SAD i Velika Britanija nastaviće da ubeđuju Rusiju da se ne protivi planu Marija Ahtisarija, da bi tokom maja, kada Savetom bezbednosti UN predsedava SAD, izglasali novu rezoluciju koja predviđa nadgledanu nezavisnost Kosova, tvrde sagovornici „Blica“. Rasplet kosovskog čvora započeće današnjom sednicom Saveta bezbednosti UN kojoj će prisustvovati premijer Srbije Vojislav Koštunica i predsednik Kosova Fatmir Sejdiju, ali će se glavni pregovori voditi daleko od očiju javnosti.
Na današnjoj sednici koja će predstavljati uvod u prvu fazu rešavanja pitanja statusa Kosova, kako tvrdi za „Blic“ dobar poznavalac rada UN, Ahtisari će predstavnicima 15 članica Saveta bezbednosti obrazložiti svoj predlog nadzirane nezavisnosti za Kosovo. Naš sagovornik smatra da će današnji sastanak Saveta bezbednosti proteći verovatno u vidu konsultacija, a da je vrlo verovatno da pored Ahtisarijevog obrazlaganja i govora premijera Koštunice, predstavnici ostalih zemalja neće iznositi svoje stavove. Tok dalje rasprave zavisiće od programa koji tek treba da sastavi Velika Britanija koja će Savetom predsedavati tokom aprila.
Britanski novinar i analitičar Tim Džuda smatra da će zbog nepostojanja jedinstvenog stava u Savetu bezbednosti, sadašnji bezizlazni položaj primorati SAD da zatraži tajne bilateralne razgovore sa predstavnicima Rusije, kako bi utvrdili cenu za rusku saglasnost ili makar neprotivljenje Ahtisarijevom planu. Kako Džuda ističe, u zavisnosti od pregovora sa Rusima, tekst nove rezolucije naći će se na stolu Saveta bezbednosti tokom aprila ili maja kada će Savetom predsedavati SAD. Sličnog je mišljenja i Danijel Server, direktor Balkanske inicijative vašingtonskog Instituta za mir, koji kaže da će u predstojećem periodu SAD nastojati da nađe način za dogovor sa Rusijom jer će, kako ističe, „članice SB jednom morati da glasaju o Ahtisarijevom predlogu“.
- Stav Beograda ključan je za situaciju u Savetu bezbednosti, ali ukoliko dogovor padne u vodu, SAD će morati da razmišlja o planu B - kaže Server i ističe da će takva situacija dovesti do dve ključne stvari. Kako ističe, s jedne strane, Ahtisarijev plan u tom slučaju neće biti implamentiran što je, kako tvrdi, najlošija opcija za kosovske Srbe, dok će druge strane, pojedine zemlje, koje već sada razmišljaju o toj mogućnosti, priznati nezavisno Kosovo.
- I opcija B je moguća i postaće sve realnija ukoliko se do rešenja ne dođe do kraja maja, iako svi smatraju da je najbolje rešenje rezolucija SB UN - kaže Server za „Blic“ i ističe da bi nejedinstvo unutar EU takođe malo moglo da odloži finalnu raspravu o statusu.
Britanac Džuda veruje da će, ukoliko u Savetu bezbednosti ne bude postignut dogovor, Kosovo biti glavna tema Samita G8 u junu kada će se sučeliti američki i ruski predsednik Džordž Buš i Vladmir Putin. Džuda, međutim, upozorava da bi odugovlačenje sa rešenjem dovelo do nasilja na Kosovu.
- Albanci će, ukoliko predugo budu čekali, proglasiti nezavisnost, a trenutno nastoje da ubede skeptike u SB: Kongo, Ganu, Južnu Afriku i Indoneziju da podrže Ahtisarijev plan - kaže Džuda i ističe da će situacija u kojoj će kosovski parlament proglasiti nezavisnost dovesti do nove diplomatske bitke zbog nejedinstvenog stava unutar EU.
- EU će zahtevati jedinstvo. Ukoliko ne bude UN rezolucije, Britaniji će biti teško da prizna nezavsino Kosovo ukoliko to nije stav EU - tvrdi Džuda.
Dušan Janjić, direktor Foruma za etničke odnose, očekuje još danas detaljnu razmenu mišljenja o Ahtisarijevom izveštaju, ali odbacuje bilo kakvo glasanje.
- Izveštaj će u osnovi biti usvojen, a sveobuhvatni predlog prihvaćen kao polazna osnova za nastavak procesa definisanja budućeg statusa - precizira Janjić i skreće pažnju na to da će izveštaj, između ostalog, biti usvojen i zbog toga da bi UN produžile ugovor s finskim diplomatom. On takođe smatra da će nastup premijera Koštunice, ukoliko iznese stav koji je najavio pre polaska za Njujork, „kritikovati, na primer, britanski ambasador i drugi koji su bliski toj liniji razmišljanja“.
- To je sasvim normalno, jer se očekuje da Koštunica zaigra na kartu jačanja pozicije Beograda i Moskve u odnosu na Vašington i London. Te kritike će se verovatno sastojati u ocenama da je „tvrd“... Treba imati u vidu da srpski premijer u SB danas samo gostuje, da naša zemlja nije članica tog tela i da je važno da se čuje stav Beograda. To nije nikakva istorijska sednica, niti joj treba pridavati značaj koji joj se ovde pridaje, već je bitna najviše zbog toga što će se na njoj suprotstaviti Koštunica i Sejdiju - kaže Janjić uz ocenu da će „rezolucija, uz natezanja, biti usvojena do jeseni“.

