Beograd, Hag - Zločin genocida počinjen je tokom rata u Bosni i Hercegovini jedino u Srebrenici, ali Srbija nije odgovorna za njega, niti ga je planirala, podstrekivala, ili bila saučesnik, odluka je Međunarodnog suda pravde koju je juče u Hagu pročitala predsednica Suda Rozalin Higins u ime 15 sudija Međunarodnog suda pravde.
Sud je presudio da nema osnova da Srbija bude osuđena da plati reparacije BIH. Prema odluci sudija Srbija je odgovorna zbog toga što je propustila da iskoristi nesumnjivi uticaj i pokuša da spreči genocid u Srebrenici i stoga što Tribunalu nije predala Ratka Mladića i ostale odgovorne za zločin. Takođe, Srbija je obavezana na punu saradnju s Haškim tribunalom. Iako nije obavezna da plati odštetu Bosni i Hercegovini, BIH ima pravo na "zadovoljenje", a Srbija će biti obavezana na simboličnu naknadu koju će Sud naknadno utvrditi "zbog činjenice da nije postupila u skladu s privremenim merama koje je Sud izrekao 1993.".
Povodom primedaba o nenadležnosti Suda koju su isticali pravni zastupnici SCG, Sud je odlučio da tu primedbu ne treba razmatrati budući da je prilikom presuđivanja 1996. Sud o nadležnosti odlučivao po službenoj dužnosti, te se shodno tome može smatrati da je SRJ u to vreme imala pristup sudu. Sud je takođe izneo stav da Srbija predstavlja jedinu tuženu stranu, budući da je naslednica članstva u UN i kao takva smatra se potpisnicom svih međunarodnih konvencija, te da je preuzela odgovornost koja iz njih proizlazi.
- Sud smatra da Srbija predstavlja jedinu tuženu stranu - pročitala je sudija Higins, uz opasku da Crna Gora deli odgovornost sa Srbijom.
Glavni pravni zastupnik Srbije Radoslav Stojanović izjavio je u Hagu da je presuda osnova za nacionalno pomirenje u bivšoj Jugoslaviji i izrazio žaljenje zbog svih žrtava rata u Bosni. Stojanović je naznačio da se "neće veseliti, niti radovati, jer je ovaj proces došao kao posledica jedne velike tragedije". Glavni agent BIH Sakib Softić delimično je zadovoljan presudom.
Odmah posle izricanja presude u Hagu, predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je u javnom obraćanju građanima Skupštinu Srbije da hitno izglasa deklaraciju o genocidu u Srebrenici i momentalno uspostavi punu saradnju s Haškim tribunalom
Srbija nije počinila genocid kroz svoje organe ili osoblje koji su delovali u smislu odgovornosti, kako je to predviđeno u međunarodnom pravu ili kroz kršenje svojih obaveza po sprečavanju i kažnjavanju zločina genocida, presuda je Međunarodnog suda pravde u Hagu koju je juče pročitala predsedavajuća sudija Rozalin Higins. Kako se navodi u presudi, radi utvrđivanja odgovornosti neophodno je dokazati nameru, a Sud na osnovu iznetih dokaza "nije uveren da su masovna ubistva bila učinjena s konkretnom namerom izvršioca da se u delu ili celini uništi određena grupa", u ovom slučaju bosanski muslimani. Ipak, pozivajući se na presudu u slučaju Krstić pred Haškim tribunalom sud je konstatovao da dokazi upućuju na to da su snage Vojske Republike Srpske počinile genocid u Srebrenici, ali da nema dokaza da su delovale po nalogu ili pod kontrolom Beograda, te da nema dokaza da su akteri, uključujući i generala Ratka Mladića, bili organi tadašnje SRJ.
- Od jula 1995. ni Republika Srpska ni Vojska RS nisu se mogli smatrati pukim instrumentom SRJ, odnosno ne može se smatrati da nisu imali autonomiju iako su odnosi bili snažni, ali u relevantno vreme veze nisu bile jake da bi se bosanski Srbi mogli izjednačiti s organima SRJ bez obzira na važnu podršku koju su dobijali od Beograda - rekla je sudija Higins i Sud, stoga "nalazi da nije utvrđeno da je masakr u Srebrenici počinjen po naređenju tužene strane, niti je tuženi imao efektivnu kontrolu nad masakrom", te se genocid ne može pripisati tuženoj strani.
U presudi se navodi i da nema dokaza da je jedinica Škorpioni bila organ SRJ, niti da je zločin počinila po naređenju zvaničnog Beograda:
- Osim događaja u Srebrenici, u julu 1995. sud nije utvrdio da je postojala genocidna namera tokom rata u BIH.
Sud je utvrdio da su u drugim krajevima BIH pripadnici VRS počinili zločine, ali ne i genocid nad bosanskim muslimanima. Takođe je istakla de nema dokaza da su mentalne i telesne povrede tokom rata, dovođenje stanovništva u nesnošljive uslove života, deportacije i progoni i uništavanje religioznih i drugih spomenika i dovođenje zarobljenika u logorima u jezive uslove deo genocidnog plana, kao i da nije utvrđeno da su postojale mere koje onemogućavaju rađanje unutar zaštićene grupe, odnosno premeštanje dece iz zaštićene u druge grupe, što su elementi koji se navode u Konvenciji o genocidu. Iako je utvrđeno da je Beograd snabdevao počinioce genocida, nije utvrđeno da je bio svestan da kod izvršilaca postoji genocidna namera, tim pre što se ubijanje vojno sposobnih muškaraca odigravalo za relativno kratko vreme, te se ne može zaključiti da je u to vreme SRJ snabdevala počinioce sredstvima kojima će počiniti genocid.
Srbija je ipak proglašena odgovornom jer nije dokazala da je preuzela ikakvu inicijativu da spreči srebrenički masakr uprkos poznatom velikom uticaju koji je imala na RS, čime je, kako je rekla sudija Higins, prekršila obavezu iz Konvencije o kašnjavanju i sprečavanju zločina genocida. Prema presudi, nije dokazano da su vlasti SRJ bile obaveštene o "genocidnoj nameri" bosanskih Srba, ali su na osnovu informacija koje su imale mogle zaključiti da postoji rizik od masakra, naročito kada je VRS opkolila Srebrenicu.
- To se pre svega odnosi na tadašnjeg predsednika Slobodana Miloševića koji je morao da zna šta se sprema u Srebrenici. Tužena strana nije pokazala da je učinila bilo šta da spreči zločine. Postojali su sredstva i mogućnosti da se to uradi, ali to nije urađeno, pa Sud zaključuje da je tužena strana propustila da spreči genocid u Srebrenici, čime je prekršena njena međunarodna obaveza - rekla je Higins.
Takođe, zbog informacija da je Ratko Mladić bio u Srbiji barem u nekoliko situacija i da se još nalazi na njenoj teritoriji, a da ništa nije učinjeno da bi bio priveden pravdi, konstatovano je da Srbija nije ispunila obavezu saradnje s Haškim tribunalom, što je takođe povreda Konvencije pošto je SRJ bila obavezna da sarađuje s Tribunalom u Hagu najkasnije od 14. decembra 1995. kada je stupio na snagu sporazum potpisan u Dejtonu. Predsedavajuća je navela da je konstatovano da je Srbija zahtev za saradnju s Tribunalom počela da ispunjava posle 5. oktobra 2000, ali i da se "postavlja pitanje da li je tuženi učinio sve da ga izruči".
Najviši sud UN je utvrdio i da "finansijska odšteta ne bi bila primereni oblik reparacije" za prekršene obaveze, ali da BIH ima pravo na zadovoljenje. "S obzirom na to da je tužena strana propustila da spreči genocid, Sud je bio obavezan da utvrdi vezu između ovog propusta štete, materijalne i moralne, nanete genocidom". Ipak, ističe se da je "svakako tužena strana imala visok stepen uticaja na vlasti u Republici Srpskoj, ali nije bilo pokazano pred ovim sudom da bi to bilo dovoljno da se spreči zločin genocida". Stoga finansijska nadoknada nije prava nadoknada štete izazvane genocidom, ali ostaje da tužilac ima pravo na zadovoljenje, što bi moglo da bude učinjeno deklaracijom tužene strane da nije sprečila genocid. Srbija, prema presudi, treba da pruži "simboličnu kompenzaciju" BIH i da smesta uspostavi punu saradnju s Haškim tribunalom i izruči optužene, naročito Ratka Mladića.
Najviša pravna instanca UN prvi put u svojoj istoriji odlučivala je o tome da li će jednu državu proglasiti odgovornom za genocid. Tužba je podneta Međunarodnom sudu pravde 20. marta 1993. Presuda Međunarodnog suda pravde je konačna.

