To je neophodno da bi one 1. januara 2007. godine postale punopravne članice Unije. U deklaraciji, donetoj na kraju dvodnevnog samita u Briselu, najviše primedbi odnosi se na korupciju i poljoprivredne zakone. I od Rumunije i od Bugarske, kako se navodi u nacrtu saopštenja, traži se da pojačaju napore kako bi odlučno i bez odlaganja rešile preostala sporna pitanja.

Navodi se da Bugarska mora da pokaže rezultate u borbi protiv organizovanog kriminala, da usvoji antikorupcijske zakone, da iskoreni pranje novca i završi reforme u poljoprivredi. Rumunija, kako se navodi, treba da završi uspostavljanje agencija za raspodelu pomoći poljoprivrednicima iz fondova EU, da ubrza reformu poljoprivrede i da unapredi sustem prikupljanja poreza kako bi se omogućilo i prikupljanje poreza na dodatu vrednost.

U isto vreme Evropska komisija poručila je da je i dalje uverena da će uz postojanje političke volje i Rumunija i Bugarska uspeti da prevaziđu nedostatke i da do 1. januara 2007. postanu punopravne članice EU.

Tursku koči Kipar

Kada je reč o Turskoj, evropski lideri će sa samita u Briselu podsetiti Ankaru da mora da normalizuje odnose sa Kiprom ukoliko ne želi da rizikuje odlaganje pristupnih pregovora sa EU. Svaki potez koji bi se mogao negativno odraziti na proces mirnog rešavanja sporova mora da se izbegne, upozorili su šefovi država ili vlada evropske dvadesetpetorice. Evropska unija traži od Ankare da otvori svoje aerodrome i luke za Kipar, članicu Unije, i da pokrene proces priznavanja međunarodno priznate vlade kiparskih Grka.

Međutim, turski premijer Redžep Tajip Erdoan izjavio je da njegova zemlja neće otvoriti svoje aerodrome i luke za Kipar, čak i ako Evropska unija zbog toga suspenduje pregovore o prijemu Turske u članstvo. Turska vlada traži da EU najpre ukine trgovinska ograničenja koja je uvela vlastima kiparskih Turaka na severnom delu ostrva. "Sve dok kiparski Turci budu izolovani, nećemo otvoriti naše luke i aerodrome. Ako budu i obustavljeni pregovori sa EU, neka bude tako", rekao je Erdogan u obraćanju Istanbulskoj industrijskoj komori, što je bilo pozdravljeno aplauzima.

Na to je odmah odgovorio francuski predsednik, koji je rekao da odbijanje Turske da otvori svoje luke i aerodrome za kiparska materijalna dobra dovodi u opasnost njene ambicije da jednog uđe u Evropsku uniju. "Očigledno je da Turska mora da poštuje obaveze koje je preuzela i koje podrazumevaju da dozvoli pristup njenim lukama za dobra koja dolaze sa Kipra", rekao je Žak Širak posle samita EU u Briselu.

Kipar je već najavio da će razmotriti blokiranje pristupnih pregovora Turske ako ne bude pomaka oko otvaranja aerodroma i luka.

U Turskoj je rasprostranjeno uverenje da Evropska unija nije trebalo da prizna vladu kiparskih Grka sve dok taj evropski blok najpre ne obezbedi postizanje sveobuhvatnog mirovnog sporazuma. Turska, koja od 1999. godine ima status kandidata za članstvo, otpočela je pregovore o pristupanju Uniji u oktobru prošle godine.

Slovenija u evro zoni

Predsedavajući samita Evropske unije, austrijski kancelar Volfgang Šisel, izjavio je da je odluka šefova država i vlada EU da potvrde predlog Evropske komisije o uključivanju Slovenije u zonu evra "važan simbol, jer će prvi put jedna nova država članica ući u evropsku monetarnu uniju". Slovenija će zvanično kao svoju i evropsku valutu uvesti evro 1. januara 2007.

Austrijski kancelar je na konferenciji za novinare nakon završetka samita EU istakao da to potvrđuje da je zona evra otvorena za ulazak svih članica koje ispune uslove za to. Litvanija, međutim, zasad nije dobila preporuku Evropske komisije da se uključi u evro, jer njeni ekonomski i finansijsko-monetarni rezultati i reforme to ne omogućavaju.

Zemlja EU koja želi da se uključi u zonu evra mora ispoštovati pet makroekonomskih merila, a to su nizak nivo javnih dugova i budžetskog deficita, inflacija na nivou proseka zone zemalja evra, ograničen paritet u odnosu na druge evropske valute i niska kamatna stopa.

Ostale vestiArhiva