Patrijarh Pavle: Hladnokrvno presuđivanje o statusu i istoriji
Patrijarh srpski Pavle poručio je u vaskršnjoj poslanici da „ne možemo, a da se i ovog Vaskrsa ne osvrnemo na Golgotu i Veliki petak naroda Kosova i Metohije, na pomračenu savest svih onih koji sebi daju pravo da, gazeći pravni poredak u svetu, hladnokrvno presuđuju ne samo nametnutom menjanju statusa Kosova i Metohije već i čitavoj našoj istoriji, kulturi i državnosti Srbije“.
„Na Kosovu i Metohiji vekovima traje Golgota srpskog naroda. To vide i znaju svi osim onih koji su izabrali da budu slepi za gledanje istine i gluvi za slušanje pravde“, kaže se u tradicionalnoj poruci poglavara SPC i arhijereja objavljenoj u poslednjem vaskršnjem broju „Pravoslavlja“, novina Srpske patrijaršije.
Izražavajući veru u savest objektivnog čovečanstva srpski arhijereji i patrijarh poručuju pravoslavnim vernicima i posebno srpskom narodu na Kosovu i Metohiji i čitavoj Srbiji da zbog tih nevolja i nepravde ne treba klonuti već se treba, uz pouke koje donosi praznik Vaskrsenja, setiti da „oni koji čine zlo drugima čine ga još više sebi“.

Diplomatska ofanziva spala na nekoliko poseta
Narednih dana čelni ljudi Srbije, na prvom mestu predsednik Boris Tadić i njegovi savetnici, posetiće sve zemlje članice Saveta bezbednosti UN sa zahtevom da se pregovori o statusu Kosova nastave. A da li će uspeti da ostvare svoje ciljeve, ostaje nam da vidimo jer se „diplomatska ofanziva“ koju srpski zvaničnici najavljuju od 10. marta, kada su završeni zvanični pregovori između Beograda i Prištine u Beču, svela se na tek poneki kontakt sa predstavnicima svetskih sila.
U toj ofanzivi, najznačajnija je bila Tadićeva posetu Berlinu i Briselu i njegova pisma upućena članicama SB. U to vreme ministar spoljnih poslova Vuk Drašković posetio je Ženevu i Strazbur, a ministra za državnu upravu i lokalnu samoupravu Zorana Lončara i predsednicu Koordinacionog centra za Kosovo Sandu Rašković-Ivić ugostila je ruska Duma, dok je savetnik premijera Vladeta Janković razgovarao sa ambasadorima Gane i Indonezije u Beogradu. Tumačenjem da je posle januarskih izbora sadašnja Vlada samo tehnička, premijer Vojislav Koštunica se za nenarušavanje teritorijalnog integritete Srbije, do jučerašnjeg putovanja u Njujork, zalagao isključivo iz kabineta u Beogradu.
Koliko je naša pozicija slaba, govori i činjenica da se nijedna zemlja nije ponudila da bude posrednik u razgovorima o Kosovu u kojima bi zastupala srpske interese bilo u EU, bilo u Savetu bezbednosti UN, saznaje „Blic“ iz diplomatskih krugova. Ovakvom nezavidnom položaju Srbije doprinela je težina kosovskog pitanja, ali i činjenica da Srbija nema ambasadore u čak devet od 15 zemalja članica SB. Naime, zbog nemogućnosti dogovora između predsednika Tadića i premijera Koštunice, imenovani ambasadori još nisu otputovali u Rusiju, Belgiju i Slovačku, dok su ambasadorska mesta u Rimu i Londonu upražnjena već skoro godinu dana. Srbija nema diplomatsko-konzularna predstavništva u Kongu, Gani, Panami i Peruu pa ambasade iz okolnih država pokrivaju diplomatske poslove vezane za ove privremene članice SB UN.
Direktor Balkanskog fonda za demokratiju Ivan Vejvoda ocenio je da nam ta činjenica nikako „nije od pomoći u velikoj diplomatskoj ofanzivi“.
- Za jednu jaku diplomatsku ofanzivu važno je da premijer, predsednik i njihovi najbliži saradnici posećuju čelnike zemalja od uticaja za buduću odluku o Kosovu. Ipak, kraj diplomatskih napora ne završava se samo na njihovim posetama već se očekuje da ofanzivu nastave ambasadori iz Srbije koji zastupaju naše interese u tim zemljama - kaže Vejvoda za „Blic“ i ističe da nedostatak ambasadora otežava nastavak diplomatskog rata.
Vejvoda smatra da je diplomatska ofanziva Srbiji potrebna i u ovom kasnom času, ali samo uz svest da je moguće tek okrnjiti delove Ahtisarijevog plana. On ističe da srpska diplomatija ne treba previše da se oslanja na Rusiju, već da igra na sve karte, uključujući SAD, a pre svega Evropsku uniju čijem članstvu težimo.

SB UN i o ruskom predlogu
Na sednici SB UN specijalni izaslanik UN Marti Ahtisari predstaviće svoj predlog rešenja za budući status Kosova. Stavove Beograda na
sednici će izneti premijer Srbije Vojislav Koštunica. Portparol izaslanika UN Remi Durlo rekao je da tačno vreme početka sednice, kao ni dnevni red još nisu utvrđeni, ali da se očekuje da će astanak biti održan kasno po podne po srednjoevropskom vremenu. Prema najavama iz diplomatskih krugova UN, na sednici bi trebalo da bude razmotren predlog Rusije da delegacija SB uskoro poseti Beograd i Kosovo kako bi se uverila u situaciju na terenu.

Ostale vestiArhiva