Funkcioner Pakta za stabilnost Jugoistočne Evrope Goran Svilanović ocenio je u nedelju u intervjuu Tanjugu da bi Beograd trebalo da zatraži oročeni nastavak pregovora o Kosovu i Metohiji.
“Inicijativa za podelu Kosova i Metohije ne može da bude rezultat rada Martija Ahtisarija, jer on nema mandat za to", rekao je Svilanović i istakao da bi takvo rešenje moglo da računa na "podršku dela srpske javnosti".
"Onaj deo javnosti koji smatra da je Kosovo izgubljeno prihvatilo bi podelu kao nekakav rezultat pregovora, čak i kao pravedno rešenje", smatra Svilanović.
Prema njegovim rečima, do podele srpske pokrajine moglo bi da se dodje u fazama, u dva koraka. Prvi korak, kaže Svilanović, bilo bi otvaranje ozbiljnih razgovora sa Kontakt grupom u okviru kojih bi se definisao poseban status severnog dela Kosova.
"Ahtisarijev plan već sadrži predlog de facto podele. Ne čini mi se, naime, realnim da se u ovom trenutku odmah postigne pravna podela, ali mi se čini da bi jačanjem entiteta, njihovih ovlašćenja i mogućnosti saradnje sa Srbijom, mogao da se definiše poseban status za sever Kosova, na period od nekoliko godina, koji bi po proteku tog roka ponovo bio razmatran", objasnio je Svilanović.
On ističe da status severnog dela Kosova ne bi bio rešen u toj prvoj fazi, već da bi u drugoj fazi moglo da se pokrene pitanje korekcije granica i pripajanja tog dela Pokrajine Srbiji. Srbija bi zauzvrat prihvatila nezavisnost ostalog dela Pokrajine.
Svilanović smatra da bi Beograd trebalo da pokrene inicijativu za nastavak pregovora, ali bi ti pregovori morali da budu oročeni, kako takav predlog ne bi bio shvaćen kao odugovlačenje i nespremnost Srbije za rešavanje statusnog pitanja i postizanja dogovora.
On je rekao da bi bilo dobro da se ti razgovori vode direktno sa albanskom stranom, uz podršku članica Kontakt grupe, a da traju, na primer, od tri do šest meseci.
"Ako bi se oročili razgovori, to bi pojedinim članicama EU, koje su blagonaklone prema Srbiji, dalo osnov da zatraže podršku kod drugih članica Unije za pružanje šanse pregovorima i kompromisu", ocenio je Svilanović.
Svilanović je naveo da bi, ukoliko se pregovori nastave, pregovarački tim Srbije trebalo da insistira da Srbi dobiju status konstitutivnog naroda u novom ustavu Kosova. Takodje, smatra Svilanović, trebalo bi da se insistira i na snaženju ovlašćenja srpskih opština na severu, pa i na tome da one dobiju "obrise entiteta".
On je ukazao da inicijativa Beograda za nastavak pregovora nije lako ostvarljiva, zbog nespremnosti SAD i većine zemalja članica EU za to.
Osim toga, svako razmisljanje o korekciji granica ili podeli, otvara čitav niz opasnih pitanja u regionu, zbog čega bi bilo neophodno da se za takve inicijative dobije podrska i naših suseda. Ni Albanci, kako je naveo, ne bi bili voljni da udju u nove pregovore, pa bi im za to trebalo ohrabrenje Kontakt grupe.
Svilanović smatra da bi odlaganje odluke o statusu pokrajine moglo da isprovocira Albance na nasilje, iako bi zbog toga snosili teške posledice. On je ocenio da bi, ukoliko propadne Ahtisarijev plan, na destabilizaciju regiona moglo da utiče eventualno jednostrano proglašenje nezavisnosti.
"To znači da bi kosovski parlament, nezadovoljan propašću Ahtisarijevog plana, proglasio nezavisnost i pozvao države širom sveta da je priznaju", objasnio je on.
Prema njegovim rečima, takav potez bi odmah doveo do sazivanja Skupštine u Kosovskoj Mitrovici, koja bi takodje mogla da proglasi nezavisnost severa Kosova.
Svilanović tvrdi da bi se time napravila "još jača podela izmedju dveju zajednica, kao i da bi se isprovocirale velike strane sile i pojedinačne države širom planete da se izjasne da li priznaju Kosovo kao nezavisnu državu". Rusija, Amerika i Evropska unija upravo takav scenario žele da izbegnu, zaključio je Svilanović.

Ostale vestiArhiva