Beograd - Sudeći prema rezultatima istraživanja stručnjaka Rudarsko-geološkog fakulteta u Beogradu, kao i firme Tekon-tehnokonsalting iznetim nedavno na tribini Kosovo - čiji su resursi, kosovski rudnici kriju oko 12 milijardi tona uglja, što pretvoreno u "tone ekvivalentne nafte", iznosi oko 500 milijardi dolara.
- Na Kosovu se nalazi 76 odsto ukupnih rezervi lignita u Srbiji. Iako je niskog kvaliteta, ugalj u kosmetskom basenu veoma je pogodan za eksploataciju, jer ne samo da su otkrivene velike rezerve, sa relativno velikom debljinom slojeva, već se lignit nalazi na maloj dubini zaleganja u odnosu na površinu tla. Takođe, veoma je povoljan odnos uglja i jalovine, u proseku 1:1,85 - kaže Stanimir Putnik, profesor na Rudarsko-geološkom fakultetu u Beogradu.
Toj oceni pridružuje se i profesor Radomir Simić koji ističe da se na Kosovu nalaze najveće rezerve lignita u Evropi. On tvrdi da je dosadašnjom eksploatacijom iskorišćeno tek oko dva odsto tih rezervi lignita, koje su inače po rasprostranjenosti, odnosu jalovine i ugljenog sloja, kao i mogućnostima efikasne površinske eksploatacije među najznačajnijim u jugoistočnoj Evropi. Profesor Simić dodaje da je to područje bogato i drugim mineralnim sirovinama mada ni vodni potencijal južne srpske pokrajine nije za potcenjivanje o čemu govori podatak da je Elektroprivreda Srbije decenijama ulagala u razvoj elektroenergetike.
- Na Kosovu postoje znatne rezerve ruda olova i cinka, feronikla, hroma, boksita, magnezita, ukrasnog kamena, bentonita i drugih mineralnih sirovina. Za njihovu eksploataciju već je izgrađena infrastruktura, a uložena su i velika sredstva u obrazovanje kadrova za izvođenje geoloških i rudarskih radova. Čak je i razvoj industrije Kosova i Metohija, u značajnom delu, prilagođavan potrebama rudarske eksploatacije, a posebno je razvijena i proizvodnja pokretnih traka u Suvoj Reci - ističe Simić.
Kako sada stvari stoje, tim energetskim potencijalom neće više raspolagati država Srbija, već neka od stranih multinacionalnih kompanija koje učestvuju na tenderu za izgradnju nove kosovske elektrane, koji je raspisao UNMIK. Pojedini eksperti za energetiku u Srbiji procenjuju da će stranci (reč je pre svega o američkim kompanijama) investirati u izgradnju termoelektrane Kosovo C jer im je cilj da proizvode električnu energiju za izvoz. Te procene zasnovane su na podatku da potrošači na Kosovu ne mogu da potroše više od četiri milijarde kilovat-sati električne energije godišnje, a kapacitet Kosova C je proizvodnja oko 13 milijardi kilovat-sati. Srpski energetski stručnjaci tvrde da se elektroenergetski sistem na Kosovu veoma slabo održava i da zbog toga loše funkcioniše. Iako je u revitalizaciju u poslednjih nekoliko godina uloženo više stotina miliona evra, elektroenergetski sistem Kosova još uvek nije dostigao ni polovinu količine proizvedene električne energije, koju je proizvodio u vreme dok je bio deo Elektroprivrede Srbije.
- U pregovaračkom procesu vezanom za sudbinu Kosova treba voditi računa i o energetskom potencijalu na tom području. Srbija ne može da pretenduje na 100 odsto ekonomskih resursa na Kosovu, ali je realno da računamo na 42 odsto resursa kroz učešće u njihovom procesu privatizacije - smatra Dušan Janjić, predstavnik Foruma za etničke odnose. On ističe da je briga o sopstvenim resursima za proizvodnju električne energije od velikog značaja kako Srbija ne bi postala zavisna od gasnog uvoznog lobija kome je, kako je rekao, u interesu slabljenje domaćeg elektroenergetskog sektora.

Ostale vestiArhiva