Beograd - Privredna komora Srbije naredne nedelje obeležava 150 godina od formiranja Trgovačkog odbora, odnosno udruženja koje je ukazom kneza Aleksandra Karađorđevića osnovano 1857. godine. Privredna komora Srbije sada ima obavezu da izgradi temelje razvijene srpske privrede kojom će se približiti zemljama Evropske unije. U tom poslu neophodna je saradnja sa Vladom Srbije, koja bi trebalo da ima sluha za potrebe privrede. Moram da napomenem da ta saradnja ne funkcioniše uvek dobro, a kao posledica se javljaju teško primenljivi ili nejasni zakoni. Privrednici sa razlogom zahtevaju da se regulativa u ekonomiji kreira nakon širokih rasprava, kao i da zakoni koji se donose po modelima preuzetim iz EU budu razjašnjeni. PKS je spremna da preuzme taj deo posla, kao i niz drugih javno--pravnih funkcija koje sada obavljaju vladine agencije. Logično bi bilo da se u Privrednoj komori, koja raspolaže najvećom elektronskom bazom privrednih podataka i servisa, formira regulaciono telo za verifikaciju elektronskih potpisa koji omogućavaju kompjutersko poslovanje preduzećima, ili da se kod nas vodi registar privrednih subjekata kao i bonitet firmi - kaže na početku razgovora za Danas predsednik Privredne komore Srbije Slobodan Milosavljević.
On naglašava da će predstojeća privatizacija javnih preduzeća biti veliki ispit za državu. Od načina na koji su organizovani EPS, NIS ili Železnice Srbije, u velikoj meri zavisi kako će funkcionisati mala i srednja preduzeća, i zato je zahtev PKS da se ti sistemi ne prodaju u celini, prebrzo i po principu ko da više.
- Činjenica je da EPS nema dovoljno novca da iskoristi sve energetske potencijale Srbije i zato bi novi partneri u tom sektoru dobrodošli. Ali uz grinfild investicije i privatizaciju proizvodnih sistema, država mora da zadrži vlasništvo nad distributivnom mrežom, jer će joj to omogućiti kontrolu cena i kvaliteta električne energije. Slična je situacija i u Naftnoj industriji Srbije, gde su potrebna velika ulaganja da bi naša postrojenja mogla da proizvode kvalitetne derivate i tu je korisno uvesti neku stranu kompaniju, ali bi gasovodi i naftovodi, kao Petrolova prodajna mreža, trebalo da ostanu u državnoj svojini. I kada je o privatizaciji Železnica Srbije reč, tvrdim da bi pruge i stanice trebalo zadržati u državnom vlasništvu, a stranim partnerima ponuditi da kupe kompozicije ili koncesije na određene linije - objašnjava Milosavljević.
Naš sagovornik podseća da je asocijacija srpskih privrednika visoko cenjena u evropskom komorskom sistemu, a posebno priznanje stiglo je u februaru ove godine, kada je sednica predsedništva Evropskih komora održana u Beogradu i kada je odlučeno da Srbija koordinira rad stalnog foruma komora zemalja CEFTA kao i da predstavlja te organizacije pred Evropskom unijom.
- Jedan od glavnih zadataka Privredne komore jeste da pomognemo domaćim firmama da pronađu partnere u inostranstvu i zato stalno radimo na osnivanju predstavništava Komore u zemljama sa kojima je privredna saradnja najintenzivnija i koja za potrebe naših kompanija vrše istraživanja tržišta, stvaraju kontakte i pomažu u sklapanju poslova. Bilo je prigovora zbog osnivanja pojedinih predstavništava, recimo u Oslu, pri čemu se zaboravlja da je Norveška jedan od najvećih investitora u privredu Srbije. To predstavništvo sada u potpunosti finansiraju firme koje imaju interesa da budu prisutne na tom tržištu, a slična je situacija i u Minhenu, Padovi, četiri organizacione jedinice u Rusiji i u Izraelu. Samo rad nekoliko od ukupno 18 predstavništava u svetu dotira se iz sredstava Komore, i jedino u potpunosti pokrivamo troškove rada naših ljudi u Briselu, gde je sedište evropskog komorskog sistema - ističe Milosavljević.
Većina privrednih komora u zemljama sa kojima imamo najznačajniju ekonomsku saradnja, poput Nemačke, Austrije, Grčke, Holandije ili Italije, funkcioniše na principu obaveznog članstva. Anglosaksonski model zasnovan na dobrovoljnosti prisutan je u SAD, Velikoj Britaniji i gotovo svim zemljama koje su izašle iz tranzicije. I kod nas se često čuju zahtevi da članstvo u PKS ne bude obavezno, ali Milosavljević smatra da još nije trenutak za to.
- Od 2001. godine, kada je usvojen Zakon o privrednim komorama, funkcioniše sistem poluobaveznog članstva. Ima preduzeća koja ne žele da uplaćuju članarinu i mi nemamo mehanizam da ih na to prisilimo. Ali se zato intenzivno pripremamo da u narednih nekoliko godina sami predložimo dobrovoljno članstvo a do tog vremena, radimo na stvaranju uslova za sticanje prihoda. Odlučeno je da se na lokaciji preko puta SIV započne gradnja nove funkcionalne zgrade PKS. Gradnja će se finansirati iz kredita na bazi hipoteke nad objektom koji se gradi, a sadašnji poslovni prostor na tri lokacije u Beogradu pretvoriće se u hotel i robne kuće što će omogućiti da se iz dugogodišnjeg zakupa finansira otplata kredita i obezbede sredstva za osnovnu delatnost Komore. Ukoliko bismo bili prinuđeni da radimo na principu dobrovoljnog članstva, morali bismo da redukujemo veliki deo svojih edukativnih funkcija i da počnemo da se bavimo organizacijom sajmova, konsaltingom ili trgovinom, čime bismo postali konkurencija svojim članicama - tvrdi Milosavljević.

Ekonomski patriotizam

- Neshvatljivo je da se za poslove finansirane iz Nacionalnog investicionog plana ili kredita koji otplaćuju građani Srbije, biraju inostrane firme čak i ako su naše firme dostavile bolju ponudu. Kako je država mogla da pristane da se gradnja mostova kod Beške poveri drugoplasiranoj inostranoj kompaniji, umesto domaćoj Mostogradnji, zatim da se glamurozno najavljeni ugovor za izgradnju Prokopa ponudi mađarskom konzorcijumu, pri čemu ništa od toga nije realizovano, dok istovremeno Energoprojekt ne može da naplati već izvedene radove? Loš primer je i izgradnja auto puta Horgoš-Požega, kao i tenderi koji se objavljuju za renoviranje i opremanje bolnica, gde ispada da su inostrane kvake ili kreveti daleko povoljniji, iako nešto skuplji, od domaćih - kaže predsednik Privredne komore Srbije.

Ostale vestiArhiva