Beograd - Saradnja tužilaštava Bosne i Hercegovine, Hrvatske i Srbije u istraživanju ratnih zločina na prostoru bivše SFRJ poslednjih godina poprima nove dimenzije. Dok tokom devedesetih, pa čak i početkom novog veka, saradnja pravosuđa regiona u procesuiranju direktnih počinilaca ratnih zločina nije daleko odmakla, značajan prodor načinjen je u poslednje dve godine potpisivanjem memoranduma o saradnji, prvo Državnog tužilaštva Bosne i Hercegovine i Tužilaštva za ratne zločine Srbije 1. jula 2005, a zatim i sporazuma srpskog tužilaštva sa Državnim tužilaštvom Hrvatske četiri dana kasnije.
Konkretna saradnja tužilaštava, kako je i predviđeno sporazumima, odvija se u pretkrivičnom postupku, kada se prikupljaju informacije o određenom događaju, uzimaju se izjave svedoka, razmenjuju podaci o određenom događaju.
Jedina tačka razlaza u odnosima pravosuđa zemalja regiona je gde suditi osumnjičenima za ratne zločine. Hrvatska i Bosna i Hercegovina se zalažu za suđenja na osnovu toga gde su zločini počinjeni, dok se Srbija zalaže da se osumnjičenima sudi u zemlji u kojoj su uhapšeni, a da zemlja u kojoj je zločin počinjen dostavi svu dokumentaciju o tome i obratno. Međutim, potpuno je jasno da je to čisto politička odluka, mada niko od predstavnika pravosuđa ne želi to javno da prizna.
Portparol Tužilaštva za ratne zločine Srbije Bruno Vekarić smatra da je ta situacija u individualnim predmetima velikim delom prevaziđena formiranjem zajedničkih istražnih timova na regionalnom nivou.
- Postoji ideja da se prave zajednički istražni timovi tužilaštava u regionu, dakle između BIH, Hrvatske i Srbije - rekao je Vekarić. On je dodao da u ovom trenutku u radu ima 27 takozvanih regionalnih predmeta.
Ograničenja i problemi saradnje su uglavnom ustavne prirode, jer nijedan ustav ne dozvoljava izručenje domaćih državljana nekoj drugoj državi, osim međunarodnom sudu, u našem slučaju Haškom tribunalu. Ipak, najveći problem predstavlja prikupljanje dokaza, jer dokazi o određenom ratnom zločinu koje sakupi hrvatsko tužilaštvo ne važe pred srpskim sudovima, kao i obratno, a dokazi koji su sakupljeni u Srbiji, recimo, ne važe u sudu u Bosni i Hercegovini. Jedini materijalni dokazi koji važe univerzalno su dokazi prikupljeni od Tužilaštva Haškog tribunala.
U slučajevima ratnih zločina Zvornik, Škorpioni, Ovčara, Lora I i II, Atif Dudaković, Branimir Glavaš, ostvarena je puna saradnja regionalnih tužilaštava. Ipak, većina postupaka je u fazi istražnog postupka ili u procesu prikupljanja dokaza.
Zamenik glavnog državnog tužioca Hrvatske Josip Čule izjavio je u ponedeljak u Beogradu na konferenciji "Pravda u regionu" da je na osnovu sporazuma o saradnji pet predmeta iz Hrvatske prosleđeno Srbiji, ali da o njima ne može ništa više da kaže.
Portparol Tužilaštva BIH Boris Grubješić kaže za Danas da je ranije procedura prilikom saradnje bila veoma komplikovana i dugotrajna, jer je sve išlo preko ministarstva pravde, dok je sada međusobnim sporazumima tužilaštava to uveliko olakšano.
- Bilo je slučajeva gde se traži brza intervencija i zaista je po tim zahtevima rešavano u roku od 24 sata. Sada tužioci mogu zvati jedan drugog i tražiti hitno neki dokument - rekao je Grubješić. On navodi da sporazumi o saradnji omogućavaju saslušanje svedoka, provere određenih osoba i razmenu dokaza i dodaje da je dosad bilo preko stotinu takvih zahteva u međusobnoj komunikaciji tužilaštava u regionu. Kao problem Grubješić ističe razliku pravnih sistema država regiona i naglašava da je u BIH istražni postupak u rukama tužioca, dok istragu u Hrvatskoj i Srbiji vodi istražni sudija.

Podrška Tužilaštva Haškog tribunala

Portparol Tužilaštva Haškog tribunala Olga Kavran kaže za Danas da to tužilaštvo podržava sve oblike međusobne saradnje tužilaštava regiona.
- Mi smatramo da lokalno pravosuđe bivše Jugoslavije ima da završi veliki posao procesuiranja stotina, ako ne i hiljada onih koji su činili ratne zločine, a kojima neće biti suđeno pred Haškim tribunalom - kaže Kavran. Prema njenim rečima, pred Tribunalom je dosad procesuirano 100 osoba, a do kraja mandata Tribunala taj broj će biti oko 130 osoba.
Na pitanje o broju predmeta koji bi od Tribunala i Tužilaštva mogli da budu prebačeni na lokalne sudove i tužilaštva regiona, Kavran kaže da se u fazi istrage nalazi "par desetina" predmeta i da se predmeti u fazi istrage prebacuju lokalnim tužilaštvima, koja onda dovršavaju istragu, koje je haško Tužilaštvo sprovelo.
- Slučajeva će biti još, ali o detaljima u ovoj fazi ne mogu da govorim - rekla je Kavran za Danas.

Ostale vestiArhiva