obveznice, akcije preduzeća i nekretnine. Rizik kod investiranja u hartije od vrednosti uvek postoji, ali je u penzijskim fondovima minimalan, jer se, prema propisima, sme ulagati samo u najlikvidnije domaće i strane hartije.

Kompanije koje upravljaju ovakvim fondovima rade za naknadu od tri odsto od svake uplate, a pripada im i najviše još dva procenta godišnje od vrednosti imovine fonda.

Kako se učlaniti u fond? NBS savetuje da se najpre prikupi što više informacija o penzionim fondovima. Odluka se donosi na osnovu finansijske „težine” fonda, stope prinosa i ugleda tog društva.

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzijskim fondom Delta Đenerali, koje je lane prvo dobilo dozvolu za poslovanje, na kraju prošle godine imalo je 22.234 člana, a od početka ove njihov broj je povećan za 1.800. Investiciona jedinica penzijskog fonda Delta Đenerali, na osnovu koje se meri uspešnost poslovanja društva, povećana je u prva dva meseca rada za više od 7,5 procenata, na 1.076 dinara, istakla je portfolio menadžer tog fonda Nataša Marjanović.

Dunav penzijsko osiguranje već ima 65.000 osiguranika, od toga 58.000 aktivnih. Minimalni penzijski doprinos je sedam odsto najmanje bruto zarade u republici, što za period januar – jun 2007. iznosi 895 dinara. Po vrsti zaključenih ugovora sa 92, 91 odsto ubedljivo vode zaposleni u čiju korist poslodavci uplaćuju penzijske doprinose. Neki od njih su: NIS, duvanske industrije Niš i Vranje, Infostan, Regionalna privredna komora Novi Sad, Beogradska berza....

Društvo za upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom Rajfajzen Future startovalo je krajem prošle godine. Snežana Ristanović, direktor tog fonda, ističe da je ulaganje za penziju investicija za budućnost i da građani treba da se o tome sve više edukuju.

------------------------------------------------------------------------

Godine i zarada

Doprinosi se mogu uplaćivati u različitim iznosima, ali ne manje od 1.000 dinara i ne moraju svakog meseca. Gornji limit doprinosa ne postoji. Novac se može uplaćivati sve do 70 godina. Štednja za stare dane je svuda u svetu isplativija od klasične u bankama. Jer, poređenja radi, prinosi fondova zemalja u regionu iznose oko osam odsto godišnje, dok je kamata na oročenu štednju između tri i pet, pa je jasno da je zarada veća.

-------------------------------------------------------------------------

Na računu tri miliona dinara

Ako se pretpostavi da neko ima 35 godina i da narednih 30 godina uplaćuje penzijske doprinose (znači do 65. godine) po 2.000 dinara svakog meseca, uz pretpostavljeni prinos od osam odsto godišnje, akumulirana suma će biti skoro tri miliona dinara. Novac se može podići odjednom ili prema dogovorenoj dinamici isplate.

-------------------------------------------------------------------------

Poreske olakšice

Zakon oslobađa poslodavca plaćanja poreza i doprinosa za uplatu do 3.000 dinara za dobrovoljni penzijski fond i tako zaposlenom ceo taj iznos ostaje za penziju. Ukoliko bi pak tih 3.000 dinara bruto dao za plate, zaposleni bi na ruke dobio tek 1.800 dinara.

Ovako zapravo država stimuliše i poslodavce i zaposlene, objašnjava Miroslav Ekart, direktor Garant penzijskog osiguranja, što je praksa, kako dodaje, i u Sloveniji.

Ostale vestiArhiva