TADIĆ: Momentalna saradnja s Tribunalom

Predsednik Srbije Boris Tadić pozvao je Skupštinu Srbije da usvoji deklaraciju kojom će nedvosmisleno osuditi zločin počinjen u Srebrenici, čime bi bio ispunjen jedan deo presude Međunarodnog suda pravde u Hagu, "što bi omogućilo otvaranje nove stranice u odnosima BIH i Srbije, izgradnju novog poverenja među građanima dveju država, kao i unapređenje političkih i ekonomskih odnosa".
Tadić jučerašnju presudu smatra veoma važnom za Srbiju i njene građane, jer je utvrđeno da Srbija nije sprovodila genocid u BIH. Predsednik Srbije, međutim, upozorava i da je za sve težak onaj deo u kojem se konstatuje da Srbija nije preduzela sve što je bilo u njenoj moći da spreči genocid nad bošnjačkim stanovništvom u Srebrenici.
Kao deo presude, koji je posebno važan za budućnost Srbije, predsednik Srbije je naveo zahtev za momentalno ispunjenje saradnje s Međunarodnim tribunalom za ratne zločine na prostoru bivše Jugoslavije. Ako Srbija ne dovrši tu saradnju i ne postupi po odluci Međunarodnog suda, smatram da će se kao država suočiti s dramatičnim političkim i ekonomskim posledicama, rekao je Tadić.
- Danas je ime Srbije ponovo spominjano u kontekstu ratnih zločina i genocida u svim svetskim medijima. Politika koja nas je dovela do toga da se ponovo nađemo u žiži svetske javnosti u negativnom kontekstu bila je politika režima Slobodana Miloševića - rekao je predsednik i naglasio da svako ko se bude protivio dovršetku saradnje s Haškim tribunalom i donošenju skupštinske deklaracije o Srebrenici radi "najdirektnije protiv interesa države i budućnosti njenih građana".

MESIĆ: Hrvatska tužba protiv SCG ima više pristupa

Zagreb - Vest o presudi Međunarodnog suda pravde u Hagu da Srbija nije kriva za genocid u Srebrenici, ali jeste za to što ga nije sprečila i izručila Ratka Mladića Tribunalu, našla se na vodećim mestima u hrvatskim medijima. Važnije od toga je, međutim, činjenica da je odluka Suda otvorila pitanje hoće li i u kojoj meri ova presuda uticati na tužbu koju je još 1999. Hrvatska podnela protiv tadašnje SRJ za genocid, kao i da li su sada Srbija i Hrvatska bliže vansudskom rešenju spora.

Ostale vestiArhiva