Državljanima Crne Gore bolja je opcija da postanu i državljani Srbije, kako im je to ponudila Vlada u Beogradu, nego da se, eventualno, opredele samo za crnogorsko ili samo za srpsko državljanstvo.

Jer, kako objašnjavaju pravnici, s državljanstvom je kao sa jezicima: što si građanin više država, to si bogatiji i imaš više opcija na raspolaganju.

- Onog trenutka kada se postane državljanin i druge države, ulazi se u čitav korpus prava, ali i obaveza koje proizilaze iz tog statusa - kaže za „Dnevnik” Vladimir Petronijević, pravni savetnik Grupe 484, ekspertskog tima koji radi na uvođenju u Srbiju standarda EU. - Činjenica da je Vlada ostavila mogućnost državljanima Crne Gore da dobiju i državljanstvo Srbije zapravo je način da se tim ljudima omogući pristup pre svega ekonomskim i socijalnim pravima, koje oni, sada kao “formalni stranci”, više ne bi mogli da ostvaruju.

Najviše problema bilo bi, napominje Petronijević, prilikom zapošljavanja, jer stranci, što su po novom i državljani Crne Gore, nemaju ista prava kao i državljani Republike Srbije. Tako, recimo, po važećoj zakonskoj regulativi, u javnim službama mogu da rade isključivo državljani Srbije. Kako je činjenica da ima crnogorskih državljana koji su zaposleni u sudovima, u javnoj administraciji... postavilo bi se sasvim legitimno pitanje da li bi država morala da im se zahvali na saradnji i - uruči im otkaz.

- Kada je reč o obavezama, i tu je stvar prilično jasna. Iz dvojnog državljanstva proističu iste obaveze koje imaju i državljani Srbije, od plaćanja poreza, do vojne obaveze - navodi naš sagovornik.

Inače, prednost dvojnog državljanstva se ogleda i u slučaju da Crna Gora pre stigne na tzv. “belu šengensku listu”, jer ljude koji imaju, pored srpskog, i crnogorsko državljanstvo, ništa ne sprečava da imaju i dva pasoša.
- To su potpuno životne situacije. Na primer, ljudi koji imaju i srpsko i hrvatsko državljanstvo sasvim prirodno, kada putuju u zemlje šengenskog sporazuma, ne koriste naš, nego hrvatski pasoš, jer im onda ne treba viza. Naravno, s obzirom na činjenicu da vizne olakšice po pravilu idu u nekom paketu, nije realno očekivati da Crna Gora u relativno bliskoj budućnosti dođe na belu šengensku listu, ali ipak ni to ne treba isključiti, jer je reč o maloj državi, koja brže može da otkloni prepreke koje se postavljaju na tom “bezviznom putu”.

Petronijević na kraju ostavlja otvorenom i mogućnost da određen broj građana Crne Gore, pogotovo onih koji žive na severu te republike, zatraži i državljanstvo Srbije.
- Po sadašnjem zakonu ti građani nemaju nikakvu prepreku da takođe dobiju dvojno državljanstvo. Jer, svi koji su rođeni na prostoru bivše zajedničke države, a pripadnici su srpskog naroda, odnosno priznaju državu Srbiju za maticu, mogu dobiti državljanstvo Republike Srbije. Teško je sada reći da li će sa te strane biti navale na srpsko državljanstvo, ali suštinski nema nikakvih problema da ga ovi ljudi dobiju - zaključuje Petronijević.

Ključ je u biračkom spisku

Kada je reč o izbornom pravu, tu samo dobijanje dvojnog državljanstva neće puno poremetiti.
- I do sada su državljani Crne Gore, koji su imali prebivalište u Srbiji, ovde ostvarivali biračko pravo. Ključno pitanje u Srbiji vezano za sam proces glasanja je ono koje se odnosi na biračke spiskove. Dakle, ako ste upisani u birački spisak, bili vi državljani samo Srbije, ili imali dvojno državljanstvo, imate pravo glasa. U suprotnom, ništa od izlaska na biralište - objašnjava Vladimir Petronojević.

Ostale vestiArhiva