Pre nekoliko meseci jedan beogradski penzioner (83) dobio je pismo iz republičkog penzijskog fonda čiji ga je sadržaj vrlo neprijatno iznenadio: saopšteno mu je, dakle pisanim putem, da punu poslednju deceniju prima uvećanu penziju, a koja mu po zakonu ne pripada.
Kako je obavešten, višak novca mu je stizao usled greške službi penzijskog fonda, zbog čega je, bez svoje krivice, obavezan da vrati 220.000 dinara. Oprosta duga, kako ističe, nije bilo, tako da mu je Fond PIO „odrezao” umanjenje penzije po 5.000 dinara mesečno – sve dok u potpunosti ne otplati njihovu grešku.
Zbog tuđeg propusta ovaj vremešni čovek će, umesto dosadašnjih 17.000 mesečno, ubuduće primati 12.000 dinara. Nakon dobijanja obaveštenja od fonda obijao je mnoge pragove tražeći pomoć, ali, kaže, bez uspeha.
Nažalost, slučaj nije usamljen. Ivan Mimić, finansijski direktor u Fondu PIO zaposlenih, ne može da precizira koliko je oštećenih, ali naglašava da broj nije zanemarljiv. Reč je o jednom od najvećih problema Fonda PIO i da je i dalje otvoreno pitanje kako ga rešiti. Ne treba gubiti iz vida, dodaje, da se među penzionerima, pored onih oštećenih greškom fonda, nalaze i oni koji namerno ne prijavljuju da podižu veće penzije nego što im pripadaju.
Na pitanje, šta kada je posredi slučaj ovog Beograđanina, koji treba da vrati 220.000 dinara i to ne svojom greškom, Mimić ističe da oprosta duga ne može da bude.
– Fond je na budžetu, pa ukoliko bi se i oprostila greška, sutra bi neko iz vlade mogao da pita – odakle pravo fondu da bilo kome oprašta dug kada to nisu njegove pare – kaže Mimić.
Penzioneri kojima na kućnu adresu stigne ovakvo neprijatno obaveštenje treba da se jave fondu PIO da bi se pre svega utvrdilo kako je došlo do greške. Da li je pogrešila službe fonda, da li je nastala prilikom predaje dokumenata za obračun penzije, duplih papira koje neki penzioneri predaju, ili zbog toga što nije prijavljena smrt penzionera, pa članovi njegove porodice nesmetano nastavljaju da podižu prinadležnosti?
– Mogućnosti za nastale greške ima mnogo. Kao na primer, kada penzioner podnese privremeno, a potom i konačno rešenje o penziji, pa ispadne da je obračun privremenog bio povoljniji. Unutrašnja kontrola je ta koja otkriva namerne ili nenamerne greške. Dešava se da penzioner ne zna da postoji greška u obračunu i da zbog toga prima više nego što mu pripada. E, tu je najteže rešiti problem, jer zašto bi penzioner morao da ispravlja tuđe greške. Ali, poslodavac je neumoljiv, objašnjava Mimić.
Ako penzioner neće da vrati „višak”, jer nije on kriv, ide se na sud. Postoje slučajevi kada sud presudi u korist „oštećenog penzionera”, ali se parnice vode najčešće sve dok se višak ipak ne vrati u kasu. Penzioneri koji neće da se povlače po sudovima mogu da, u dogovoru s fondom, otplaćuju na rate ovaj višak, kažu nadležni. I to im je jedina povlastica.
Ima slučajeva kada porodica uopšte ne prijavi smrt penzionera, niti naplati troškove sahrane, na osnovu kojih se on automatski skida s liste za isplatu penzija, već neko od ovlašćenih članova porodice i dalje podiže novac s njegovog tekućeg računa.
Isti je slučaj i sa nekim od supružnika koji počnu da primaju porodičnu penziju, a pri tom imaju svoj poseban matični broj preko kog nastavljaju da primaju i svoju ličnu prinadležnost, ističu u fondu.
Praksa je pokazala da jedinstvenog stava nema kada je reč o grešci fonda. Jer, dešavalo se da u slučajevima krajnjeg siromaštva dug ipak bude oprošten.

Ostale vestiArhiva