Za to vreme nije postignut nikakav napredak u pokušajima da se izručenjem Ratka Mladića Hagu ukloni najveća prepreka na putu Srbije ka Evropi. Posle izbora nastupila je kriza institucija u Srbiji, pa danas, umesto odbeglog Ratka Mladića, najveću prepreku nastavku pregovora predstavljaju vodeći političari u Srbiji, koji, uprkos savetima iz Brisela da to učine, ne mogu da se dogovore i sastave vladu.
Evropska komisija je danas predočila da očekivana nova srpska vlada "drži ključeve" obnove pregovora o stabilizaciji i pridruživanju s Evropskom unijom i stavila do znanja spremnost da se to učini "što je pre moguće".
Uslov je i dalje isti i čeka se da srpske vlasti "iskažu jasnu političku rešenost i preduzmu opipljive i delotvorne korake koji vode hapšenju preostalih optuženih od Haškog suda", rekli su agenciji Beta izvori u Evropskoj komisiji.
Ukazano je i na činjenicu da se od novembra prošle godine "jako malo ili ništa više ne zna o sprovođenju 'akcionog plana' srpske vlade za dostizanje pune saradnje s Haškim sudom".
To, kako je predočeno, postavlja i otvorena pitanja političke spremnosti ili manjkave sposobnosti nadležnih u srpskoj vlasti da ostvare onaj ključni uslov za nastavak pregovora o pridruživanju.
Izvori u Briselu su naglasili da je izbor ministara i preuređenje nadležnih, posebno bezbednosnih službi, svakako unutrašnja stvar Srbije.
Ali su jasno stavili do znanja očekivanje da ishod bude ona željena "delotvornost i opipljivi koraci" koji će voditi hapšenju preostalih haških optuženika i, odmah, obnovi pregovora o stabilizaciji i pridruživanju Srbija-EU.
U celom sklopu odnosa EU-Srbija nema ništa novo, navodi izvor. Nešto, ipak, ide napred i tako će 8. maja u Beograd doputovati visoki funkcioner Evropske komisije Žan-Luj Brauer, koji sa srpskim vlastima treba da parafira sporazume o viznim olakšicama i readmisiji.
Naglašeno je, međutim, i da mnoge stvari stoje i čekaju u procesu stabilizacije i pridruživanja EU-Srbija jer nema nadležnih sagovornika u srpskoj vladi, a parlament takođe nije u stanju da usvaja nove zakone.

Šteta na strani Srbije
Prekid pregovora sa Briselom naneo je dosta štete Srbiji, kaže Tanja Miščević, direktorka Vladine kancelarije za pridruživanje. Ne samo da je pokvario, zaustavio put ka članstvu u Uniji, o kome se toliko govori, već je usporio i domaće reforme, dodaje Miščevićeva.
Do 15. juna kada se Evropskoj uniji podnosi prvi izveštaj koji služi kao osnova za godišnju evaluaciju napretka Srbije na putu ka članstvu, Srbija teško da će moći da Briselu prijavi bilo kakav napredak, kaže ona.
Kako od januara nema vlade, a ne zaseda ni skupština, nije usvojen nijedan zakon kojim bi bila potvrđena deklarativna spremnost Srbije da nastavi sa reformama koje će je približiti Evropi.
Posle januarskih izbora iz Brisela je stigla poruka da bi za nastavak saradnje bilo dovoljno i da nove vlasti pokažu jasnu spremnost da ispune preostale obaveze prema Hagu, odnosno uhapse Ratka Mladića.
Prepreka koja je, u međuvremenu, postala veća i od samog Mladića jesu vodeći srpski političari, koji ne mogu da postignu dogovor o formiranju vlade.
Tanja Mišćević kaže da još ima šanse da se obistini predviđanje Olija Rena i da Srbija do kraja 2008. godine dobije status države-kandidata. Naravno, samo ukoliko vlada bude formirana vrlo brzo i ukoliko potom evrointegracije označi kao jedan od svojih prioriteta.
Evropska komisija ocenila je prilikom prekida pregovora da vlasti u Beogradu nisu dostigle traženi stepen pune saradnje s Haškim sudom i nisu uhapsile i tom sudu izručile generala Vojske Republike Srpske Ratka Mladića, optuženog za genocid u Srebrenici.

