Vesti
Politika
Važeći Ustav čuva strah od izbora18.06.2006. 08:00
Izvor: Dnevnik
Ministar za državnu upravu i lokalnu samoupravu Srbije Zoran Lončar izjavio je u intervjuu Tanjugu da osnovni razlog što Srbija još nema novi ustav leži u nedovoljnom stepenu političke svesti koji je obeležio proces izrade ustava u prethodnom periodu.
“Tek kada nam je Evropska unija postavila u zadatak donošenje novog najvišeg pravnog akta, to je jedva probudilo naše političare, koji su u prethodnih šest godina imali priliku da kreiraju politički život ove zemlje”, rekao je Lončar.
Ocenjujući da donošenje ustava nije stvar samo Vlade, već širokog političkog konsenzusa, Lončar je kazao da je suštinski problem zbog čega smo sve ovo vreme bili bez novog ustava, faktički, u bežanju od izbora, odnosno želji da se što je duže moguće sačuva sopstvena funkcija.
Još je začuđujuće što nemamo novi ustav, ako se uzme u obzir da u sadržini dva postojeća teksta (vladinom i predlogu predsednika Borisa Tadića) nema bitnije, pogotovo ne suštinske razlike, podsetio je Lončar.
“U svakom slučaju, do novog ustava može se doći samo uz visok stepen političke svesti i činjenice da je to jedno od najvažnijih državnih, a ne partijskih pitanja”. On je podsetio da procedura promene ustava uopšte nije sporna, pošto je više nego jasno predviđena važećim ustavom i formalno-pravno je otpočela još početkom aprila 2004. godine, donošenjem jednoglasne Odluke o promeni ustava u Skupštini Srbije.
Samo u slučaju ako bi se pokazalo da se uz puno poštovanje važeće revizione procedure, koja sada podrazumeva dvotrećinsku većinu u Skupštini i zatim referendumsku potvrdu većine od ukupnog broja upisanih birača u Srbiji, nije moguće doneti novi ustav, opravdano bi bilo govoriti o inicijativama za eventualno drugačiju proceduru promene Ustava, rekao je Lončar.
Govoreći o roku za održavanje izbora, Lončar je podsetio da je taj termin uslovljen obimom posla koji se mora obaviti nakon donošenja ustava, a on će biti jasno određen u zakonu za sprovođenje ustava, koji će se kao i sam tekst ustava utvrđivati na principima širokog političkog koncenzusa.
Komentarišući obavezu potpune saradnje sa Hagom, ministar Lončar je istakao da u narednom periodu treba punim intenzitetom nastaviti rad na otkrivanju da li se bilo ko od nekoliko preostalih haških optuženika, koji se potražuju od Srbije, zaista nalazi na njenoj teritoriji.
“Na osnovu svega onoga što je Vlada Srbije u prethodne dve godine preduzela i proces saradnje naše zemlje sa Haškim tribunalom dovela do pred sam kraj, imamo pravo da tvrdimo da je Vlada Srbije zaista politički u potpunosti opredeljena da se odavno preuzeta, a neispunjena međunarodna obaveza naše zemlje u što kraćem mogućem roku ispuni do kraja”, rekao je Lončar.
On je istakao da se u poslednjem izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte podnetom Savetu bezbednosti UN u NJujorku 7. juna 2006, koji je za sve potpuno očekivan, ne pojavljuje tvrdnja, za razliku od ranijih izveštaja, da Srbija “ne sarađuje” sa Hagom, pošto je i on očigledno zasnovan na činjenici da Vlada Srbije čini ogromne napore u pogledu završetka saradnje sa Tribunalom.
Prema njegovim rečima, osnovni problem u procesu saradnje sa Tribunalom u ovom trenutku je to što se od naše zemlje očekuje ono što je jako teško uraditi, da se dokaže negativna činjenica - da neko nije na teritoriji jedne zemlje.
Lončar je rekao da je u svim ostalim oblastima uspostavljena potpuna saradnja sa Tribunalom. Samo u poslednjih šest meseci, na koje se odnosi razmatrani izveštaj, pozitivno je odgovoreno na čak 43 podneta zahteva za oslobađanjem određenih svedoka obaveze čuvanja državne ili vojne tajne, i ukupno na 39 zahteva za dostavljanjem dokumentacije koja broji više hiljada stranica.
Nesporni principi
Govoreći o rešavanju konačnog statusa Kosova i Metohije, Lončar je ponovio da ne postoji niko u Vladi Srbije a, nada se, niti bilo koji nosilac druge visoke državne funkcije u Srbiji, koji je spreman prihvati bilo koje drugo rešenje koje ne počiva na principima međunarodnog pravnog poretka.
“Ti principi ne smeju da vređaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije”, kazao je Lončar.
“Tek kada nam je Evropska unija postavila u zadatak donošenje novog najvišeg pravnog akta, to je jedva probudilo naše političare, koji su u prethodnih šest godina imali priliku da kreiraju politički život ove zemlje”, rekao je Lončar.
Ocenjujući da donošenje ustava nije stvar samo Vlade, već širokog političkog konsenzusa, Lončar je kazao da je suštinski problem zbog čega smo sve ovo vreme bili bez novog ustava, faktički, u bežanju od izbora, odnosno želji da se što je duže moguće sačuva sopstvena funkcija.
Još je začuđujuće što nemamo novi ustav, ako se uzme u obzir da u sadržini dva postojeća teksta (vladinom i predlogu predsednika Borisa Tadića) nema bitnije, pogotovo ne suštinske razlike, podsetio je Lončar.
