Predsednik Srbije je to rekao posle sastanka sa luksembrškim ministrom spoljnih poslova Žanom Aselbornom u Berlinu, gde učestvuje na sastanku predsednika socijaldemokratskih i socijalističkih partija Evrope povodom 50. godišnjice potpisivanja Rimskih ugovora, kojima je postavljen temelj EU.
Tadić je najavio je da će Beograd "o Kosovu razgovarati sa svim stalnim članicama Saveta bezbednosti". Istovremeno je ponovio stav Srbije da je "nezavisnost Kosova neprihvatljiva jer nije u skladu sa medjunarodnim pravom i jer bi izazvala teške posledice u regionu".
On je rekao i da "Srbija ipak želi kompromis o Kosovu" i ponovio opredeljenje Beograda za integraciju u EU.
Luksemburški ministar istakao je u kratkoj izjavi posle susreta sa Tadićem podršku koju EU daje Ahtisariju i njegovom predlogu rešenja statusa Kosova. Aselborn je naveo je da je Srbiji "potrebna EU kao što i EU mora da zna da joj je Srbija potrebna za postižanje stabilnostti na Balkanu".
Ostvarenje trajnog mira u regionu Balkana, on je nazvao zadatkom koji je za EU "teži od uvođenja evra".
Inače, predsednik Srbije će večeras prisustvovati koncertu Berlinske filharmnoije, kojim EU u glavnom gradu Nemačke počinje obeležavanje 50-godišnjeg jubileja. Neformalni samit 27 šefova država ili vlada EU sutra će usvojiti Berlinsku deklarcaiju, dokument koji će sadržati bilans dosadašnjih uspeha Unije i ukazivati na puteve daljeg razvoja EU.

SAD: Podržavamo nezavisnost
Vašington podržava plan Ahtisarija za nezavisnost Kosova, saopštio Stejt department uoči posete Nikolasa Bernsa Briselu.
Američki državni podsekretar Nikolas Berns će na razgovorima u Briselu iduće nedelje "imati niz sastanaka na temu Kosova sa evropskim liderima, kojima će preneti snažnu američku podršku planu specijalnog izaslanika UN Martija Ahtisarija", saopštila je kancelarija portparola Stejt departmenta Šona Mekormaka.
Agencija Rojters navodi da su SAD i EU postavile nezvaničan rok da u junu, kada ističe nemačko predsedavanje EU, usvoje novu rezoluciju Saveta bezbednosti UN kojom bi se odobrio Ahtisarijev plan i dao mandat EU da preuzme misiju UN na Kosovu.
Kako je najavljeno, Berns će se u Briselu sastati sa generalnim sekretarom NATO Jap de Hop Sheferom i visokim predstavnikom EU Havijerom Solanom.

Rusija: Ne bismo sarađivali sa nezavisnim Kosovom
Predsednik spoljnopolitičkog odbora ruske Dume Konstantin Kosačov izjavio je da bi Rusija trebalo da uloži veto u Savetu bezbednosti UN, ukoliko se pred tim telom bude našla nova Rezolucija o Kosovu.
"Uveren sam da Rusija, u slučaju da narednih dana bude pokušaja da se progura nezavisnost Kosova kroz Savet bezbednosti, treba da stavi veto", rekao je Kosačov nakon jučerašnjeg susreta sa ministrom za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zoranom Lončarom i predsednicom Koordinacionog centra Sandom Rašković Ivić.
Oni su, prilikom posete Moskvi, razgovarali i sa zamenikom ministra spoljnih poslova Rusije Vladimirom Titovom. Ovaj zvaničnik rekao je, međutim, da bi pre veta trebalo iskoristiti sva druga diplomatska sredstva.
Kad je u pitanju inicijativa za nastavak pregovora o statusu Kosova, Sanda Rašković je izjavila da Beograd ima punu podršku Rusije: "Kazala sam takođe da ti pregovori treba da budu u okviru UN-a, da se mnogo veća pažnja posveti priči o statusu ali i o priči o standardima, a naročito sam za povratak na standarde dobila veliku podršku od predsednika Dume, gospodina Grizlova koji je išao i korak dalje rekavši da ne treba ni pregovarati o statusu dok se ne ispune svi standardi i dok se ne vrate svi interno raseljeni".
Prilikom susreta u Moskvi Sanda Rašković-Ivić je rekla da nema srpske vlade koja bi bila spremna da se odrekne 15 odsto svoje teritorije i Kosova, a "u slučaju najgoreg rešenja", prema njenim rečima, Srbija nikad ne bi sarađivala sa Kosovom i preispitala bi odnose sa zemljama koje bi takvu nezavisnost priznale.

Svilanović: Rusija bi mogla da uloži veto
Funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je danas da bi Rusija mogla da uloži veto na predlog Martija Ahtisarija za status Kosova i Metohije, kako bi bar na neko vreme zaustavila širenje NATO-a preko Evrope prema Aziji.
Svilanović je objasnio da je Rusija sugerisala da bi zauzvrat "važan deo srpske ponude moglo da bude odustajanje od NATO-a, odnosno od integracija u te strukture".
"To je nešto što je za Rusiju veoma značajno u geopolitičkom smislu i na čemu može da insistira. Pitanje je samo da li Srbija zaista zeli da odustane od atlanske dimenzije Evrope, i sta bi to znacilo za njen odnos prema EU", izjavio je Svilanović.
On je ukazao da Rusija trenutno pokušava da odloži glasanje u Savetu bezbednosti o statusu Kosova i Metohije do postizanja "prećutne saglasnosti" o predlogu Ahtisarijevog plana u ovoj ili nesto izmenjenoj verziji.
Prema njegovim rečima, razgovori u Savetu bezbednosti o statusu Kosova i Metohije vodiće se na takav način da ne dođe do glasanja, da ne bi bilo veta.
"Nesaglasnost u Savetu ne bi odgovarala ni Rusima, ni Amerikancima, niti EU. Mislim da će se sačekati prećutni dogovor članica Saveta bezbednosti pre nego što do glasanja dođe", ocenio je Svilanović.
Eventualno ulaganje veta, kako je naveo, značilo bi odgovor Putinove Rusije Bušovoj Americi, a ne potvrdu tradicionalnih veza Ruske federacije i Srbije.

Ostale vestiArhiva