Bugari grade fabriku u Inđiji, Mađari u Srbiji kupili tri banke, rumunska naftna kompanija namerava da učestvuje u privatizaciji NIS-a. Vesti o ambicijama biznismena iz tri susedne države sve su češće, a u većini slučajeva radi se o zainteresovanosti za ulaganja u srpsku energetiku.
Protekle nedelje dve srpske firme dobile su nove vlasnike iz Bugarske. Najbolju ponudu za rudnik „Kovin“ dala je firma „Kornikom“ čiji je vlasnik Hristo Kovaškin, dok je bugarska firma „Medijasvet“ u nadmetanju za valjevsku „Srbijanku“ pobedila preduzeće „Vujić“, jednog od najjačih privatnika iz ovog dela Srbije.
Dosad najpoznatiji bugarski investitor u Srbiji je Valentin Zaharijev, vlasnik sofijskog „Intertrusta“, firme koja je kupila „Zastava Kovačnicu“, leskovački „Lemant“ i železaru za pocinkovanje lima u Vučitrnu. I najznačajnija investicija u kruševački region stigla je iz Bugarske - prodajom Fabrike guma „Trajal“ kompaniji „Brikel“. U Paraćinu Srpska fabrika stakla prodata je bugarskom „Rubinu“, a bugarski proizvođač baterija „Monbat“ ulaže sedam miliona evra u izgradnju postrojenja za recikliranje olova u Inđiji.
Iako ih po broju kupljenih srpskih firmi ima najviše, biznismeni iz Bugarske nisu baš na dobrom glasu, a njihove transakcije u Srbiji često su praćene glasinama o sumnjivim poslovnim vezama. Nakon blamaže kompanije „Kuprom“, famoznog pobednika na tenderu za RTB „Bor“, sličan imidž mogao bi da zadesi i biznismene iz Rumunije. Da stvar bude gora, afera sa „Borom“ proizvela je prilično izraženo antirumunsko raspoloženje u čitavoj istočnoj Srbiji, a koje je dodatno podgrejano objavom namera privatnog fakulteta „Tibiskus“ iz Temišvara da u Boru otvori fakultet. Ceh bi mogli da plate ozbiljni investitori u koje svakako spada rumunski „Rompetrol“, multinacionalna naftna kompanija sa sedištem u Amsterdamu i razvijenim poslovima u trinaest zemalja. Predstavnici ove kompanije, koja u 2007. ima projektovan prihod od sedam milijardi dolara, veoma su ozbiljno zainteresovani za NIS, a kao svoju prednost ističu dunavsku povezanost svojih i NIS-ovih rafinerija.
Interes za NIS izrazila je i mađarska naftna kompanija MOL koja je prvu benzinsku pumpu otvorila u Beogradu u decembru 2005. Do sada MOL je u Srbiju investirao nekoliko desetina miliona evra, a cilj kompanije je da do 2010. godine zauzme 15 odsto tržišnog udela u maloprodaji naftnih derivata u Srbiji.
U poređenju s kolegama iz Rumunije i Bugarske, investitori iz Mađarske imaju status najozbiljnijih. Tako je, iako okružena najvećim evropskim igračima, svoje mesto na srpskom tržištu pronašla i najveća mađarska OTP banka. Nakon preuzimanja tri ovdašnje banke - „Kulske“, „Niške“ i „Cepter“, OTP banka zauzima tri odsto srpskog bankarskog tržišta sa ambicijom da dostigne pet odsto.
Takođe, mađarska firma „Biopetrol“, čiji je vlasnik Ištvan Kovač, kupila je zrenjaninsku „Naftagas-Montažu“, jedinu specijalizovanu srpsku firmu za izradu i montažu magistralnih gasovoda.
Sve tri zemlje iz našeg komšiluka članovi su EU. Iako zvaničnici ovih država bez izuzetka Srbiju vide kao strateškog partnera, pitanje je kada će srpski kapital ući u ove zemlje. U nedavnom susretu sa Borisom Tadićem, predsednik Mađarske Laslo Šoljom dao je jedini mogući odgovor: „Nakon ulaska Srbije u EU.“

Mađarska grinfild investicija
Mađarski kapital zaslužan je i za do sada najveću grinfild investiciju u Srbiji - gradnju fabrike za proizvodnju bioetionola u Zrenjaninu. Radi se o ulaganju od preko 370 miliona evra, a investitori su američko-mađarski konzorcijum sastavljen od osam specijalizovanih preduzeća iz Budimpešte.

Ostale vestiArhiva