Srbija najlošija u regionu
Srbija je, uz BiH, jedina zemlja regiona koja još nije napravila ni prvi institucionalni korak ka kandidaturi i punopravnom članstvu u EU i jedina kojoj je proces pridruživanja Uniji suspendovan, pola godine pošto je započet.
Pregovore o Sporazumu o stabilizaciji i pridruživanju prve su počele i završile Makedonija i Hrvatska, a prošle godine završila ih je i Albanija. Pregovori sa Crnom Gorom su nastavljeni nakon proglašenja samostalnosti, a očekuje se da će sporazum biti potpisan u junu.
Generalna sekretarka Evropskog pokreta u Srbiji Ksenija Milivojević ocenila je da je Srbija u oblasti evropskih integracija u najlošijem položaju od svih zemalja regiona, jer "niti pregovara niti je blizu" potpisivanja sporazuma o stabilizaciji i pridruživanju.
Ona je agenciji Beta rekla da je Srbija zbog suspendovanja pregovora propustila da uđe u proces pridruživanja EU, što je, kako je istakla, "ključni nedostatak".
Upitana šta nije moglo biti postignuto tokom tih godinu dana, Ksenija Milivojević je odgovorila da Srbija ne bi mogla da bude na beloj šengenskoj listi, koja građanima omogućuje ulazak u zemlje EU bez viza, i dodala da će za to biti potrebno "više vremena, i u sadašnjim okolnostima, a i u okolnostima potpisanog sporazuma".
"Ako gledamo opštu situaciju, ona u ovom trenutku sa potpisanim sporazumom verovatno ne bi bila bitno drugačija od postojeće, ali bi bili mnogo bliže beloj šengenskoj listi i kandidaturi za članstvo u EU", rekla je Ksenija Milivojević.

DSS: Sve se svodi na politiku
Šef poslaničke grupe Demokratske stranke Srbije Miloš Aligrudić ocenio je da je Srbija "ispunila skoro sve uslove" za ulazak u Evropsku uniju.
"Bojim se da se sve svodi na politiku i mislim da se to rešava onako kako je rekla delegacija Evropske komisije - formiranjem nove vlade, što će biti startni znak za nastavak pregovora", rekao je Aligrudić agenciji Beta.
Zaključivanje Sporazuma o asocijaciji i stabilizaciji je, prema mišljenju Aligrudića, propušteno krivicom Evropske komisije, koja je, kako kaže, donela veoma nepravednu odluku o prekidu pregovora, zasnovanu na činjenici da Srbija ne sarađuje s Haškim tribunalom, što nije tačno.

DS: Nova vlada uslov
Funkcioner Demokratske stranke Milan Marković očekuje da će se pregovori sa Evropskom unijom nastaviti ako se formira vlada u kojoj će DS imati mehanizme da stvara uslove za evropske integracije.
"U tom slučaju, možemo očekivati ubrzani nastavak pregovora sa EU", rekao je Marković agenciji Beta.
Navodeći da se izgubljeno vreme teško nadoknađuje, on je istakao da, ipak, tempo približavanja EU i poboljšanje standarda zavisi samo od Srbije i njenih građana, kao što je to bilo i do sada.

G17: Stabilna vlada
Članica Predsedništva G17 plus Suzana Grubješić ocenila je da se izgubljena godina u procesu evropskih integracija može nadoknaditi jedino ako se formira stabilna proevropska vlada Srbije.
Ona je rekla da je Srbiji potrebna proevropska vlada koja će "u najkraćem mogućem roku završiti saradnju s Haškim tribunalom, do jeseni potpisati Sporazum o stabilizaciji i asocijaciji i stvoriti uslove da Srbija 2008. godine postane kandidat za članstvo u EU".

LDP: Vlast ne želi nastavak integracija
Funkcioner Liberalno-demokratske partije Nenad Prokić optužio je predstavnike vlasti da ne žele iskreno nastavak evropskih integracija Srbije i da se ponašaju neodgovorno prema budućnosti države.
Prokić je ocenio da su zalaganja predstavnika vlasti za evropske integracije samo verbalne prirode i da predstavljaju "političku kalkulaciju".
On je ocenio da je porazno to što Srbija gubi korak sa vremenom i "više nema ideju kako bi se definisala".

Ostale vestiArhiva