Beograd - Na tvrdnju Narodne banke Srbije da je od septembra prošle godine vrednost dinara određivao isključivo odnos ponude i tražnje i da je to bilo najslabije formiranje kursa, neki analitičari sumnjičavo vrte glavom i kažu da slobodnog formiranja kursa zapravo i nije bilo jer je u svakom momentu centralna banka odlučivala o tome hoće li da interveniše na međubankarskom tržištu i sa kojom količinom deviza. A u zavisnosti od toga formirana je i vrednost dinara ili evra. Centralna banka je najavila da će i ovaj problem biti rešen tako što će se, ukoliko ne dođe do neke neplanirane promene monetarne politike posle formiranja nove vlade, od druge polovine godine potpuno povući iz trgovine na međubankarskom tržištu. U međuvremenu će, počev od 5. marta, promeniti metod izračunavanja srednjeg deviznog kursa kako bi njegovu vrednost učinila još zavisnijom od odnosa ponude i potražnje.
To praktično znači da vrednost deviznog kursa neće biti izračunavana samo na osnovu dešavanja na sastanku međubankarskog deviznog tržišta na kome devize mogu da prodaju i kupuju samo poslovne banke i centralna banka, nego će na cenu deviza uticati i trgovina izvan tog tržišta koja se obavlja između poslovnih banaka i banaka i njihovih klijenata, i to pre i posle takozvanog fiksinga. Tako će svakog dana biti izračunavan prosečno ponderisan srednji kurs i on će važiti do sledećeg obračuna, dakle sutradan do 19 časova. Osim što će realnije odražavati odnos ponude i tražnje za devizama, vremensko pomeranje objavljivanja srednje vrednosti deviznog kursa će onemogućiti i eventualne zloupotrebe koje su se desile zbog toga što je vrednost deviza do sada bila utvrđivana svakog dana u 14 časova i 30 minuta.
Prema oceni NBS mnogo je razloga za promenu metoda obračuna vrednosti deviza. Jedan od njih jeste to što je od druge polovine prošle godine došlo do evidentnog smanjenja trgovanja na zvaničnom međubankarskom tržištu, dok je nivo neposrednog trgovanja među bankama porastao. Ovakva situacija je bila uslovljena povećanim prilivom deviza iz inostranstva, a kako velika ponuda evra nije bila praćena odgovarajućom tražnjom, njegova vrednost je stalno padala. Da bi se sprečila velika kolebanja kursa NBS se na tržištu pojavljivala uglavnom kao kupac deviza i samo u novembru i decembru prošle godine otkupila je od banaka više od 630 miliona evra. Kada se u januaru ove godine pokazalo da je tražnja za evrima povećana, zbog čega je vrednost evra počela naglo da raste, NBS je intervenisala prodajući 378 miliona evra i pad dinara je zaustavljen.
Čelnici centralne banke tvrde da promena u metodu izračunavanja vrednosti kursa neće dovesti do većih oscilacija, jer, kako kažu, i do sada je kurs koji je korišćen u trgovanju između banaka van MDT bio približno isti onome koji je formiran na MDT, iako je tokom protekle godine od ukupnog trgovanja devizama 96 odsto obavljeno među bankama, a samo četiri odsto između NBS i poslovnih banaka. To je, kažu u NBS, najbolji pokazatelj da je na kurs više nego ikada do sada uticalo tržište. Da li će tako biti i nadalje, odnosno da li će centralnoj banci poći za rukom da pre završetka prvog polugodišta ostvari i nameru da kod poslova sa menjačima dodatno smanji svoju ulogu time što će otkupljivati samo tri glavne valute, i to uz minimalnu proviziju od 0,1 odsto, i da se potpuno povuče iz trgovine devizama, ostaje da se vidi. Nepoznanica je i koji će mehanizam biti primenjen kako bi se sprečile velike oscilacije.
Ima ideja među ekonomistima da bi jedno od rešenja moglo da bude uvođenje vrednosnog koridora za kurs u kome bi se on formirao slobodno, a ukoliko bi njegova vrednost otišla ispod ili iznad utvrđenih granica, centralna banka bi imala obavezu da interveniše. Ekonomisti, naime, upozoravaju da ciljana inflacija ima i svoje drugo lice koje se ogleda kroz kurs, a prenosi na spoljnotrgovinski i platni bilans zemlje, i da je potrebno biti veoma obazriv kako u odabiru ciljeva ekonomske politike u ovoj godini tako i modela njenog sprovođenja, kako bi željeni ciljevi, a to nije samo dalji pad inflacije, bili ostvareni.

"Peglanje" velikih dnevnih oscilacija

- Tokom 2005. godine vrednost trgovanja koju su banke međusobno realizovale iznosila je dve milijarde evra, a lane šest milijardi evra. NBS je u periodu od 2003-2005. bila svakog dana prisutna na međubankarskom deviznom tržištu, a prošle godine svaki drugi dan. Značajno smo smanjili i otkup deviza od menjača. Svake godine od 2003. do 2005. godine on je rastao po stopama od 13,4 do 14,2 odsto, a lane je smanjen za 9,3 odsto - tvrdi Radovan Jelašić, guverner NBS, najavljujući u ovoj godini intervenciju NBS samo radi peglanja prevelikih dnevnih oscilacija kursa.

Ostale vestiArhiva