Da priča o izvozu junetine i velikoj šansi koju nam Evropa pruža nije prazno naklapanje svedoči i nedavna poseta Srbiji generalnog sekretara Evropskog udruženja za trgovinu mesom i stokom Žan Luk Merija, koji je u razgovoru s domaćim stočarima nekoliko puta ponovio da će tržištu Evropske unije u narednoj deceniji nedostajati godišnje od 300.000 do 600.000 tona junećeg mesa. Govoreći o proizvodnji i potrebama za junećim mesom, Meri je naveo da se godišnje u zemlje EU uveze hrane za preko 60 milijardi dolara, pri čemu najveću stavku predstavlja upravo uvoz goveđeg i ovčijeg mesa.

Po njegovim rečima, Evropa će se već u bližoj budućnosti suočiti sa ozbiljnim nestašicama ovog mesa, tako da će, zbog nedostatka sirovine, pod ključ morati i deo prerađivačke industrije, pa se procenjuje da će čak 600.000 radnika ostati bez posla. Evropa u ovom trenutku govedinu i ovčetinu najviše uvozi iz Južne Amerike, Argentine i Urugvaja, a zatim iz Australije i Afrike (najviše iz Bocvane), ali prostora, i to puno, ima, i zato bi Srbija, napomenuo je Meri, trebala da učini sve da se povećaju proizvodnja i izvoz. Uz to, dodao je, Srbija, i pored toga što još nije kandidat za prijem u Evropsku uniju, uz valjane pripreme može da postane članica asocijacije Evropskog udruženja za trgovinu stokom i mesom.

I dok nam Evropa očigledno pruža veliku šansu, mi je neopravdano propuštamo. Sekretar Udruženja za poljoprivredu i prehrambenu industriju PKS Milan Prostran podseća da je Srbija u vreme SFRJ bila značajan izvoznik mesa. Posle ukidanja sankcija izvozničke brojeve su imale tri klanice, dok danas imaju samo dve, a nekoliko njih je tek sad podnelo zahteve da ih dobiju. Prostran napominje da je, posle ukidanja sankcija Srbija dobila izvoznu kvotu tešku blizu 10.000 tona junećeg mesa godišnje, ali mi sad - nemamo mesa! Rekord u izvozu je postignut 2005, kada je prodato 1.370 tona u vrednosti 20 miliona dolara. Sada u tovu imamo tek 50.000 junadi, a da bismo imali dovoljno mesa za izvoz i ispunili izvoznu kvotu potrebno je bar 100.000. Inače, mogućnosti Srbije su, prema svim pokazateljima, da ima u tovu i 200.000 junadi godišnje.

- Mada u Srbiji postoji čak 1.500 uglavnom malih i loše opremljenih klanica, stočarstvo je na veoma niskom nivou - kaže direktor PKB ‘’Imesa’’ Rajko Latinović. - Sve što se dešavalo na ovim prostorima u proteklih deceniju i po učinilo je da se uništi stočarstvo, tako da njegov oporavak još nije ni počeo, jer nema dovoljno novca ni za obnovu stada, ni za stimulacije za izvoz mesa. Primera radi, PKB ‘’Imes’’ je nekada u tovu imao po 8.000 goveda godišnje i od toga izvozio čak 87 odsto, dok su staje danas prazne.

Inače, Ministarstvo poljoprivrede najveći deo novca iz agrarnog budžeta ulaže upravo u stočarstvo, i to kroz premije za mleko i podsticaj proizvodnih projekata, kreditiranje i bespovratnu pomoć. Međutim, to izgleda nije dovoljno. Ohrabrenje možda pruža najava da će i dve vojvođanske klanice od jeseni dobiti dozvolu za izvoz u Evropsku uniju, ali je u ovom trenutku ipak teško prognozirati da li će to biti dovoljna inicijalna kapisla za intenzivniju stočarsku proizvodnju.

Sprema se izvozni klaster

Da bi se izvoz junetine pokrenuo, u Privrednoj komori pripremaju poseban projekat - formiranje klastera. Kako je najavio potpredsednik Privredne komore Srbije i bivši ministar poljoprivrede Stojan Jevtić, PKS planira da okupi sve one koji su zainteresovanu za tov, preradu i izvoz junetine kako bi se iskoristili potencijali domaće poljoprivrede i stočarstva. Jevtić veruje da su naša poljorivreda i klanična industrija sposobne da se organizuju, te da kroz podelu rizika, ali i zarade, ostvare veliki skok plasmana domaće junetine na evropsko tržište.

Ostale vestiArhiva