Beograd - Posle konstatacije stručnjaka Međunarodnog monetarnog fonda da dalji prosperitet Srbije zavisi od tempa privatizacije javnih i velikih društvenih preduzeć, sa sličnom ocenom izašla je i Evropska banka za obnovu i razvoj, čiji eksperti tvrde da "Srbija mora da ubrza privatizaciju i program restrukturiranja, posebno u sektoru srednjih i velikih preduzeća, kako bi privukla preko potrebne investicije i unapredila konkurentnost". Osim toga, eksperti EBRD upozoravaju da "vlast treba da primenjuje zakone koje je donela, posebno one o konkurenciji i stečaju, kao i da razvija nebankarske finansijske institucije kao što su osiguranje, dobrovoljni penzijski i investicioni fondovi". Procenjeno je, dakle, da bez bržih promena u realnom sektoru i razvoja finansijskog tržišta kao i korporacijskog sektora neće biti ni boljih uslova privređivanja, a samim tim ni nastavka reformi.
Slično razmišljaju i investitori koji su već uložili svoj kapital u neki od projekata u Srbiji. Prema ocenama istraživačkog tima Erste banke, Srbija bi mogla da postane primer zemlje koja je nadoknadila propušteno pod uslovom da ostane opredeljena za ulazak u Evropsku uniju. Pretpostavka za ovakav zaključak je da će Srbija dobiti demokratsku vladu koja će nastaviti pregovore sa EU, zatim da će devizni kurs biti stabilan, a monetarna politika nešto blaža, mada i dalje restriktivna. Jedno od očekivanja je i da neće doći do većih eksternih šokova u vidu naglog skoka rasta cena nafte na svetskom tržištu. "U takvim uslovima, održavanje fiskalnog suficita biće dobra startna pozicija za brže reforme. Nezaposlenost će morati da se održava na nivou od 20 odsto, zbog nužnog restrukturiranja društvenog sektora, mada bi ubrzano investiranje uz veoma privlačnu stopu poreza na dobit od samo 10 odsto, Srbiju moglo da učini veoma atraktivnom za ulaganje. To otvara vrata smanjenju nezaposlenosti u narednim godinama", smatraju stručnjaci Erste banke.
Prema njihovoj proceni, Srbija bi i pre 2015. godine mogla da se nađe u EU pod uslovom da se njihove procene o makroekonomskim kretanjima pokažu tačnim. Bez obzira na to sa koje strane stižu procene o potencijalnim mogućnostima Srbije i preporuke kako da te mogućnosti budu najbolje iskorišćene, uvek u prvi plan izbija očekivanje da će demokratski blok formirati vladu i ne krije se razočarenje što to već nije urađeno. Predstavnici DS tvrde da se sa potencijalnim koalicionim partnerima u paketu razgovara i o programu buduće vlade, ali niko još nije javno saopštio o kojim tačkama tog programa, osim u načelu, postoji saglasnost. Opredeljenje za nastavak pregovora sa EU, pretpostavlja i ispunjenje još nekih uslova za nastavak reformi o kojima konkretno govore stručnjaci MMF, EBRD i Erste banke. Reč je, pre svega, o reformi pravosudnog sistema, unapređenju kapaciteta javne uprave i borbi protiv korupcije. Iako je svima jasno da je jedna od glavnih prepreka za ubrzanje reformi visoka stopa nezaposlenosti, taj problem neće biti rešen samo obećanjima u predizbornoj kampanji. Skrivena nezaposlenost, kako tvrdi istraživački tim Erste banke, u državnim i društevnim preduzećima veoma je visoka, dok zaposlenost u privatnom sektoru ne prati visoke stope rasta BDP. "Srbija, recimo, ima velike potencijale u građevinarstvu, oni ne mogu da budu iskorišćeni bez promena u katastru jer je to preduslov za dobijanje bankarskih kredita", jedna je od ocena stručnjaka austrijske banke. Njihovo zapažanje je i da prošlogodišnji visok nominalni i realni rast zarada u evrima (u poslednjem kvartalu čak za 14,8 odsto realno), ne doprinosi povećanju zaposlenosti, ali povećava cenu rada i smanjuje konkurentnost srpske privrede.
- Bez stranih direktnih investicija, Srbija ne može da ide napred, a nestabilna politička situcija koju dodatno komplikuje neformiranje vlade i olako trošenje budžetskih sredstava, sigurno neće privući strane investitore. Naprotiv", zaključio je tim analitičara Erste banke.

Prognoze
U 2007. godini očekujemo blago usporavanje privrednog rasta, što će rezultirati stopom realnog rasta od oko pet odsto. Naše prognoze prosečne inflacije od oko pet odsto, zasnovane su na relativno stabilnom nominalnom deviznom kursu i blagoj realnoj aprecijaciji. Izvoz će rasti nešto brže od uvoza (25 odsto prema 20 odsto), ali će se trgoviski deficit povećati, a deficit tekućih plaćanja biće oko 12 odsto BDP. Udeo stranog duga u BDP mogao bi da se poveća iznad sadašnjih 63 odsto, a odnos duga prema izvozu da se stabilizuje na visokom nivou od 220 odsto - prognoziraju, između ostalog, eksperti Erste banke.

Ostale vestiArhiva