Premijer Srbije Vojislav Koštunica predložio je članovima misije Saveta bezbednosti UN, sa belgijskim diplomatom Johanom Verbekeom na čelu, da Srbija kao budući status Kosova nudi nadgledanu autonomiju i založio se za dalji nastavak pregovora Beograda i Prištine.
Premijer Koštunica rekao je prilikom jučerašnjeg sastanka u Vladi Srbije sa članovima misije SB UN, da Srbija kao budući status Kosova nudi nadgledanu autonomiju kao „rešenje koje ne zatvara mogućnosti“, rekao je savetnik premijera Aleksandar Simić.
On je agenciji Beta rekao da bi, s druge strane, prihvatanje predloga izaslanika UN Martija Ahtisarija o nadziranoj nezavisnosti za Pokrajinu značilo kršenje međunarodnog prava i Povelje UN.
U saopštenju iz kabineta premijera Srbije naglašava se da predlog Ahtisarija „nije proizišao iz pregovora, već je specijalni predstavnik generalnog sekretara UN uvažio interese samo jedne strane - albanske“. Koštunica je, dodaje se u saopštenju, još jednom kao nedopustive ocenio ucene i pretnje albanskih separatista nasiljem ukoliko Kosovo ne dobije nezavisnost i naglasio da međunarodna zajednica „mora odmah najoštrije da reaguje na ove ucene“.
Savetnik Simić je dodao da je ambasadorka Velike Britanije Karin Pirs na sastanku izložila svoje shvatanje da Rezolucija 1244 UN ne opredeljuje pitanje statusa Pokrajine, već daje mandat Unmiku da stvori privremene institucije samouprave i omogući razgovor o statusu čiji ishod nije unapred predviđen Rezolucijom usvojenom 1999. godine.
Koštunica je na to rekao da se ne slaže sa takvom interpretacijom, ali da čak i, ako se dopusti mogućnost da takva interpretacija postoji, SB mora da bude vezan višim aktom - Poveljom UN. Premijer je dodao da ta povelja garantuje suverenitet i teritorijalni integritet svih država i da Rezolucija 1244, kao i nijedna druga rezolucija, ne može biti u suprotnosti sa najvišim aktom UN - Poveljom te organizacije.

Dva principa
Simić je dodao da je britanska ambasadorka rekla da je generalni sekretar NATO-a Jap de Hop Shefer ocenio da bi, u slučaju prihvatanja nadgledane autonomije koju predlaže Srbija, to rešenje morao da sprovodi veliki broj vojnika, a da NATO nema dovoljno trupa za takve namene. Koštunica je kazao da je uslov NATO-a za prestanak agresije na SRJ 1999. godine bilo povlačenje srpskih snaga i da je sada NATO u obavezi da garantuje mir i bezbednost, kao i da pitanje broja vojnika ne može opredeljivati status Kosova.
Savetnik premijera Slobodan Samardžić agenciji Beta rekao je da je Koštunica izneo „ubedljive podatke“ koji ilustruju kako se ne poštuje Rezolucije 1244 SB UN, usvojena 1999. godine.
Prema njegovim rečima, članovi misije zamoljeni da posete Jarinje, gde se okupilo nekoliko hiljada raseljenih kosovskih Srba koji trenutno žive u centralnoj Srbiji.
Francuski ambasador pri UN Žan-Mark de la Sablijer ocenio da je reč o teškim pitanjima i u osnovi postavio stvari kao kontradikciju dva važna pravna principa - principa poštovanja Povelje UN koja garantuje integritet i suverenitet država, ali i pravo naroda na samoopredeljenje.
Koštunica je odgovorio da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi na nacije, a ne nacionalne manjine i da se pravo naroda na samoopredeljenje odnosi na narode koji su živeli pod kolonijalnom upravom, što nije slučaj sa kosovskim Albancima.
Posle sastanka sa Koštunicom, predstavnici zemalja članica SB UN sastali su se i sa predsednikom Srbije Borisom Tadićem, a potom i sa predstavnicima parlamentarnih stranaka Srbije.

Nastaviti pregovore
Predsednik Tadić obavestio je članove misije da je za Srbiju neprihvatljiva nezavisnost Kosmeta, kao ni Ahtisarijev plan koji ne predstavlja rezultat kompromisa. Kako je saopštila Pres služba predsednika Republike, ambasadori zemalja članica SB UN interesovali su se kako Srbija vidi budući status za Kosmet i šta bi bio kompromis koji Srbija predlaže. „Mi za Kosovo i Metohiju predlažemo punu autonomiju unutar Srbije u okviru koje treba da se pronađe rešenje prihvatljivo za obe strane“, rekao je predsednik Tadić.
Predsednik Srbije ukazao je na potrebu nastavka pregovaračkog procesa, kako bi se došlo do uravnoteženog rešenja prihvatljivog za obe strane. Predsednik Srbije argumentovao je zvaničnim podacima da je posle 1999. godine Kosmet napustilo više od 200.000 Srba i pripadnika drugih nealbanskih nacionalnih zajednica i srušeno oko 150 crkava i manastira. Tadić je naglasio da Srbi koji su ostali u pokrajini žive u izuzetno teškim uslovima u kojima ne ostvaruju osnovna ljudska prava i nemaju elementarnu bezbednost i slobodu kretanja.
Na kraju radne posete Beogradu, šef delegacije SB UN Johan Verbeke održao je konferenciju za novinare posle koje su članovi misije otputovali na Kosovo.
Članovi misije sutra će razgovarati s predstavnicima kosovskih vlasti i međunarodne zajednice, kao i sa predstavnicima srpske zajednice i drugih manjina na Kosmetu. Misija će sutra otputovati u Beč kako bi sa izaslanikom UN za status Kosova Martijem Ahtisarijem razgovarala o njegovom predlogu za rešenje statusa pokrajine u svetlu onoga što je videla na terenu.

Verbeke zadovoljan
„Došli smo po informacije iz prve ruke i nismo ovde da bismo prejudicirali odluku o statusu Kosova“, rekao je Johan Verbeke, šef misije SB UN. On je, posle susreta sa premijerom i predsednikom Srbije, izrazio svoje zadovoljstvo razgovorima. „Od premijera smo dobili pisani dokument koji će biti odnet u Njujork na dalje razmatranje i važne informacije šta je ispunjeno iz Rezolucije 1244. Razgovaralo se i o stutusu, o nadgledanoj autonomiji i zaključio sam da postoji volja da se nađe rešenje bez nasilja“, rekao je Verbeke i dodao da je „impresioniran jasnim i preciznim stavovima predsednika Tadića“. Verbeke je rekao da, zbog „gustog rasporeda misije“, neće biti posete okupljenim Srbima u Jarinju.

Janković: Ambasadori uvideli i treću mogućnost
Savetnik premijera Srbije Vladeta Janković, posle sastanka ambasadora zemalja članica Saveta s predstavnicima Vlade Srbije, agenciji Beta rekao je da je zanimljivo bilo reagovanje jednog od prisutnih ambasadora Dumisanija Kumala iz Južne Afrike. On je, prema Jankoviću, rekao: „Živeli smo u ubeđenju da postoje samo dva rešenja - status kvo i predlog Martija Ahtisarija, a sad vidimo da postoji i treća mogućnost.“ Savetnik premijera je ocenio da je to znak „bar otvorenosti za argumente, ako ne i više od toga“.

Ostale vestiArhiva