Višegodišnja priča o izboru graditelja novog mosta preko Dunava kod Beške dobila je novi zaplet. Tenderska komisija, koja je kao najboljeg ponuđača predložila domaći nacionalni konzorcijum na čelu s “Mostogradnjom”, promenila je mišljenje zbog neslaganja s kreditorom, Evropskom bankom za obnovu i razvoj (EBRD) i na sednici u četvrtak predložila novo ime, austrijsko-nemački konzorcijum “Alpina Majreder - DSD Štalbau”.

Kako je ministar za kapitalne investicije Velimir Ilić već duže u javnosti promovisao stav banke koja nije želela da ovaj kapitalni projekat dobiju naši neimari, zbog čega je i tražila dlaku u obimnoj tenderskoj dokumentaciji, on je na zajedničkom sastanku pokušao da ubedi direktore domaćeg konzorcijuma da nastupe zajedno s “Alpinom”. S obzirom na to da je ona predložila betonski most, “Goša” kao član Konzorcijuma ne može da se vidi u toj varijanti, na šta je ministar predložio da se dogovore tako da “Alpina” gradi po projektu domaćeg konzorcijuma!

Izvor dostupan “Dnevniku” kaže da je zamajavanje kod ministra trajalo dva i po sata i dok su domaći neimari gajili nadu da mogu da ubede ministra da ne dozvoli ucenu banke koja daje kredit i da se založi da posao dobije onaj koga je predložila tenderska komisija ( na šta je ministar rekao da će se s EBRD još pregovarati) paralelno je zasedala ista komisija i po nalogu istog ministra promenila odluku. U Javnom preduzeću “Putevi Srbije” juče nisu mogli da nam potvrde ovu odluku, jer je, kako kažu, tender još u toku, ali su najavili službeno saopštenje sledeće nedelje.

Da bi se završili mučni razgovori s EBRD, koja je ostala dosledna u stavu da neće da da saglasnost na predlog Komisije, a kredit za izgradnju mosta je Skupština Srbije već verifikovala, odluka je, očito, promenjena, jer je, kako saznajemo, i zapisnički konstatovana. Kako je banka mesecima ignorisala pobedu naših neimara na tenderu i odbijala da da saglasnost, investitor JP “Putevi Srbije” je već tri puta morao da zahteva od ponuđača da produže važnost svojih ponuda. Da se tako ne bi išlo u beskraj, naši su, najverovatnije, odlučili da popuste i udovolje zahtevu banke, koja je, da podsetimo, kao i svaka druga komercijalna banka našoj zemlji dodelila kredit, a ne donaciju.

Neimari kažu da je na kraju ispalo onako kako su mnogi slutili, jer je ministar Ilić mesecima govorio najpogrdnije o “Mostogradnji” i ružio kompletnu srpsku građevinsku operativu, koja je u njegovoj nadležnosti, a ponašao se kao portparol EBRD. I sam je u više navrata rekao da se ne smemo zameriti toj banci i da se most mora graditi. Kada je ministar finansija Mlađan Dinkić predložio da se odbije kredit banke koja se odnosi ucenjivački prema zemlji korisniku kredita, ministar Ilić to nije želeo ni da čuje.

Kako će se stvari dalje razvijati, zavisi od domaćih neimara, čiji su sindikati najavili blokadu svih autoputeva i mostova, a Konzorcijum tužbu kada dobiju službenu informaciju. Kažu, ne može da najbolji ponuđač za izgradnju novog mosta čas bude jedna firma, čas druga. Osim što je ponuda naših ocenjena kao najbolje tehničko rešenje, jer su predložili kombinaciju čelika i betona, i finansijski je najpovoljnija. NJihova cena za novi most iznosi 38,96 miliona evra, a novopredloženog austrijsko-nemačkog konzorcijuma 41,77 miliona evra. Ponuda francuskog “Vinčija”, s kojim se, takođe, tipovalo, iznosi 47,42 miliona evra, a grčke kompanije 60,27 miliona. Hrvatska i ruska firma bile su eliminisane u pretkvalifikacijama.

Investitor projekta, Direkcija za puteve Srbije, sadašnje javno preduzeće, svojevremeno je zadala osnovne smernice za budući most: da izgled mosta bude kao sadašnji, da osovina bude 19 metara nizvodno od postojećeg, odnosno, 4 metra ograda od ograde, a kandidatima je ostavljena mogućnost izbora načina fundiranja i tipa konstrukcije nad vodom i na obali. S obzirom na relativno velik raspon mosta, stručnjaci su ocenili da prednost treba dati čeličnoj konstrukciji, jer je postojeći prelaz zbog preteške betonske konstrukcije otišao nadole. Naši su ponudili čeličnu konstrukciju nad vodom i betonsku nad obalom, a novopredloženi ponuđači baš betonsku.

Od glavnog igrača do podizvođača

Šta su i gde gradili domaći neimari svima je poznato, jer gotovo da nema mosta u Srbiji i bivšoj Jugoslaviji koji nije gradila “Mostogradnja”. Da podsetimo, austrijska firma “Alpina” pobedila je na dva tendera za izgradnju autoputa od Novog Sada do Beograda, čija izgradnja još traje, a nemačka kompanija “Dilinger” dobila je posao na rekonstrukciji novosadskog Mosta slobode, koji je završen godinu dana posle očekivanog roka. Ukoliko odluka o diskvalifikaciji naših graditelja bude konačna, oni mogu da se oproste od svih budućih projekata i u zemlji i inostranstvu, jer neće imati neophodne reference. To bi značilo da za pare srpskih obveznika koji moraju da vraćaju kredite u našu zemlju dolaze da rade inostrane kompanije, a domaći neimari bi postali tek anonimni podizvođači.

Ostale vestiArhiva