Na današnjim pregovorima razgovarano je o aneksima Ahtisarijevog predloga koji se odnose na međunarodno civilno i vojno prisustvo, kao i nove snage bezbednosti na Kosovu. Kako je novinarima posle, za danas završenih pregovora rekao koordinator beogradskog tima Slobodan Samardžić, za Beograd je neprihvatljiv aneks koji omogućava Kosovu da formira svoje bezbednosne snage.

Šesti dan pregovora Beograda i Prištine završen je ranije nego što je bilo predviđeno. Razlog za to nije kompromis dve strane, već, kako pregovarači tvrde, njihova efikasnost.

Dve strane su ostale na potpuno suprotstavljenim stavovima, a najviše rasprave se vodilo oko kosovskih bezbednosnih snaga.

"Mi smo u tome videli nukleus buduće kosovske vojske, ili buduće albanske vojske na Kosovu i Metohiji. Odbili smo ceo taj deo. On je u neskladu s našim predlogom koji smo izložili još prvog dana da zahtevamo da Kosovo bude demilitarizovano. Dakle, sem prisustva međunarodnih vojnih snaga za određeno vreme, ono bi načelno bilo demilitarizovano", kazao je Slobodan Samardžić, član beogradskog pregovaračkog tima nakon razgovora.

Adrijan Đini, član kosovskog pregovaračkog tima iznosi sasvim drugačije viđenje. "Verujemo da su u ovom trenutku kosovske bezbednosne snage dobra osnova za budući celokupni sistem bezbednosti i vojsku Kosova i verujemo da je to glavni korak koji će nas odvesti do stvaranja sveukupnog kosovskog bezbednosnog sistema koji će biti u skladu s NATO standardima i omogućiti pristup u NATO", kaže Đini

Ostali aneksi, međunarodno vojno i civilno prisustvo nisu bili toliko sporni jer i jedna i druga strana smataju da je to neophodno. Dok Priština tvrdi da to prisustvo vodi Kosovo ka NATO-u i EU, beogradski pregovarači, tačnije Leon Kojen navode da su i tu potrebne neke izmene.

"Mislim da je važno da se to pomene da smo izričito zatražili da što se tiče granice, granica Republike Srbije na Kosovu i Metohiji po našem shvatanju mora biti obezbeđena zajedničkim snagama međunarodnog vojnog prisustva i granične policije našeg MUP-a".

Beograd i Priština nastavljaju sutra pregovore, kada je na dnevnom redu primena rešenja Martija Ahtisarija. Najavljeno je da bi ti pregovori trebalo da traju kratko, tačnije samo tokom prepodneva.

Prva runda pregovora u Beču završava se sutra, a druga će biti održana 10. marta kada će Ahtisarijev plan biti ponovo razmotren. Ahtisari će potom konačnu verziju svog plana poslati na razmatranje Savetu bezbednosti UN koji će doneti odluku o Kosovu.

I juče bez dogovora

Pregovarački timovi Beograda i Prištine nisu ni tokom jučerašnjih pregovora uspeli da postignu dogovor. Raspravljajući o zaštiti kulturnog nasleđa, dve strane su se međusobno optuživale za politizovanje teme i pokušaj da se srpski narod razdvoji po tom pitanju.

Članica beogradskog pregovaračkog tima Sanda Rašković-Ivić izjavila je da je Beograd podneo glavne amandmane po pitanju broja zaštitnih zona, njihovih veličina i načina njihovog čuvanja. Iako je u predlogu izaslanika Ujedinjenih nacija Martija Ahtisarija navedeno da će biti formirano 45 zona, kako je ona objasnila, mnoge od prvobitnih zona su "razbijene".

"Mi smo smanjili kvadraturu zona na 5.400 hektara, sa 6.500 hektara, ali sada su zone smanjene na malo nešto više od 2.000 hektara. To je otprilike 40 posto onoga što smo tražili i mi se s tim ne možemo složiti", kaže ona.

Sanda Rašković-Ivić je ponovila da je Beograd predložio da manastire i crkve na Kosovu čuvaju specijalne srpske policijske jedinice koje bi bile istrenirane za te poslove.

Reagujući na takav predlog, član prištinske delegacije Iljber Hisa je rekao da je u pitanju provokacija Beograda na koju je nepotrebno dati odgovor. Hisa je optužio Beograd da pitanje kulturnog nasleđa na Kosovu koristi u političkom kontekstu.

"Mislimo da nasleđe treba ostaviti po strani, da se ne treba politizovati, i u tom smislu smo i ponudili nešto što se zove Memorandum o razumevanju, kako bi Priština i Beograd sarađivali oko kulture i kako bismo promovisali zajedničke vrednosti i mislim da smo u tom smislu i videli da Beograd nema ništa protiv toga. Po pitanju nasleđa mislimo da treba da budemo zajedno, da ne treba da se ucenjujemo oko kulture", kaže on.

Server: Beograd treba da prihvati plan

Beograd bi trebalo da prihvati plan za Kosovo jer bi moglo da dođe do "jednostrane akcije" Prištine, Vašingtona i nekih evropskih zemalja, kaže direktor Balkanske incijative u Institutu za mir Danijel Server.

"Ako Beograd ne prihvati Ahtisarijev predlog i on ne bude prihvaćen u Savetu bezbednosti Ujedinjenih nacija, status Kosova bi mogao da se reši jednostranom akcijom Prištine, i, verovatno, Vašingtona i nekih evropskih zemalja. Mislim da bi Beograd mogao da izgubi mnogo ako nastavi da odbacuje taj plan", izjavio je Server za Glas Amerike.

On u tom smislu smatra da je od presudnog značaja da na Kosovu bude međunarodno vojno prisustvo koje uključuje snage SAD. "Prisustvo evropskiih snaga je takođe od ključne važnosti, pošto bi ono bilo usredsređeno, na primer, na vladavinu zakona. Međutim, pitanje je da li ćemo stići do te tačke", rekao je Server.

Server smatra da je Ahtisari učinio sve što je mogao da bi zadovoljio ne samo kosovske Srbe, već i Beograd i da se taj predlog prvenstveno odnosi na buduća rešenja u pogledu uprave na Kosovu, posebno u pogledu kosovskih Srba.

"Ironično je da Beograd odbacuje taj predlog. Realnost je da je reč o sasvim dobrom planu za Srbiju", rekao je Server uz ocenu da su razlog za odbacivanje tog predloga nagoveštaji da je to korak ka nezavisnosti.

Server, ipak, smatra da entiteti nisu bili uspešni u Bosni i da je to loša ideja i za Kosovo, dodajući da je najbolja zaštita zakonska zaštita svih građana integrisanih s drugim zajednicama.

Ostale vestiArhiva