Vesti
Društvo i ekonomija
Nižim kamatama do više klijenata
31.03.2007. 12:00
Izvor: Danas
Nižim kamatama do više klijenata
Prognoze eksperata o rastu konkurencije među bankama pokazuju se tačnim
Prognoze ekonomskih eksperata da će konkurencija među bankama u Srbiji postajati sve žešća, proteklih meseci se pokazala više nego tačnom. Nema takoreći dana da neka od 38 banka nije objavila da svojim klijentima nudi neku novinu u odnosu na dotadašnju paletu usluga. Najčešće se ta promena ogleda u smanjenju kamata na pozajmice, čemu je svakako doprinelo u značajnoj meri i to što je Narodna banka Srbije svoju refernetnu kamatnu stopu na startu 2007. godine snizila na 11,5 odsto. Samo pola godine ranije, podsetimo, centralna banka je kamatu na dvonedeljne repo opercije utvrdila na nivou od 18 odsto. Koliko god su poslovne banke u poslednjem tromesečju prošle godine sporo reagovale na promene u monetarnoj politici, toliko su na početku ove godine to izgleda nastojale da isprave.
Tako je Eurobank EFG Štedionica snizila kamatne stope za dinarske keš kredite za čitavih šest odsto. Umesto dosadašnje efektivne kamatne stope od 36,4 odsto Eurobank naime sada odobrava keš kredite u dinarima po efektivnoj kamati od 27,5 odsto a na dugoročne dinarske kredite, sa postojećih 28 kamatnu stopu je snizila na 22 odsto. Hypo Alpe-Adria-Banka je takođe uvela nove povoljnosti za građane koji žele da uzmu gotovinske pozajmice sa valutnom klauzulom u evrima ili u švajcarskim francima, a kojima mogu i da refinansiraju kredite uzete kod drugih banaka. I za jedne i za druge, banka je produžila rok otplate na čak 10 godina, a maksimalno ubrzala proceduru njihovog odobravanja, tako da je sada kredit moguće dobiti za samo 24 sata. U oba slučaja, namenski depozit u visini od 20 odsto od odobrenog iznosa kredita može da se obezbedi iz samog kredita. Ukoliko građani imaju tekući račun kod Hypo Alpe-Adria-Banke gotovinski krediti u evrima odobravaju se po efektivnoj kamatnoj koja se kreće od 17,69 odsto do 19,88 odsto. Kod kredita koji su indeksirani u švajcarskim francima kamate su još povoljnije za korisnike tekućeg računa u banci i tu je efektivna kamata od 15,55 odsto do 18,69 odsto. I Sosijete ženeral banka je krenula istim putem i smanjila kamatne stope za gotovinske kredite indeksirane u dinarima, tako da su sada efektivno od 20,21 odsto. Smanjena je i kamata na dozvoljeni minus po dinarskom računu sa 2,5 na 2,25 odsto, kao i kamata revolving kredita po kreditnim karticama 1,95 odsto mesečno.
Pireus banka se odlučila da prvo snizi kamatne stope na stambene kredite i omogućila je njihovo vezivanje za kurs evra ili švajcarskog franka, sa rokom otplate do 30 godina. Stambeni krediti osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita indeksirani u švajcarskim francima, odobravaju se sa efektivnom kamatnom stopom od 4,27 odsto godišnje, a indeksirani u evrima uz efektivnu kamatnu stopu od 6,2 odsto na godišnjem nivou. Grejs period za stambene kredite je do 12 meseci, a sredstva uložena kao depozit se oročavaju po kamatnoj stopi od 1,5 odsto na godišnjem nivou. Zahtev za kredite mogu podneti svi građani Srbije, čija mesečna zarada nije manja od 150 evra, pri čemu mesečno opterećenje primanja za te kredite može biti i do 50 odsto, uz mogućnost udruživanja zarada. Radi podizanja stambenih kredita klijenti ne moraju primati platu preko tekućeg računa Piraeus banke, a žiranti nisu potrebni. Folksbank se takođe odlučila na smanjivanje kamatnih stopa na stambene kredite indeksirane u evrima koji su osigurani kod Nacionalne korporacije za osiguranje stambenih kredita na 7,17 odsto. Kamatne stope na kredite za mlade parove snižene su na 5,07 odsto. Ova banka nudi i kredite za kupovinu nekretnina, pri čemu sredstvo obezbeđenja može biti i neuknjiženi objekat. HVB Banka je svoju šansu videla u smanjivanju inicijalnih troškova za sve klijente koje žele da podignu stambeni kredit indeksiran u evrima. Naime, dosadašnje učešće smanjeno je sa 20 na 10 odsto, dok je administrativni trošak sa 2 smanjen na 0,5 odsto. U samom startu, klijent za nepokretnost u vrednosti od 50.000, sada kako tvrde u ovoj banci, plaća skoro 6.000 evra manje. Za stambene kredite indeksirane u evrima efektivna kamatna stopa kreće se od 6,75 odsto i zavisi od perioda otplate koji je od pet do 25 godina.
