Oko 300.000 dece u Srbiji živi u siromaštvu ili na granici siromaštva, uprkos merama koje se preduzimaju još od kraja devedesetih, navedeno je u izveštaju UNICEF-a, koji je predstavljen u Beogradu. Izveštaj, koji su zajednički pripremili Zavod za statistiku Srbije, Savet za prava deteta Vlade Srbije i Kancelarije UNICEF-a u Beogradu, pokazuje da je 155.000 dece siromašno, a isto toliko u riziku da 'sklizne' ispod linije siromaštva.

Najveći procenat dece koja su u posebnom riziku od siromaštva su deca iz velikih porodica, deca koja žive u ruralnim predelima, naročito u jugoistočnoj i zapadnoj Srbiji, koja pripadaju određenim manjinskim grupama, posebno romska, izbegla i raseljena deca. Naglasivši da 'dobre osnove postoje', državni sekretar u Ministarstvu rada Vesna Piperski-Tucakov rekla je da je Vlada Srbije razvila Nacionalni plan akcije za decu koji je zasnovan na dokumentu 'Svet po meri deteta' i koji definiše ciljeve do 2010. godine.

Srbija je potpisala Milenijumsku deklaraciju, izradila Strategiju za smenjenje siromaštva, osnovan je Pododbor za prava deteta u Skupštini Srbije, dok je u proceduri Predlog zakona o zaštiti deteta, precizirala je ona. Direktor Republičkog zavoda za statistiku Dragan Vukmirović je upozorio da Srbija godišnje
'izgubi' 30.000 stanovnika, koliko ima, primera radi, Kikinda. On je naveo podatak iz 2004. godine da od ukupno 4.706 naselja u Srbiji, u 1.100 nije rođeno ni jedno dete.

Prema rečima direktorke Kancelarije za pridruživanje EU Tanje Miščević, proces evropskih integracija je ustvari proces sveukupnih unutrašnjih reformi. Siromaštvo rađa novo siromaštvo, u kojem su najugroženija deca, ukazala je ona. U izveštaju, koji je predstavila direktorka UNICEF-a za Srbiju Ann-Lis Svenšon, navodi se da je više od 80 odsto dece koja žive u romskim naseljima siromašno, što utiče da češće pate od bolesti i zaostatka u rastu.

Istraživanja pokazuju da su stope smrtnosti odojčadi i dece do pet godina starosti tri puta veće među romskom decom nego među opštom populacijom, kazala je ona. U Srbiji samo 33 odsto dece pohađa predškolske ustanove, a taj procenat je drastično niži među romskom decom - četiri odsto. Oko šest procenata dece koja žive ispod linije siromaštva ne pohađa osnovnu školu, a samo 13 odsto romske dece je i završi.

Jedan od najčešće navedenih razloga za nepohađanje škole je siromaštvo. Deca sa smetnjama u razvoju ne samo da nisu adekvatno uključena u zdravstveni i obrazovni sistem, već su izložena izolaciji i neprihvatanju sredine u kojoj žive. Nedostupnost odgovarajućih usluga socijalne zaštite na lokalnom nivou koje bi trebalo da podrže siromašne ili disfunkcionalne porodice ili da obezbede dobre i kvalitetne hraniteljske usluge, često vodi ka institucionalizaciji koja detetu oduzima pravo da živi u porodičnom okruženju i za celi život mu umanjuje šanse za pravilan razvoj.

U izveštaju se navodi da u Srbiji fizičko kažnjavanje dece nije iščezlo ni iz porodice ni iz škole, kao i da su česti i drugi oblici nasilja. Mešanje u unutarporodične odnose još uvek se smatra neprihvatljivim, a čini se da još uvek ne postoje ni značajan društveni pritisak niti osuda neadekvatnog
'disciplinovanja' dece.

Izveštaj ukazuje da budućnost zemlje zavisi od zdrave i obrazovne generacije, što zahteva mere koje su posebno usmerene na siromašnu i socijalno isključenu decu.

Ostale vestiArhiva