Licencu za rad, organizaciju i upravljanje dobrovoljnim penzionim fondom Narodna banka Srbije dala je Dunav društvu 8. marta. Tako će ubuduće građani koji nameravaju da se uplatama u privatne penzijske fondove dodatno obezbede za stare dane moći da biraju između šest fondova.

U Srbiji privatnu penziju uplaćuje ukupno sto hiljada građana, koji su u proseku stari 45 godina. Od toga 58 hiljada već uplaćuje privatne penzije u Dunav Fond, koji se pre preregistracije zvao Dunav TBI.

Član penzionog fonda ne zna unapred visinu penzije, s obzirom da ona zavisi od visine uplata, perioda uplaćivanja, od umešnosti penzionih fondova da dobrim ulaganjem prikupljenog novca obezbede što veću dobit i od načina isplate.

Mirko Petrović, generalni direktor Dunav osiguranja, kaže da “klijenti mogu biti sasvim sigurni da onim prinosima koje daju u naš penzioni fond obezbeđuju štednju za starost. To je ideja koju promovišemo već četiri godine i koju ćemo nastaviti da promovišemo i u budućnosti” i dodaje da dobrovoljni penzijski fond Dunav planira da poveća udeo na tržištu dobrovoljnih penzija u Srbiji od 60 odsto i ostane lider u toj oblasti.

Mirjana Grbović, direktorka Društva za upravljanje penzijskim fondom Dunav, u Vestima B92 je rekla da je minimalna uplata za privatnu penziju u tom fondu 895 dinara. Ona objašnjava da građani mogu, ukoliko nisu zadovoljni rezultatima Fonda, da pređu u drugi, kao i da svoj novac uplaćuju istovremeno u više penzionih fondova.

Direktorka Društva za upravljanje penzijskim fondom Dunav Mirjana Grbović je kazala da vrednost imovine fonda, koji ima 58 hiljada članova, iznosi 12 miliona evra. Naknada Društva za upravljanje prilikom uplate doprinosa iznosi 2,8 odsto, što je najniži iznos od svih šest društava u Srbiji.

Ona nije mogla da kaže koliki godišnji prinos članovi tog fonda mogu da očekuju, ali je navela da će on biti veći od bankarskih kamata i naglasila da će to društvo investirati u najsigurnije hartije od vrednosti.

Godišnja provizija penzijskog fonda Dunav pre preregistracije bila je u 2002. godini 19,8 odsto, u 2003. godini 24,8 odsto, u 2005. godini 21,3 odsto, dok je prošle godine iznosila 7,1 odsto. Razlozi za smanjenje provizije u 2006. godini su pad evra i stabilizacija srpskog finansijskog tržišta.

Grbovićeva je kazala da 94 odsto uplata u fond vrše poslodavci za zaposlene i navela da su među 400 poslodavaca i Naftna industrija Srbije, Duvanska industrija Niš, Duvanska industrija Vranje, Erikson, Beogradska berza i Zdravlje.

Prinosi u okruženju kreću se u proseku oko osam odsto godišnje, a kako bi bili sigurni da fond neće pogrešno uložiti novac svojih osiguranika Narodna banka svakodnevno kontroliše ulaganja fodova i zakonom je propisano da to mogu biti samo investicije sa najmanjim rizikom.

Privatne penzije u Srbiji uplaćuje svega pet odsto stanovništva, što je najniži procenat u jugoistočnoj Evropi i što je četiri puta manje nego u Hrvatskoj.

Građani sa kojima smo razgovarali kažu da razmišljaju o tome da počnu da uplaćuju privatne penzije. Oni kažu da je privatna penzija sigurnost i mogućnost da kada odu u penziju mogu komotnije da žive i da se, ukoliko bude potrebno, leče. Privatnu penziju mogu da uplaćuju svi - radnici kojima poslodavac već uplaćuje državnu penziju, radnici koji nisu prijavljeni, nezaposleni, kao i roditelji za svoju decu. Privatna penzija može da se koristi od 53 godine.

Dobrovoljni penzijski fond Dunav je šesti fond koji je dobio dozvolu NBS, a na tržištu posluju i DeltaĐenerali, Rajfajzen futura, Garant penzijsko društvo, DDOR penzija plus i NLB Nova penzija.

Ostale vestiArhiva