Neke banke su se okrenule povećanju atraktivnosti kredita namenjenih privredi. U želji da unapredi postojeće kreditne proizvode, kao i da svoju ponudu prilagodi potrebama poslovanja klijenata u segmentu male privrede, Rajfasen banka je produžila rok za korišćenje pozajmice po poslovnom računu (tzv. overdraft) sa 12 na 24 meseca, a za otplate kredita za opšte namene do 60 meseci, a prednost ovog kredita predstavlja mogućnost korišćenja odobrenih sredstava u skladu sa potrebama, bez obaveza navođenja konkretne namene kredita. Krediti za finansiranje investicija se takođe odobravaju na prilagođeni rok otplate do 120, a u izuzetnim slučajevima čak i do 144 meseca u zavisnosti od namene. Komercijalna banka je svoju ponudu malim i srednjim privrednicima proširila takozvanim "preduzetničkim kreditima". Tako su u ponudi kratkoročni dinarski krediti sa valutnom klauzulom indeksirani u evrima, kratkoročni dinarski krediti bez valutne klauzule, neindeksirani, srednjoročni dinarski krediti sa valutnom klauzulom i dugoročni dinarski krediti sa valutnom klauzulom. Procedura odobravanja kredita je jednostavna i efikasna a efektivne kamatne stope za kratkoročne dinarske kredite sa valutnom klauzulom su od 15,53 odsto, za kratkoročne dinarske kredite bez valutne klauzule od 30,18 odsto, za srednjoročne dinarske kredite sa valutnom klauzulom od 13,12 odsto, i za dugoročne dinarske kredite sa valutnom klauzulom od 12,81 odsto na godišnjem nivou. Komercijalna banka uz to organizuje i konkurs na kome će 20 preduzetnika koji budu ostvarili najbolje rezultate u ovoj godini dobiti nove kredite ali ovog puta sa kamatnom stopom od samo 1 odsto godišnje.
Naravno, snižavanje kamatnih stopa je bila logična i očekivana reakcija poslovnih banaka na mere NBS a kreativnost koju su ispoljile u širenju svojih ponuda, poput kredita za organizovanje venčanja na primer, ili nabavku opreme za novorođenčad, odnosno raznoraznim pogodnostima vezanim za kreditne kratice kroz uvođenje primamljivih bonusa, dokaz su da dosadašnja bankarska ponuda nije ni izdaleka bila ni približna onoj koju bi trebalo da pruži bankarski sistem kakav je trenutno u Srbiji. Međutim, sve to ima i drugu stranu medalje. Već na prvi pogled je jasno da se banke sve više okreću stanovništvu kao ciljnoj grupi i da to realno vodi daljem rastu njihove zaduženosti. Situacija kod nas istina još nije alarmantna kao u nekim susednim zemljama. Međutim, kako upozorava NBS, sve veća ponuda kredita indeksiranih u švajcarskim francima taj rast zaduženosti prosečnog stanovnika Srbije čini dodatno opasnim. Naravno, nije iznenađujuće što prosečan klijent banke u centralnoj Evropi nije registrovao činjenicu da je Švajcarska podigla kamatne stope prošle nedelje na 2,25 odsto, ali kako dokazuju svetski analitičari, Mađari, Poljaci, Rumuni i stanovnici Baltičkih zemalja su to itekako osetili jer iznosi koje oni treba da otplate po hipotekarnim kreditima su upravo porasli po sedmi put ove godine. Ista sudbina čeka i sve one koji su se zadužili u švajcarcima kod nas. Zato, uprkos činjenici da krediti postaju sve prihvatljivija opcija za prosečnog stanovnika Srbije, potrebna je puna opreznost kod zaduživanja upozorava i NBS, naročito ako je reč o dugoročnim pozajmicma, kao što su stambeni krediti koji se uzimaju na 30 godina.

Primamljivost franka
U Mađarskoj je veoma teško dobiti hipotekarni kredit u forintama i tada su kamatne stope 12 odsto dok su kamatne stope na kredite indeksirane u švajcarskim francima bliže 6 odsto. Nije stoga čudno što je krajem 2006, preko 80 odsto novih stambenih kredita i polovina kredita za razvoj male privrede u Mađarskoj bilo indeksirano u francima, a Poljska i zemlje Balkana se tome približavaju velikom brzinom. Mada je tačna struktura još uvek nedostupna, Banka za međunarodne obračune kaže da su zajmovi indeksirani u švajcarskim francima krajem 2006. godine iznosili 138 milijardi dolara u odnosu na 61 milijardu dolara krajem 2002. godine i procenjuju da će to dovesti do ogromnih problema u tranzicionim zemljama.