Ovogodišnja setva, koja je na vojvođanskim oranicama u toku, biće skuplja najmanje za 20 odsto. Da bi poljoprivrednici uopšte pokrenuli mašine, potvrđuje računica „Blica“ izvedena uz pomoć ratara, neophodan im je ulog od najmanje 200 evra po hektaru, što znači da u samu setvu ulažu bar trećinu prošlogodišnjih prihoda.
Pri tom, repromaterijal, koji nabavljaju proizvođači, često kasni, a priča o premijama zamrznuta je do daljeg. Zbog svega ovoga, ističu i poljoprivrednici i struka, već sada se procenjuje da će zasejane površine biti manje od prošlogodišnjih. Naročito će biti problematičan suncokret, koji je već sada, po procenama, ugovoren u 30 odsto manjem obimu. Paori umesto suncokreta sade kukuruz, tako da zadruge očekuju da će u septembru biti vidno drugačije cene obe kulture.
- Ove godine poljoprivrednici pod veoma teškim finansijskim uslovima započinju setvu. Cene su na prošlogodišnjem nivou, a repromaterijal je skuplji za oko 20 odsto: seme i đubrivo je poskupelo za toliko, a cena goriva varira. Do sada je barem bilo najava da će država na neki način stati iza seljaka, ali zbog trenutne političke situacije i činjenica da se finansiramo iz privremenog budžeta, to je sada pod znakom pitanja - kaže Radislav Jovanović, predsednik Zadružnog saveza Vojvodine.
Da paori čine sve da bi došli do novca za setvu, najbolje potvrđuje da se u pojedinim selima već kruni prošlogodišnji kukuruz i prodaje. A, pojedini ratari, potvrđuje Stevan Milin iz Čuruga, menjaju živu stoku, naročito svinje, za repromaterijal: seme i đubrivo. Ipak, najčešći način na koji ratari obezbeđuju sredstva za setvu, pored uzimanja kredita Ministarstva poljoprivrede, jeste sklapanje ugovora sa prerađivačima. Proizvođači se obavezuju da će po unapred ugovorenoj ceni isporučiti svoje proizvode, a za to dobijaju repromaterijal, koji se obračunava paritetno. Prerađivači nude različite paritete, pa tako za kilogram semenske soje treba predati 2,2 kilograma ovogodišnjeg roda. Međutim, kako kažu paori, ugovorene otkupne cene soje, suncokreta i repe su na prošlogodišnjem nivou, što znači da po toni soje poljoprivrednici mogu dobiti 195 evra, a po toni suncokreta 175 evra. I to, u najboljem slučaju, tek u novembru.
- Ovaj vid kreditiranja ponudili su svi proizvođači: uljare, šećerane, mlinovi. Uzgajivačima žitarica sve je stiglo na vreme, ali najveće probleme imaju proizvođači uljarica. Seme su dobili, zasipaju nas sa svih strana sredstvima za zaštitu biljaka, ali mineralno đubrivo nikako da stigne: te ga nema na tržištu, te je fabrika u kvaru - tvrdi Sava Jojić, potpredsednik zadruge „Agrina“.
U uljari „Vital“ potvrđuju da je manjih kašnjenja isporuke mineralnih đubriva zbog objektivnih okolnosti bilo, ali da su sve neophodne količine isporučene. Takođe, oni napominju da se za otkup ne brinu jer su ugovor o paritetima potpisali sa većim brojem zadruga nego prošle godine, tako da očekuju i veći otkup.
- U poslednjih pet godina jesu veća ulaganja u poljoprivredu, ali smo daleko od onih prinosa iz osamdesetih. Štedi se na veštačkom đubrivu, evidentne su redukcije kod obrade zemlje. Danas se beleži prinos od 5,31 tone po hektaru za kukuruz, a nekada je iznosio šest tona, prinosi repe su manji za četiri tone, a prinos suncokreta je 1,95 tona po hektaru, a imali smo prinose od 2,26 tona. Jedino se povećavaju prinosi soje - kaže Gordan Čalić, savetnica resornog sekretara i ističe da je Izvršno veće Vojvodine i ove godine je izašlo sa predlogom prema republičkoj vladi da se svi poljoprivrednici pomognu sa po 8.000 dinara po zasejanom hektaru, bez obzira na kulturu za koju su se opredelili.
A, kako će sve ovo uticati na rod i krajnju cenu, niko sa preciznošću ne može da kaže, ali se očekuju promene cena suncokreta, soje i kukuruza.
- Ukoliko rod suncokreta bude manji kao što se očekuje, tržište će neminovno povećati njegovu cenu. Malo je interesovanje i za sadnju uljane repice. I na kraju, moguće je variranje cene kukuruza jer se dosta ljudi ove godine preorijentisalo upravo na uzgoj ove biljke, što će povećati njegovo prisustvo na tržištu, kaže Jojić, ali napominje da je za konkretnije prognoze neophodno sačekati prvenstveno kraj setve.

Žetva mesec dana ranije
Ove godine je pod pšenicom u Vojvodini posejano 290.000 hektara, a prema prvim procenama žetva će ove godine krenuti meseca dana ranije. Zbog povoljnijih klimatskih uslova i blage zime, pšenica je prošla fazu bokorenja i već uveliko ušla je u fazu rasta u stablo. Očekuje se da prvi kombajni u njive uđu već oko 10. juna.

Ostale vestiArhiva