Za naučne, odnosno tehnološke parkove, kaže se da su „rakete - nosači“ razvoja malih i srednjih preduzeća i najbolja mesta gde preduzetnici rešavaju svoje poslovne dileme. U tim parkovima se ukrštaju „ključajuća“ praksa i „mirna“ nauka, pretvarajući najsvežija naučna dostignuća u proizvodne tehnologije dostupne preduzetnicima. U parkovima se organizuje prenošenje znanja i tehnologija ka kompanijama i tržištu, i zbog toga se za njih kaže da su ujedno „najbolji alat za regionalni razvoj“.

Srbija, praktično nema naučno -tehnoloških parkova. Postoji nešto u Nišu pod tim imenom kao prvencem u Srbiji, ali je to više prostor za tu namenu nego što funkcioniše kao naučno - tehnološki park. Reč je o vojnom objektu a iza projekta stoji Univerzitet u Nišu s nekoliko firmi. Ali tamo je još sve u začetku – imaju prostor i tek razvijaju sadržinu. S druge strane, Naučno - tehnološki park u Novom Sadu osnovan je formalno tek nedavno, posle smene rukovodstva u Rektoratu Univerziteta u Novom Sadu kao jedan od potpisnika – pored pokrajinskih i gradskih struktura. Nastavlja se na Novosadski inkubacioni centar (NOSIC), koji postoji već nekoliko godina. U stvari, to je bila početna stepenica u razvoju naučno - tehnološkog parka Univerziteta u Novom Sadu, a sada je kao njegov deo, u prvoj fazi.

Inkubator u Novom Sadu već okuplja dvadesetak firmi, koje su nastale kao zajednički rezultat istraživanja profesora i studenata započetih za vreme rektorskog mandata profesorke dr Fuade Stanković, koja je inicirala povezivanje novosadskih fakulteta i preduzeća kako bi se znanja pretvarala u proizvodne tehnologije dostupne preduzetnicima. Visoke tehnologije predstavljaju suštinsku razliku naučno - tehnoloških i drugih tehnoloških parkova koji nemaju naučni prizvuk, što ne znači da unutar njih nema istraživanja i razvoja timova visokoobrazovanih istraživača koji rade na visokim tehnologijama. Ovde je reč o univerzitetskom naučno - tehnološkom parku, koji je na neki način sastavni deo Novosadskog univerziteta.

- Inače, iza svakog tehnološkog parka i stoji po neki univerzitet ili institucija koja se bavi istraživanjem i tehnološkim razvojem ili aktivno učestvuje u njegovom formiranju, bar kao suosnivač. Naravno, studenti tu dolaze na praksu, rade magistraske i doktorske disertacije, a pritom se u inkubatoru rađaju nove ideje i postoji mogućnost za kasnija eventualna zapošljavanja - ističe dr Stanković, profesorka ekonomije na novosadskom Pravnom fakultetu i bivša rektorka UNS, koja je timski osmislila projekat tehnološkog praka.

- Pokrajina je glavni partner Univerziteta i odvojila je neka sredstva za inkubator, ali ona nam nisu na raspolaganju zbog toga što ne postoji prostor gde bi se „legla“ preduzeća. Jedno vreme je postojala ideja da to bude slobodna carinska zona, što bi bilo idealno. Međutim, to nije zaživelo. Ipak, inkubator aktivno radi i trenutno je verovatno najrazvijeniji u Srbiji. Univerzitet u Novom Sadu i NOSIC organizuju i takmičenje „Najbolja biznis ideja“ koja se već druge godine održava, ali za sada nema nikakve konkurencije - kaže profesorka Fuada Stanković i dodaje da se „nazire svetlo u tunelu“ nedavnim potpisivanjem saradnje Regionalne razvojne agencije u Celju i Opštine Inđija na razvijanju naučno - tehnološkog parka u tom delu Vojvodine.

Ona ocenjuje da je reč o veoma ambicioznom projektu, kao i da će za razliku od Novog Sada, prostor u Inđiji biti obezbeđen. Takav korak je veoma logičan po njenom mišljenju, budućši da opština sa nekoliko hiljada malih i srednjih preduzeća i sa razvijenom preduzetničkom tradicijom treba da ima i inkubator. Iskustva iz sveta su pokazala da je dobro grupisati nedovoljno jaka preduzeća na jednom mestu, gde bi se „legla“ i nova mala preduzeća s najboljom biznis idejom i planovima, timskim radom i brojem zaposlenih stručnjaka koja im pomažu.

Osim tehnološkog parka, po uzoru na Celje, planira se i izgradnja rezidencijalnog naselja za visokoobrazovane stručnjake u Inđiji, koja ima prednost zbog dva velika grada i univerzitetska centra, Beograda i Novog Sada. Saradnjom dva univerziteta i inđijske opštine, po mišljenju dr Fuade Stanković koja je i član Komisije za strateški razvoj Inđije, pomoć bi pružali specijalizovani profesionalci za potrebne oblasti, organizovali bi edukaciju za mlade i posebno – žene. Nauka mora biti uključena u tehnološki razvoj kako bi se stvorili uslovi za uvođenje kvaliteta proizvoda.
Na taj način se, po oceni dr Stanković, pokreće motor tehnološkog razvoja u Srbiji, promoviše kultura inovativnosti i jača konkurentnost naše privrede u regionu.

Mozgovima nedostaje prostor

Fuada Stanković podseća da već četiri godine unutar Univerziteta u Novom Sadu uspešno posluje nemačka kompanija „Mikronas NIT“ koja zapošljava veliki broj naših studenata, podstiče naučne radove i utiče na sporiji odliv naših najjačih „mozgova“. Jedina nevolja je nedostatak prostora u Novom Sadu gde bi se smestila preduzeća, koja su sada u okrilju Univerziteta u malim i nefunkcionalnim prostorijama. Potrebno je obezbediti i mesto za dolazak velikih kompanija koje bi park opsluživao odgovarajućim informacijama značajnim za njihov rad: od mogućnosti za povećanje proizvodnje i plasmana na strana tržišta, do bržeg upoznavanja s važećim zakonskim propisima i poreskim olakšicama.

Ostale vestiArhiva