“U svakom slučaju, do novog ustava može se doći samo uz visok stepen političke svesti i činjenice da je to jedno od najvažnijih državnih, a ne partijskih pitanja”. On je podsetio da procedura promene ustava uopšte nije sporna, pošto je više nego jasno predviđena važećim ustavom i formalno-pravno je otpočela još početkom aprila 2004. godine, donošenjem jednoglasne Odluke o promeni ustava u Skupštini Srbije.
Samo u slučaju ako bi se pokazalo da se uz puno poštovanje važeće revizione procedure, koja sada podrazumeva dvotrećinsku većinu u Skupštini i zatim referendumsku potvrdu većine od ukupnog broja upisanih birača u Srbiji, nije moguće doneti novi ustav, opravdano bi bilo govoriti o inicijativama za eventualno drugačiju proceduru promene Ustava, rekao je Lončar.
Govoreći o roku za održavanje izbora, Lončar je podsetio da je taj termin uslovljen obimom posla koji se mora obaviti nakon donošenja ustava, a on će biti jasno određen u zakonu za sprovođenje ustava, koji će se kao i sam tekst ustava utvrđivati na principima širokog političkog koncenzusa.
Komentarišući obavezu potpune saradnje sa Hagom, ministar Lončar je istakao da u narednom periodu treba punim intenzitetom nastaviti rad na otkrivanju da li se bilo ko od nekoliko preostalih haških optuženika, koji se potražuju od Srbije, zaista nalazi na njenoj teritoriji.
“Na osnovu svega onoga što je Vlada Srbije u prethodne dve godine preduzela i proces saradnje naše zemlje sa Haškim tribunalom dovela do pred sam kraj, imamo pravo da tvrdimo da je Vlada Srbije zaista politički u potpunosti opredeljena da se odavno preuzeta, a neispunjena međunarodna obaveza naše zemlje u što kraćem mogućem roku ispuni do kraja”, rekao je Lončar.
On je istakao da se u poslednjem izveštaju glavnog tužioca Haškog tribunala Karle del Ponte podnetom Savetu bezbednosti UN u NJujorku 7. juna 2006, koji je za sve potpuno očekivan, ne pojavljuje tvrdnja, za razliku od ranijih izveštaja, da Srbija “ne sarađuje” sa Hagom, pošto je i on očigledno zasnovan na činjenici da Vlada Srbije čini ogromne napore u pogledu završetka saradnje sa Tribunalom.
Prema njegovim rečima, osnovni problem u procesu saradnje sa Tribunalom u ovom trenutku je to što se od naše zemlje očekuje ono što je jako teško uraditi, da se dokaže negativna činjenica - da neko nije na teritoriji jedne zemlje.
Lončar je rekao da je u svim ostalim oblastima uspostavljena potpuna saradnja sa Tribunalom. Samo u poslednjih šest meseci, na koje se odnosi razmatrani izveštaj, pozitivno je odgovoreno na čak 43 podneta zahteva za oslobađanjem određenih svedoka obaveze čuvanja državne ili vojne tajne, i ukupno na 39 zahteva za dostavljanjem dokumentacije koja broji više hiljada stranica.
Nesporni principi
Govoreći o rešavanju konačnog statusa Kosova i Metohije, Lončar je ponovio da ne postoji niko u Vladi Srbije a, nada se, niti bilo koji nosilac druge visoke državne funkcije u Srbiji, koji je spreman prihvati bilo koje drugo rešenje koje ne počiva na principima međunarodnog pravnog poretka.
“Ti principi ne smeju da vređaju teritorijalni integritet i suverenitet Srbije”, kazao je Lončar.
Ostale vestiArhiva
- 31/10 Vulin na konferencijij u Minsku: Treba nam…
- 23/10 Tusk i Micotakis na večeri kod Vučića
- 19/10 Vučić priredio večeru za kralja Esvatinija…
- 18/10 Kralj Esvatinija u poseti Srbiji od 19. do…
- 17/10 Orlić uručio Vučiću Zlatnu medalju za zasluge…
- 15/10 Sindikat Kontrole letenja SMATSA: Naši zahtevi…
- 14/10 Sastanak ministara odbrane Srbije i Slovačke
- 11/10 Vesić:Novi Zakon o izgradnji omogućiće rešavanje…
- 10/10 Završeno glasanje: Vlast odbila da usvoji…
- 07/10 Vučević: Potpisan memorandum za gradnju zajedničkog…
- 06/10 Ana Brnabić: Litijum važna tema, predlog…
- 05/10 Čadež: Sporazum sa UAE plod dobrih odnosa…
- 04/10 „Otkazao bih sve sastanke da su me zvali…
- 02/10 Opozicija nije za trajnu zabranu istraživanja…
- 01/10 Vučić se u Ženevi sastao sa državnim sekretarom…
- 30/09 Skupština Srbije izglasala rebalans budžeta…
- 28/09 „Stop kopanju litijuma“: Završena jednočasovna…
- 27/09 Vučić iz Njujorka
- 26/09 Mali: U rebalansu veća izdvajanja za nauku
- 25/09 Žiofre: Civilno društvo, mediji i vladavina…
- 24/09 U Njujorku počinje generalna debata u GS…
- 23/09 Dodik: Izuzetno značajno obraćanje predsednika…
- 22/09 Đurić uoči početka Samita o budućnosti: Srbija…
- 20/09 Vučić: Ministri na Vladi podržali predlog…